Nedaleko od prostranih, suncem okupanih plaža Karnaka na severozapadu Bretanje u Francuskoj, stajao sam i gledao na beskrajne redove uspravnih monolita koji čine Poravnanje u Karnaku.
Visoki, grubo tesani kameni spomenici su postavljeni u simetrične, ravnomerno poređane redove koji nestaju u daljini.
Sa ovog mesta sam mogao da shvatim kako je nastala lokalna legenda o Svetom Korneliju.
Navodno se Sveti Korneli (svetac zaštitnik stoke), kojeg su progonile legije rimskih vojnika, bežeći od njih sakrio u uho bika i pretvorio legionare u kamen.
Naravno, ovo nije pravo poreklo Poravnanja.
Ali ako i zanemarimo ovu neobičnu transformaciju, uspravljeni kameni blokovi prethode periodu Rimskog carstva za najmanje 3.000 godina.
Ipak, u vremenu sujeverja, ovo je bilo verovatno najverodostojnije objašnjenje za misteriju koja do današnjeg dana zbunjuje stručnjake.
- Misterije Vinčanske kulture – šta sve muči naučnike
- Carstvo koje Asteci nisu mogli da osvoje
- Kamen iz Rozete: Kako je slučajno otkriće dovelo do dešifrovanja hijeroglifa
Pružajući se dužinom od četiri kilometra duž obale Bretanje i sastojeći se od više od 3.000 menhira (ručno pravljeni, često zašiljeni, uspravni kameni blokovi sačinjeni još u praistorijsko vreme širom Zapadne Evrope – nalik onim koje pravi i izbacuje Obeliks iz stripova o Asteriksu), Poravnanje u Karnaku predstavlja najveću takvu skupinu uspravljenih kamenih blokova na svetu.
Slično Stounhendžu, pitanja kao što su njihova svrha, ono što predstavljaju i ko ih je tamo postavio, misterija je obavijena velom tajne.
Pa ipak, njegova reputacija kao jednog od najvažnijih evropskih praistorijskih nalazišta je nesporna.
Radiokarbonskim datiranjem je utvrđeno da su granitni menhiri podignuti u neolitskoj zajednici pre otprilike 6.000 godina (oko 1.000 godina pre Stounhendža).
Po veličini, ovi menhiri se kreću od onih koji su visoki oko pola metra, pa sve do onih džinovskih, kao što je Manio koji doseže šest metara.
U proseku, menhir je težak između pet i 10 tona.
Uglavnom su dovlačeni iz obližnjeg stenovitog predela koji se nalazio u blizini nalazišta, a ceo posao je obavljan uz pomoć remenice i sirove snage.
Samo taj nadljudski napor koji je bio potreban za ovu akciju, dovoljan bi bio da Poravnanje ima ogroman značaj, ali administrator ovog nalazišta, Olivije Agog, veruje da će prava svrha Poravnanja verovatno ostati nepoznata.
„Postoji mnoštvo zanimljivih teorija, neke od njih čak kao da se uklapaju u poznate okolnosti, ali uvek se pojavljuje više dokaza koji bi te teorije opovrgli, nego onih koji bi ih potvrdili“, rekao mi je Agog.
„Poravnanje u Karnaku nije sasvim ravno – ono meandrira i prati greben koji razdvaja obalski deo i teren koji se prostire u unutrašnjost i tako predstavlja simboličnu granicu između dva predela.
„Naravno, to nije sprečilo ljude da se kreću između njih, ali ono predstavlja geografsko razdvajanje koje se nalazi između zemlje i mora i nije slučajno nastalo“.
Klečeći pored menhira sa izuvijanim rezbarijama u njegovoj osnovi koje su izazvale nove teorije, kaže još i ovo: „Ali pitanje njegovog ceremonijalnog ili religijskog značenja je potpuno otvoreno za diskusiju“.
S obzirom na ovo otvoreno nagađanje, ne iznenađuje što su prisutni i mitovi i legende da popune prazninu.
Priče o stvorenjima nalik goblinima po imenu Korigani, ili o kamenim vojnicima koji u Božićno veče odlaze da piju sa izvora i uništavaju sve što im se nađe na putu, možda zvuče kao neke mračne bajke, ali svi ti rani pokušaji da se objasni nepoznato, samo su stvorili osećaj strahopoštovanja koji nam je pomogao da ovo nalazište i sačuvamo.
„Sama ideja da menhiri predstavljaju vojnike odnosi se na keltske heroje poražene tokom bitke“, objašnjava Vendi Mjues, autorka mnogih knjiga o predelima, istoriji i legendama Bretanje.
Ona kaže i da paralele između legende o Svetom Kornelu i drevne mitologije Bretanje i danas odzvanjaju: „Nedaleko, u Kiberonu, menhir se koristi i kao znak sećanja na ‘moderne’ ratove“.
Poravnanje u Karnaku je sačinjeno od nekoliko redova uspravljenih menhira, sada razgraničenih zemljom, drvećem ili putevima – iako postoje i teorije da su redovi nekada bili neprekinuti.
Najpoznatije od ovih sekcija se zovu Menek, Kermario i Kerleskan, a oni su i najbolje očuvani primerci ovih dugačkih nizova menhira.
Svejedno, tu je i veliki broj dolmena (kamenih pogrebnih odaja), a neki od njih su stariji i od samih menhira, sa kojima čine ovo neverovatno zgusnuto megalitsko nalazište.
Oblast na kojoj se nalazi Karnak je preveliko da bismo ga zaista sagledali sa zemlje.
Da bismo dobili širu perspektivu, Agog me je odveo na još jedan zanimljivi deo nalazišta koji se nalazi na oko 1,5 km udaljen od kamenih redova.
Tumul Svetog Mihajla, ogromna, travnata humka koja se nadvija nad Karnakom, najveća je humka u kontinentalnoj Evropi, sagrađena pre otprilike 6.700 godina.
Hodali smo kroz mračne, zbijene prolaze i odaje koje se nalaze unutar same humke koja je trenutno zatvorena za posetioce.
Agog mi je pokazivao gde se nalaze najvrednije relikvije, među njima i uglačane kamene sekire i drugi predmeti iz Italije i Španije, gde su i pronađeni.
S obzirom na korozivnu kiselost tla, veoma mali broj artefakta je pronađen u Karnaku van samih grobnica.
Sa vrha tumula puca pogled na ceo predeo i tek odatle mogu da se sagledaju razmere Poravnanja, jednog od najvećeg neolitskog spomenika na svetu.
Prostire se na oko 40 hektara, a kraj redova kamenih spomenika se i ne vidi golim okom.
Deluje potpuno neverovatno da je na hiljade menhira teških po nekoliko tona bilo izvađeno iz kamenoloma, preseljeno i uzdignuto u dobu u kojem je oruđe za obradu kamena predstavljalo tehnološki vrhunac.
Dok smo se vraćali kroz redove menhira, Agog mi je objasnio da je Poravnanje, bez obzira na to što je izgledalo dobro očuvano, ipak bilo izmenjeno tokom vremena i uticaja i čoveka i prirode.
Kada je Poravnanje bilo sagrađeno, pejsaž je izgledao drugačije – bio je otvoren, bez drveća koje ga sada deli i oivičava, a i more se nalazilo dalje.
U poslednjih 6.000 godina, neki od menhira su se i prevrnuli, jedan baš prošle godine.
- Turski podzemni grad u kojem je živelo 20.000 ljudi
- Zavirite u udaljeni kutak Grčke koji ne postoji ni na mapi
- Zašto su izgubljeni gradovi tako privlačni
Ljudi su ovo nalazište promenili na različite načine.
Dok se krećemo između spomenika, Agog mi pokazuje tri duboke brazde na jednom od mamutskih menhira i napominje da su ovi ožiljci nastali uz pomoć modernih alata.
Kaže da su bili upotrebljavani i kao lokalni građevinski materijal, između ostalog i svetionika na obližnjem ostrvu Bel Il.
Ove promene na spomenicima i samom nalazištu nisu samo fenomen modernih vremena.
„To je mesto života“, kaže Agog, jer se nalazište konstantno menja.
Neki od kasnijih neolitskih dolmena su sagrađeni tako što su upotrebljeni materijali koji su stotinama godina pre toga korišćeni u drugim delovima Poravnanja.
Sa putevima koji danas vijugaju između polja i zgrada koje stoje između, vrlo je moguće da bi i originalne arhitekte imale problem da prepoznaju svoju tvorevinu kada bi je videli danas.
Prva ozbiljna iskopavanja Karnaka su se odigrala 1870. godine, a za to je bio zaslužan škotski arheolog Džejms Miln koji je zabeležio pozicije i detalje menhira, a otkrio je i mnoge artefakte u samom dolmenu.
Milnov rad je nastavio njegov učenik Zahari Le Ruzik, koji je započeo sa obnavljanjem spomenika i ponovnim uspavljanjem one koji su se u međuvremenu prevrnuli.
Miln i Le Ruzik su svojim napornim radom postavili temelje za kasnije prepoznavanje Poravnanja od države i za njihovu zaštitu.
Ipak, time je stigla i velika popularnost ovog nalazišta.
Zbog istorijskog značaja i ogromnih razmera nalazišta, Poravnanje je počelo da privlači turiste još pre nekoliko stotina godina.
Ipak, kada je priliv posetilaca u 20. veku počeo da ugrožava nalazište, iniciran je projekat koji je imao za namenu to da se posetiocima ograniči pristup, a 1990. godine i da se obezbede edukativna sredstva, kao i ona za zaštitu spomenika.
Zbog brige za očuvanjem, slobodan pristup je dozvoljen samo tokom zime.
Svejedno, ne slažu se svi sa tim da su ovo prave mere za budućnost nalazišta.
Oslobodite menhire (Free Menhirs) je grupa osnovana u Karnaku sa ciljem da se sprovedu zahtevi lokalnog stanovništva.
Zabrinut zbog komercijalizacije nalazišta i implikacija koje donosi povećani broj turista, portparol ove grupe je rekao: „Kampanja koja poziva posetioce se zasniva na snu, misteriji i lepoti nalazišta u ranu zoru ili u sumrak, kada nema nikakvih turista.
„Fotografije i video snimci nikada ne pokazuju realnost koju leti donosi veliki broj ljudi, sve sa saobraćajnim gužvama na drumovima i automobilima parkiranim na svakom mogućem mestu“.
Ova grupa veruje da boljom organizacijom može da se kontroliše protok turista kroz različite sektore Poravnanja, ne bi li se izbegla visoka koncentracija ljudi u određenim zonama.
Bez obzira na to kako će se u budućnosti ponašati menadžment nalazišta, Poravnanje predstavlja spomenik ljudskoj inspiraciji i sposobnosti.
Sa modernom tehnologijom koja nam je sada na dohvat ruke, malo je stvari koje ne možemo da pronađemo uz pomoć svojih telefona.
Ali ovde, na ovom komadu udaljene francuske obale, pravo osveženje i uzbuđenje donosi susret sa autentičnom misterijom, sačuvanom nekoliko milenijuma.
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
