Euro 2024: Iza kulisa prvog treninga Srbije u Nemačkoj, kada su i Turci bili uz „orlove“

„Dušan! Tadić! Dušan Tadić ole!“ i tako u krug, iznova i iznova, skandirala je na prvom treningu reprezentacije Srbije u Nemačkoj – grupa Turaka.

Navijaju za slavni Fenerbahče, čiji je Tadić kapiten i jedan od najboljih igrača, pa dok on trenira čine sve što mogu ne bi li ih primetio.

„Volim ga, zaista je legenda, koliko je golova dao, namestio… Savršen je, nemam reči zaista“, kaže 20-godišnji Berkan iz Augzburga za BBC na srpskom.

„Iz cele Nemačke su ljudi došli zbog njega – iz Štutgarta, Karlsruea, Minhena.“

A do kraja prvog i jedinog treninga „orlova“ otvorenog za publiku, na stadionu u Augzburgu okupilo se nekoliko hiljada navijača Srbije – iz cele Nemačke.

• „Samo dajte sve od sebe“: Doček fudbalera Srbije u Nemačkoj
• Evropsko prvenstvo u fudbalu 2024: Sve što treba da znate
• Raspored svih utakmica na Evropskom prvenstvu u fudbalu – preuzmite ga
• Piksijev spisak za Euro 2024: Koji su „orlovi” odleteli za Nemačku

Izabranici selektora Dragana Stojkovića će u Augzburgu trenirati do petka, kada se nakratko sele za Gelzenkirhen, na meč protiv Engleske, 16. juna u 21 čas.

Biće to prvi meč Srbije na evropskom šampionatu posle pune 24 godine.

Srbija se potom 20. juna sastaje sa Slovenijom od 15 časova, da bi 25. juna sa Danskom ponovo igrala od 21 čas, a oba ta meča biće u Minhenu.

Pripremili smo kompletan raspored svih utakmica na Evropskom prvenstvu koji možete da preuzmete i odštampate sa OVOG LINKA.

„Srbija ima dobar tim“, smatra Berkan, ističući uz Tadića još Sergeja Milinkovića Savića i Aleksandra Mitrovića, a potom daje i te kako smelu prognozu.

„Mogu da stignu i do polufinala, što da ne“, veruje.

Dnevnik iz Nemačke: Jedna beba čeka Tadićev gol

Do trening centra reprezentacije Srbije ima oko pola sata peške iz centra grada, tako da sam odlučio da prošetam po vremenu koje konačno ne liči na jesenje.

Tokom većeg dela dana je bilo sunčano, iako je u jednom trenutku pala sitna kiša.

A gde to treniraju „orlovi“?

Na Rosenaustadion, bivšem stadionu FK Augzburga, bundesligaša kog partizanovci dobro pamte po mečevima u Ligi Evrope iz 2015. godine.

Stadion je izgrađen je 1951. i ima kapacitet od oko 32.000 mesta, što mu je sve do 2009. donosilo status najvećeg u gradu.

Međutim, tada je otvorena nova Augzburg Arena, tako da na njemu sada igraju samo ženski tim i drugi tim Augzburga.

Veoma brzo sam na putu do tamo shvatio da će biti poprilična gužva – svuda se oko čuo srpski, a nisam bio ni blizu stadiona.

A tamo, 45 minuta pred početak, red dug gotovo stotinak metara i pun ljudi okićenih zastavama Srbije, dresovima i šalovima.

Iz njega se malo čuo nemački, malo srpski.

„Tu smo zbog Srbije“, kaže za BBC na srpskom Monika iz Republike Srpske, jednog od dva entiteta Bosne i Hercegovine, koja živi u Minhenu.

Stigla je u pratnji muža i troje dece.

Ćerka ima dres Srbije, jedan sin Juventusa – za koji nastupa Dušan Vlahović – a drugi Crvene zvezde.

„Svi moji su za Vlahovića, a ja… Pa, meni je svejedno, samo da su naši“, dodaje uz osmeh.

Po ulasku na stadion prvo vas zapljusne miris roštilja, koji se prodaje na štandovima na obe strane ulaza.

Schweinsbratwurst mit semmel, to jest svinjska kobasica u kifli košta 4,5 evra, dok su pileća i ćureća varijanta po pet.

Pivo od pola litre je takođe 4,5 evra, a voda četiri.

I tu je dugačak red.

Jedina tribina koja je otvorena za posetioce se za to vreme polako puni.

Skandiranjem „Piksi, Piksi, Piksi“, pozdravila je selektora Stojkovića, koji je prvi izašao na teren u pratnji pomoćnika Katsuhita Kinošoija iz Japana.

• Katshuito Kinoš za BBC na srpskom: Kako sam postao Kinošić
• Šta se u srpskom fudbalu promenilo od poslednjeg plasmana na Evropsko prvenstvo

A kad su za njima krenuli i igrači, krenula je i prava vriska i cika za autogramima.

Najmlađi su bili najaktivniji i najratoborniji, trudeći se da se što više izviju preko ograde, ne bi li ih neki reprezentativac makar dodirnuo po ruci.

Najveće reakcije izazvali su Tadić, Mitrović i Vlahović.

„Najviše smo tu zbog Tadića, ćerka mi je velika njegova navijačica“, kaže za BBC na srpskom Milo Božić, koji je došao iz 150 kilometara udaljenog Nirnberga.

„Pa morali smo, ne dešava se svaki dan da reprezentacija dolazi“, dodaje.

Rođen je u Nemačkoj, ali navodi da je poreklom iz Republike Srpske.

„Ja malo više volim Mitrovića, ali svi su mi dragi… Nadam se da ćemo uspeti da dobijemo neki potpis“, navodi Božić.

Na pitanje šta očekuje na turniru, odgovara: „Najmanje osminu finala“.

„Grupa se može proći – Slovenija i Danska nisu bauk, a mi imamo Mitrogola, imamo Duleta (Tadića), to je to.“

Reprezentativci se polako uigravaju.

Odbrana na jednoj strani terena, napad na drugoj.

Napadači prenose loptu sa desnog boka na levi, pa obrnuto, a uvek završe ubacivanjem na bok, pa centaršutem na Mitrovića ili Vlahovića.

„A, daj ga, bre“, kaže sebi u bradu Andrija Živković posle jednog udarca koji je golman Đorđe Petrović uspeo da odbrani.

Sa tribina se čuju uzdasi kada Vlahović pokuša makazice, kao i aplauzi za svaki gol.

Trening je u jednom trenutku i prekinut, kada je mlađi momak utrčao na teren i utekao obezbeđenju, ne bi li zagrlio napadača Juventusa.

Jednog od dečaka je policija potom sprovela atletskom stazom van stadiona, tokom čega ih je neko sa tribina gađao bakljom.

Fudbaleri u međuvremenu prelaze na igru na dva gola, ali na skraćenom terenu.

Selektor Stojković zviždaljkom posle oko sat i po treninga označava kraj, ali i početak nove cike i vriske za autogramima.

Koji tren kasnije, dve tinejdžerke ridale su od sreće – Vlahović im se potpisao na dres.

Prilikom izlaska sa stadiona, među navijačima, dresovima i šalovima, primećujem jednu trudnicu i njen poprilično veliki stomak.

Toliko veliki da bi mogla pravo u porodilište, mislim se.

„Pri kraju je to se, deveti mesec… Sin će se zvati Dušan, po Tadiću“, navodi uz osmeh 41-godišnji Milan Duraković, koji sa porodicom već šest godina živi u Nemačkoj.

„Ništa, moraće da vam pokloni jedan gol“, kažem im.

„Uh, to bi fantazija bila, kad bi ga dao. Moj brat od tetke je iz Bačke Topole, kao on, tako da se znaju“, dodaje Milan sa dozom ponosa u glasu.

Za sebe kaže da je rodom iz Krajine, dok mu je supruga sa Kosova, a upoznali se u Kraljevu gde ih je „čudo spojilo“.

A šta očekuje protiv Engleske?

„Uh, jako teško će biti, ali optimista sam. Makar bod.“

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Gudelj: ‘Možemo protiv Engleza’

Novinarima se na prvoj konferenciji reprezentacije i Nemačkoj obratio Nemanja Gudelj, koji je najviše pričao upravo o predstojećem meču protiv Engleza.

Veruje da, kako kaže, Srbija može da igra protiv svake selekcije.

„Naravno da mislim da možemo da pobedimo Englesku, ničega se ne plašim, samo razmišljam zdravo pred početak Evropskog prvenstva“, smatra Gudelj.

„Engleska je veliki tim, sa sjajnim igračima, ali ćemo joj se suprotstaviti uzdignute glave – idemo da dobijemo prvu utakmicu.“

Meč će, dodaje, biti „izjednačen“ i „nikad se ne zna“ šta može da se desi.

„Pobeda bi značila dobar početak turnira, ali jedan trijumf ništa ne menja, svaka utakmica je važna“, smatra dugogodišnji fudbaler španske Sevilje.

Dve godine posle Mundijala u Kataru, koji je Srbija završila na četvrtom mestu grupe sa Brazilom, Kamerunom i Švajcarskom, uz samo jedan osvojen bod, Gudelj kaže da su on i saigrači „dosta naučili“, kao i da su znatno iskusniji.

„Svako loše iskustvo može da bude od pomoći.

„Osećam da smo mirniji u duši, to nam da je samopouzdanje i budi nadu u bolji rezultat nego u Kataru.“

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]