Srbija je korak bliže ogromnom tržištu Putinove Evroazijske unije – ali je pitanje koliko će moći da iskoristi mogućnosti koje joj se otvaraju.
Nakon tri godine pregovora, dve strane su usaglasile tekst sporazuma o slobodnoj trgovini koji će Srbiji omogućiti da 99.5 odsto svojih proizvoda plasira na tržištu od preko 180 miliona ljudi.
Ekonomisti kažu da sporazum ipak neće doneti dramatične promene za srpske privrednike.
Sa izuzetkom Rusije, Srbija sa zemljama Unije nema veliku trgovinsku razmenu. Analitičari, međutim, ne očekuju ni da će se sada značajno povećati, jer ovdašnje kompanije uglavnom ni nemaju kapacitete za značajnije povećanje proizvodnje.
„To je suština. Nemamo dovoljno proizvoda koje možemo da izvezemo na ovo tržište da bi to imalo neki bitniji efekat na polju naše trgovine.
„Srbija će i dalje izvoziti ono što je izvozila i to u skoro istim količinama – jer nema šta mnogo više ni da izveze „, kaže ekonomski analitičar i bivši savetnik guvernera Miroslav Zdravković za BBC na srpskom.
Sporazum posle tri godine
Ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić i ministarka trgovine Evroazijske unije Veronika Nikišina usaglasili su tekst sporazuma u Moskvi u utorak.
Tim povodom na Tviteru se oglasio i ruski ambasador u Beogradu Aleksanar Čepurin.
https://twitter.com/AVChepurin/status/1105794335843516416
Pregovori su trajali tri godine, jer je bescarinski uvoz pojedinih proizvoda zasmetao nekim članicama koje su želele da zaštite svoja tržišta – Jermeniji vinjak, a Belorusiji sir.
„Nismo dobili sve što smo hteli, ali ćemo imati više roba na bescarinskom režimu, nego što smo imali do sada“, rekao je Ljajić nakon sastanka agenciji Beta.
Evroazijska unija formirana je 2015. godine, a već 2016. započeti su pregovori o slobodnoj trgovini sa Srbijom.
- Ekonomija četvrtog mandata: Šta donosi Putinova pobeda
- Kosovo: Opet politika ispred privrede
- Tajna uspeha srpskog piva u EU
Šta sporazum (ne) donosi
Dogovorom o slobodnoj trgovini, Srbija će moći da u pet zemalja članica Evroazijske unije – Rusiju, Belorusiju, Kazahstan, Kirgistan i Jermeniju – izvozi 99.5 odsto proizvoda bez plaćanja carina.
„Ovaj sporazum neće doneti neki ogroman profit, jer obim trgovinske razmene između Srbije i zemalja članica Evroazijske unije nije veliki, ali jeste dobar za sve strane“, kaže za BBC na srpskom Aleksandar Knobel, šef Instituta za međunarodnu trgovinu i finansije pri Ruskoj akademiji za međunarodnu trgovinu u Moskvi.
Tokom 2018. godine, ukupna robna razmena Srbije sa pet zemalja članica Evroazijske unije iznosila je 3.4 milijarde dolara – iz Srbije je izvezena roba vredna 1.1 milijardi dolara, a uvezena u vrednosti od 2.3 milijarde, pokazuju podaci Zavoda za statistiku.
Rusija je najvažniji partner Srbije – izvoz u Rusiju čini 92,9 odsto srpskog izvoza u ovih pet država, a uvoz – 90.2 odsto ukupnog uvoza iz zemalja članica.
Kako su tekli pregovori sa Unijom
Odluka o početku pregovora sa Srbijom o uspostavljanju jedinstvenog trgovinskog režima doneta je 31. maja 2016. godine.
Ljajić je u decembru prošle godine izjavio da bi sporazum trebalo da bude potpisan tokom posete predsednika Rusije Vladimira Putina u januaru.
Međutim, do potpisivanja nije došlo, jer se članice unije nisu dogovorile oko bescarinskog izvoza specijalnih vrsta sireva, cigareta, alkoholnih pića, šećera.
Srbija već ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini sa Rusijom, Belorusijom i Kazahstanom. Novi sporazum zameniće postojeće dogovore.
Lista dobara koje će Srbija moći slobodno da izvozi je proširen, a povećane su i kvote za izvoz dobra za koje važe ograničenja.
Ljajić kaže da je u Moskvi dogovoreno da će srpski proizvođači neograničeno moći da izvoze sve vrste voćnih rakija, kao i sve vrste ovčijeg i kozijeg sira.
Srbija će u zemlje unije moći da izveze 2.000 tona cigareta, 87.500 litara vinjaka i 400 tona polu-tvrdog i tvrdog kravljeg sira.
„Novi sporazum sadrži i druge elemente koji će u velikoj meri smanjiti operativne troškove uvoza i izvoza, što će domaćim proizvođačima omogućiti da budu konkurentni na tržištu“, rekao je Ljajić.
Mahmud Bušatlija, ekonomski analitičar, kaže za BBC na srpskom da Srbija treba da neguje odnose sa zemljama Unije, ali i da uradi mnogo toga kako bi iskoristila mogućnosti koje će doneti sporazum.
„Srbija bi trebalo da maksimalno iskoristi resurse koje ima kako bi podigla proizvodnju, a to nije lako. Ne možemo da računamo na veliki proboj na takvo tržište dok ne sredimo našu proizvodnju“, kaže Bušatlija.
Kao primer navodi sporazum o slobodnoj trgovini sa Turskom iz 2017. godine. Dogovoreno je da Srbija u Tursku može da izveze 8.000 tona mesa godišnje, da bi u naredne tri godine bilo izvezeno samo 400 tona.
Sređivanje proizvodnje trebalo bi da uključi i standardizaciju proizvoda, kaže Bušatlija, objašnjavajući da se zato dešavalo da Rusija vraća sa granice srpske proizvode koji ne ispunjavaju neophodne standarde ili nemaju potrebu dokumentaciju.
Šta je od proizvoda vraćano sa granica EAEU
- Rusija: 13.6 tona sveže junetine bez kostiju 2017. godine
- Rusija: 19 tona kivija 2017. godine
- Belorusija: 20 tona mleka u prahu 2014. godine
- Rusija: 20 tona jabuka i kineskog kupusa 2014. godine
- Rusija: 60 tona jabuka 2015. godine
- Rusija: 83.2 tone jagoda 2016. godine
Šta je Evroazijska unija
Ruski predsednik Vladimir Putin je ideju o formiranju Evroazijske unije prvi put izneo 2011. godine.
Na kritike da pokušava da oživi Sovjetski savez, Putin je u oktobru 2011. godine rekao da će Evroazijska unija biti „izgrađena na iskustvima Evropske unije i drugih regionalnih koalicija.“
Ugovor o formiranju unije Rusija, Kazahstan i Belorusija potpisale su 2014. godine, a stupio je na snagu 1. januara 2015.
Uniji su se nekoliko meseci kasnije pridružile Jermenija i Kirgistan, a zatim je potpisala sporazume o slobodnoj trgovini sa Iranom, Vijetnamom i Kinom.
Fajnenšl Tajms je u januaru objavio da je za četiri godine unija uspela da napravi „impresivne“ rezultate kada su u pitanju otvaranje tržišta i slobodan promet kapitala i ljudi, i to „brže od rivalske organizacije na koju se ugledala, Evropske unije.“
Međutim, EU i Putinova zajednica se razlikuju oko usaglašavanja i saradnja na političkom nivou. Svaka od zemalja članica vodi svoju spoljnu politiku, koje su ponekad u raskoraku – pre svega kada je u putanju odnos prema Briselu i Pekingu.
Jermenija i Kazahstan rade na tome da uspostavi bliže odnose sa Evropskom unijom.
Evropska unija uvela je sankcije Rusiji 2014. godine, nakon aneksije Krima. Moskva je odgovorila uvodeći sankcije Uniji, ali je Kazahstan otvoreno kritikovao Putina nakon uvođenja kontramera.
Srbija se nije pridružila sankcijama koje je Brisel uveo, iako su evropski zvaničnici u više navrata govorili da će Srbija, ako postane članica bloka, morati da uskladi spoljnu politiku sa Evropskom unijom.
Ukoliko Srbija postane članica Evropske unije, bilateralni i multilateralni trgovinski dogovori koji su na snazi – biće poništeni, pa tako i ovaj sa Evroazijskom unijom.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
