Sinoć je u Frankfurtu bilo veselo.
Turska se plasirala u četvrtfinale pobedom protiv Austrije, pa su njihovi navijači proslavili uspeh vozeći se kolima centralnim gradskim ulicama, uz zvuke sirena i domaće folk muzike.
U Frankfurtu živi oko 25.000 Turaka, dok je njihova dijaspora u Nemačkoj broji skoro tri miliona ljudi, kako poreklom, tako i sa državljanstvom ove evroazijske zemlje.
Jedna turska zastava i danas stoji okačena u bašti kafića nekoliko tramvajskih stanica dalje od centra grada.
Crveni se ona, ali susedni zid na kome su crnom bojom oslikani portreti jamajčanske ikone rege muzike Boba Marlija, ništa manje legendarnog argentinskog fudbalera Lionela Mesija, ali i fizičara Alfreda Ajnštajna i nemačke levičarke Roze Luksemburg.
Muzika, sport, nauka i politika – život kao takav.
- „Tuga, čemer, jad“ i malo mira da se obiđe grad: Srpski navijači dan posle kraha u Nemačkoj
- Dnevnik iz voza: Bavarske kobasice, vikinzi i major Tom
- Navijačka ofanziva Slovenaca, tihi Portugalci čekali šansu iz kontre po ulicama Frankfurta
Gledam ka nebu u nadi da će se razvedriti i kiša konačno prestati, ali jedino što vidim su tmurni oblaci i poslednje spratove previsoke staklene zgrade.
U pitanju je sedište Evropske centralne banke, jedan od brojnih frankfurskih nebodera po čemu je ovaj grad poznat.
Centralna banka zemalja Evropske unije (EU) koje koriste evro uselila se u ovu zgradu po završetku izgradnje 2014.
Do tada je bila podstanar u Evrotornju, par kilometara dalje u gradskom jezgru, gde su poput domina, uglavnom poslagani ovi građevinski gorostasi.
Nova zgrada jedne od glavnih finansijskih institucija EU sagrađena je pokraj reke Majne – od koje je deli ograda, stara železnička pruga kej.
I tako usamljena, nekako štrči iz krajolika.
Kvart gde se nalazi deluje dosta mirno, mada je i vreme svaka graja i buka bila u najmanju ruku čudna.
Do reke se spusti po koji rekreativni sportista trčećim korakom ili komšija sa ljubimcem.
Tišinu remete jedino kišne kapi koje dobuju o lišće okolnog drveća i ljubavni, a možda i ratni, zov patkica koje su okupirale veliku poljanu.
Na manju grupu ovih ptica nailazim i ispod Splavarskog mosta (Flößerbrücke), prvog u nizu nizvodno od sedišta Evropske centralne banke, kako ih hrani jedan beskućnik listićima zelene salate.
Konstrukcija mosta, sagrađenog pre oko 40 godina, ofarbana u zeleno, a za potrebe Evropskog prvenstva ukrašen je zvaničnim banerima.
Iako je prvenstvo u ovom gradu završeno, deluje da još vlada navijačka atmosfera pošto sa druge strane reke čujem momka koji peva neku fudbalsku pesmu.
Dosta je keja, mislim se, i penjem na Stari most.
Podignut je pre gotovo jednog veka na mestu najstarijeg mosta preko donjeg toka 527 kilometara duge Majne, koji se prvi put pominje 1222.
Deo novog Starog mosta, kako ga meštani još zovu, srušili su nemački vojnici pri kraju Drugog svetskog rata da bi posle privremene rekonstrukcije pušten u rad 1965.
Dok gledam u statuu Karla Velikog, franačkog kralja i mitskog osnivača grada, zaobilazim psa na povocu koga nezadovoljna gazdarica grdi.
Druga znamenitost na koju nailazim je petao sa mosta (Brickegickel) zlatne boje na vrhu krsta na kome je razapet Isus Hrist.
Kiša postaje sve jača, ali valja se dokopati centra grada i prevoza, pa to činim preko još jednog poznatog frankurtskog mosta na Majni, ovog puta pešačkog.
Reč je o Gvozdenom mostu, takođe rušenom i obnavljanom, ali ono po čemu je danas najpoznatiji jesu hiljade katanaca okačnih na obe strane čelične konstrukcije.
U pitanju je simbolika večne ljubavi koju, mahom turisti i drugi zaljubljeni parovi, ostavljaju pri poseti Frankfurta.
Kod ovog mosta počinje i fan zona Evropskog prvenstva, mesto gde navijači koji nisu nabavili karte za stadion, prate utakmice.
Deluje potpuno pusto, jedino par momaka igra mali fudbal na terenu uz ulicu.
I tako mic, po mic, korak, po korak šetnju završavam tamo gde počinje igra staklenih građevina – u centru Frankfurta.
Dok čekam tramvaj gledam u toranj nemačke Komercbanke, najviše zgrade u Nemačkoj, a doskora i u Evropskoj uniji.
Zgrada je u obliku jednakostraničkog trougla sa zaobljenim ivicama.
Poseduje i centralni atrijum sa zelenim vrtovima na devet različitih nivoa.
Na stanici je gužva, tramvaj stiže, a valjda će i kiša uskoro da stane. Red bi bio.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
