Euro 2024: Španija protiv Engleske za titulu i uspomene BBC Selektorske komisije

Svašta bi čovek očekivao da vidi na Evropskom prvenstvu u fudbalu, ali navijača sa viteškim štitom u rukama… Teško.

A onda je na scenu stupio stariji muškarac u odelu poput engleske zastave i, sa sve crveno-belim štitom u rukama, nonšalantno čekao na pasoškoj kontroli berlinskog aerodroma.

Grad se u tom trenutku uveliko pripremao za finale Evropskog prvenstva između Engleske i Španije, zakazano za 21 čas na Olimpijskom stadionu.

Grupice navijača u crvenim i belim dresovima mogu se videti po centru grada i kafićima, ali se prava fudbalska atmosfera tek očekuje u toku dana.

„Očekujem dobar meč, nadam se da će biti uzbudljivo i da će Španija pobediti“, kaže 19-godišnja Paula Vaskez iz Španije za BBC na srpskom.

Golove će, navodi, postići Lamin Jamal, za kog kaže da će biti „sledeća legenda svetskog fudbala“, Alvaro Morata, a mogao bi da doprinese i Dani Olmo.

• Superzvezda je rođena – Lamin Jamal
• Stojković ostaje selektor Srbije: „Sitnice su odlučile na EP“
• Euro 2024. brojke i utisci: Više od 100 golova, Srbija samo jedan, Jamal vunderkind
• Uticaj (geo)politike na Evropsko prvenstvo u fudbalu

Tridesetpetogodišnji Tim iz Blekpula takođe očekuje tri pogotka, ali u mreži Španaca, i to Fila Fodena, zvanično najboljeg fudbalera Premijer lige u prethodnoj sezoni.

Njegov prijatelj iz pozadine za to vreme dovikuje ime Džuda Belingema, superzvezde Real Madrida, ističući da će on biti taj.

„Engleska pobeđuje, fudbal se vraća kući„, navodi Tim za BBC na srpskom, aludirajući na čuvenu pesmu engleskih navijača.

Finale može da počne.

P.S. Na njemu će biti i nekoliko škotskih navijača – kupili su, kažu, karte mnogo pre nego što su saznali da će u finalu igrati njihovi veliki rivali iz Engleske.

„Španija pobeđuje“, kaže jedan od njih uz osmeh za BBC na srpskom.

Od Augzburga do Berlina – mesec dana izveštavanja sa EP

Slike u oku

Slobodan Maričić, BBC novinar

Slika prva – nada

Nekoliko desetina navijača ispred hotela Maksimilijan u Augzburgu nestrpljivo čeka da se pojave reprezentativci Srbije.

U prvom redu deca, u drugom odrasli.

Došli su iz raznih krajeva Nemačke i Evrope, nadajući se da će uživo, na samo metar ili dva, videti one koje inače vide samo na televiziji.

U očima im se jasno ocrtavala nada da će neki zastati i potpisati im taj rekvizit koji tako čvrsto stežu u rukama, a bilo ih je raznih, od dresova do blokčića.

Nadu je zamenila doza razočaranja, kad su fudbaleri samo ušli u hotel.

Aleksandar Mitrović im je mahnuo.

Slika druga – suze

Nekoliko hiljada navijača ispred stadiona u Auzgburgu, pred prvi trening orlova u Nemačkoj i jedini otvoren za javnost.

Red je ogroman, mnogi su čekali i više od sat vremena da uđu.

A na licima opet nada.

Grupa tinejdžera okupila se oko tunela iz kog igrači treba da izađu na teren, što znači i veliku borbu za što bolju poziciju.

Dve devojke kreću sa jecajima kada im je Dušan Vlahović vratio potpisan dres Juventusa, dok Turci sa tribina skandiraju Dušanu Tadiću.

Ja na atletskoj stazi, tik uz teren, na samo metar ili dva od onih koji inače samo na televizijskom ekranu trče po zelenom terenu.

Slika treća – kontrast

Tišina Augzburga, gde je reprezentacija Srbije bila smeštena i gde posle 22 časa na ulicama gotovo da nema nikoga.

A onda buka i vreva Minhena pred meč Škotske i Nemačke kojim je turnir otvoren.

Hiljade Škota u kiltovima, koji pevaju i zezaju se po gradu – nekoliko njih i usred velike fontane u jednoj od centralnih gradskih ulica.

Kažu da će Srbija pobediti Englesku, samo je pitanje da li sa tri ili više golova.

Slika četvrta – red 14, sedište 30

Ulazak na stadion Šalkea u Gelzenkirhenu pred meč sa Englezima.

Au, pa ja sam na Evropskom prvenstvu.

• „Samo dajte sve od sebe“: Doček fudbalera Srbije u Nemačkoj
• Iza kulisa prvog treninga Srbije u Nemačkoj: I Turci uz „orlove“
• Evropsko fudbalsko prvenstvo u Jugoslaviji 1976: Tragično polufinale i „najpoznatiji penal u istoriji“
• Srbija pokazala zube Englezima, ali doživela poraz

Dresovi kao semafor za raspoloženje

Grujica Andrić, BBC novinar

Boba mi je predao palicu.

Prvog dana u Minhenu dočekale su me hiljade turskih navijača koji su u centru grada slavili pobedu nad Gruzijom.

Sirene automobila bile su glavna muzika te večeri, dok su biciklisti negodovali zbog zakrčenih staza.

Tada su i šanse Srbije da prođe grupnu fazu, poput Minhena, bile žive, što se videlo i po euforiji srpskih navijača pred utakmice sa Slovenijom i Danskom, kada je centralni Marijenplac bio prepun dresova orlova.

Osokoljeni dobrim izdanjem i tesnim porazom protiv Engleske u prvom kolu, očekivali su da bi ekipa Dragana Stojkovića konačno mogla do eliminacione faze jednog turnira.

Večeri i boje gradskih ulica, menjale su se u skladu sa rezultatima na semaforima širom Nemačke, a neprestano pune gradske pivnice navijale su za domaćina Nemačku.

Semafor na kraju nije bio saveznik Srbije, pa je nestao i entuzijazam i crveni dresovi orlova sa gradskih ulica.

Iz Bavarske me je ispratilo mirno jutro, takva je bila i vožnja ka aerodromu.

Bez pesme, uz zvuk točkova kofera.

Stigli smo na poslednju stanicu.

• Srbija iščupala bod protiv Slovenije u 90+5. minutu, Danska otežala ‘orlovima’
• „Da valja – ne valja“: Kako su navijači videli remi Srbije i Slovenije, i kako mogu dalje
• Labudova pesma Jugoslavije u kvalifikacijama, danska epopeja na EP u fudbalu 1992.
• Srbija ispala sa Evropskog prvenstva, Slovenci za istoriju
• „Tuga, čemer, jad“ i malo mira da se obiđe grad: Srpski navijači dan posle kraha u Nemačkoj

Od japija do lasica

Nemanja Mitrović, BBC novinar

Frankfurt, mesto gde zemlja i nebo komuniciraju putem više desetina nebodera, bio je nekoliko dana moj domaćin tokom Evropskog prvenstva u Nemačkoj.

Šetajući ovim gradom na reci Majni sretao sam razne ljude – od ‘japija’ na trotinetima, preko beskućnika i ovisnika na trotoaru oko železničke stanice i šire, do navijača različitih reprezentacija.

Poslednjih je verovatno tih dana bilo najviše, posebno Slovenaca i Portugalaca čije su reprezentacije igrale utakmicu osminu finala na Frankfurter Areni, domu bundesligaša Ajntrahta.

Na ovom stadionu, ušuškanom u šumi na periferiji Frankfurta, uspeo sam da vidim neuspešno izveden penal Kristijana Ronalda, ali i Benjamina Šeška kako propušta priliku za istoriju i ulazak u legendu.

Na kraju su Balkanci pognute glave napuštali tribine, gde su odneli ubedljivu pobedu, kao i tog dana na ulici, dok su navijači zemlje sa Pirinejskog poluostrva slavili prolaz u narednu rundu.

Stigao sam da posetim i rodnu kuću Johana Volfganga Getea, doduše od temelja izgrađenu posle Drugog svetskog rata, punu nameštaja njegovih roditelja, kaljavih peći i knjiga.

Na izvoru sam uspeo da probam navodno originalni hot dog – frankfurter, a verovali ili ne, nakratko sam se podružio i sa lasicom koju sam video na krovu susednog objekta dok sam zatvarao prozor hotelske sobe.

Poslednji fudbalski pozdrav sa Frankfurtom imao sam u četvrtfinalnom susretu Nemačke i Španije.

U popodnevnim časovima grad je ponovo navijački procvetao, a veličanstvena fan zona pokraj Majne zatvorena usled ispunjenog kapaciteta.

Zabrinutost Nemaca naposletku je prerasla u tugu, dok su malobrojni Španci slavili.

Umoran, ali ispunjen, zaokružio sam ovu avanturu, punu neverovatnih scena i situacija, koje će mi zauvek ostati u sećanju.

Za prvo novinarsko i životno iskustvo ovog tipa – brutalno.

• Dnevnik iz voza: Bavarske kobasice, vikinzi i major Tom
• Kroz mostove i nebodere Frankfurta na Majni
• Euro 2024: Pisma iz Frankfurta i epizoda lasica, panteri i metalci
• Dizeldorfu u pohode sa Englezima i Švajcarcima

Španija i Engleska – put do finala

Moćna „furija“ se pred početak Eura nije visoko kotirala na listi onih koji bi mogli do trofeja.

Smena generacija odradila je svoje, govorili su fudbalski stručnjaci.

Nema više Ćavija i Inijeste, nekih od najboljih veznih fudbalera u istoriji, na golu nema Ikera Kasiljasa, a ni špic više nije tako oštar kao pre.

Međutim, kada je počeo turnir, Španci su ubedljivom i lepršavom igrom dobijali utakmicu za utakmicom, osvajavši srca mnogih ljubitelja fudbala.

Ko nije ostrašćeno navijao za reprezentaciju sopstvene zemlje, bio je uz mladi španski tim.

Pre svega uz 16-godišnjeg Lamina Jamala, koji je u međuvremenu „omatorio“, pa sada ima čitavih 17 godina, potom i Danija Olma kog su navijači Dinama iz Zagreba dugo gledali u dresu „modrih“, a dobar je kandidat za najboljeg igrača turnira.

U grupi B, Španci su prvo pobedili Hrvatsku, pa donedavnog evropskog prvaka Italiju, zatim i Albaniju, obezbedivši prvo mesto.

Potom su u nokaut fazi redom padali Gruzija, Nemačka i Francuska.

Na drugoj strani terena biće Englezi, iza kojih je prilično buran turnir.

Prvo, tim pun velikih imena značio je pred turnir i automatsku pol poziciju u debatama ko – na papiru – zaslužuje trofej.

Upravo je i to bio problem, papir nije isto što i teren.

Belingem, Foden, Hari Kejn, Bukajo Saka i drugi superstarovi se nisu baš pokazali i Engleska se tokom čitavog turnira poprilično mučila.

Prvo u meču protiv reprezentacije Srbije, koji je dobila 1:0, ali je potom remizirala i protiv Danske i protiv Slovenije.

U nokaut fazi, prvo su golom u nadoknadi vremena pobedili Slovačku – i to kakvim, Belingemovim makazicama, potom su na penale prošli Švajcarsku, a zatim Holandiju, takođe golom posle 90. minuta.

Sada se nadaju da će, posle poraza od Italije na penale u finalu prethodnog Evropskog prvenstva, fudbal konačno „doći kući“.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]