Zarazni refren nesuđene himne ovogodišnjeg Evropskog prvenstva – ‘Major Tom’, nemačkog izvođača Petera Šilinga, vrzma mi se po glavi od početka turnira, a pevušim je i na železničkoj stanici frankfurtskog aerodroma čekajući voz za Dortmund.
Tamo se igra druga utakmica osmine finala između Nemačke i Danske, pa ni ne čudi što su putnici, kako na peronu, tako i u vagonu, mahom domaći navijači – veseli i raspevani.
Odmah po ulasku dočekala me je žurka petočlane minhensko-kajzerslauternske ekipe.
Na putu ka slobodnom sedištu uspevam da im rancem odnesem, pazi sad, škotsku zastavu, koja umalo nije upala u natočeni senf u tanjiru.
„Razmenili smo zastave na prvoj utakmici. Ne znam da li si video ali pokrenuta je i peticija da Nemačka i Škotska igraju prijateljski meč, jedne godine kod nas, druge kod njih“, govori Nik Finster dok uzima poslednji zalogaj jakog doručak.
Na stolu je escajg, flaše i čaše piva, te bavarska bela kobasica, koju su pomoću tople vode iz termosa delimično uspeli da podgreju.
Slika i prilika, za koju kažu da je nije baš uobičajena za nemačke vozove.
- Euro 2024: Ko s kim u osmini finala
- Duhovita strana fudbala: Navijačka peckanja na Evropskom prvenstvu
- „Tuga, čemer, jad“ i malo mira da se obiđe grad: Srpski navijači dan posle kraha u Nemačkoj
- Labudova pesma Jugoslavije u kvalifikacijama, danska epopeja na EP u fudbalu 1992.
Finster i njegov drug Valentin Hegel obukli su identične dresove sa izmenjenim imenom legendarnog nemačkog fudbalera i bivšeg trenera Partizana – Lotara Mateusa.
Uz njih je uvek i zastava sa njegovim likom i natpisom – La vida Loddar, koju su do sada kačili na tribinama na svim utakmicama Nemačke na ovogodišnjem prvenstvu.
„Dobra je atmosfera na turniru mada bi mogli naši da budu malo glasniji, što je problem odranije“, kaže mi tridesetogodišnji Valentin Egel.
Dok voz jezdi brzinom većom od 250 kilometara na čas zapadom Nemačke, razgovor prekida obaveštenje sa razglasa da je u našem vagonu nastao bezbedonosni problem.
Kondukterka sa aparatom za gašenje požara i dvojicom kolega iz restorana dotrčava do obližnjeg toaleta gde je senzor registrovao dim.
Nema dima, već samo oblak od prekomerne upotrebe dezodoransa – oglašava se momak odškrinuvši vrata.
„Sve je u redu, sve je u redu“, viče Hegel sarkastično, dok Finster pušta pesmu Major Tom.
„Evo pesma za tebe“, govori mi 25-godišnji nemački navijač.
Zvučnici grme, a momci padaju u trans pevajući refren iz petnih žila.
Buka je zasmetala jednoj ženi iza njih, pa je zamolila da se veselje nastavi bez udaranja dlan o dlan i lupanja po sedištima i drugim impromizovanim bubnjevima.
U susednom vagonu sedi još jedna ekipa Nemaca iz Kajzerslauterna, daleko tiša, ali kao i njihovi sunarodnici, uverena u pobedu pancera.
„Biće 2:0 za Dansku“, kaže Marsel Veber, koji je sa sobom poneo gumeni pehar osvajača Evropskog prvenstva.
Njegov brat Feliks je nešto skromniji – prognozira 2:1.
Kaže da je od Mundijala 2018, kada je Nemačka ispala u grupnoj fazi, kao i u Kataru pre dve godine, euforija oko reprezentacije počela da opada.
„Ali sada se vraća, svi su u dobrom raspoloženju, strast je velika i svi podržavaju reprezentaciju“, dodaje Feliks.
U obližnjem vagon restoranu su i trojica Danaca, potpuno opremljeni za današnju utakmicu – dresovi, vikinške kape sa rogovima i šalovi.
Za razliku od Nemaca koji priželjkuju pobedu, kao u grupnoj fazi Eura 2012. u ukrajinskom Lavovu, Danci se nadaju scenariju iz Švedske 1992. kada je njihova reprezentacija otišla na turnir umesto Jugoslavije i osvojila ga.
U finalu je pobedila, jelte, Nemačku 2:0.
Jens Nilsen trenutno na sebi ima dres sa imenom danskog napadača Larsa Elstrupa koji ih je tada poslao u polufinale golom protiv Francuza u poslednjem kolu grupne faze za pobedu od 2:1.
„Dobio sam dres od Henrika Larsona (takođe zlatni reprezentativac Danske), dva puta sam ga obukao, 20 godina mi je bio u ormaru“, kaže Nilsen.
„Oseća se“, dobacuje u šali njegov prijatelj Kristijan Toft koji prognozira 3:1. za Dansku.
Pesma se iz voza prenela peronima železničke stanice u Dortmundu.
Stigli smo.
Nemci i Danci hodaju zajedno, zbijaju šale i pevaju.
Odmah pored stanice je Muzej nemačkog fudbala, po čijem platou navijači šetaju, neki se sunčaju, a ima i onih koji igraju stoni tenis po vlastitim pravilima.
Kome loptica upadne u čašu piva, mora da je eksira.
Na vrhu obližnjeg stepeništa koje dalje vodi ka gradskom jezgru, nalazi se i kapija postavljena zbog Evropskog prvenstva.
Obasjava je sunce, a na njoj je poruka – Dobro došli u Dortmund.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
