Čini se da je sa najavom opštih izbora sledeće godine u Velikoj Britaniji Bregzit ponovo na političkom dnevnom redu u Londonu, ali ne i u Briselu.
Kir Starmer, vođa opozicije, ove nedelje je izazvao predizbornu pometnju u štampi najavom da će tražiti „mnogo bolji“ sporazum sa EU ako postane premijer.
Potom se ubrzano upustio u vrtoglavu turneju po Hagu i Parizu, koja je obuhvatala i sastanak sa Emanuelom Markonom, predsednikom Francuske, doduše kratak.
Starmerovo evropsko putovanje poklopilo se u utorak sa objavljivanjem publikacije grupe stručnjaka o reformi EU, koju su naručile francuska i nemačka vlada.
U njoj se pominje Velika Britanija kao mogući budući „pridruženi član“, koji vrši finansijske uplate u zamenu za tešnji ekonomski odnos.
- Bregzit je gotov – počela je nova era za Veliku Britaniju
- Bregzit: Sve što morate da znate
- Pet godina od glasanja za Bregzit: Da li Britanija izgleda bolje
Bam!
Odjednom su poslanici ponovo počeli da se svađaju oko toga da li je Bregzit bio dobra ili loša odluka za Veliku Britaniju i šta „ponuda“ EU za pridruženo članstvo u bloku zapravo znači.
Novinski naslovi oglasili su na uzbunu.
Jedan je govorio o francusko-nemačkoj „zaveri“, dok je drugi ukazao na to da je to pokušaj Brisela da podstakne Laburističku stanku da počne ponovo da se približava EU.
Zasebna teorija koju sam čula bila je da je ovo post-bregzitovska „maslinova grančica“ iz Brisela.
Iznela sam sve ove hipoteze diplomatama iz raznih zemalja članica EU.
‘Vodimo drugačiji razgovor’
Migel Berger, nemački ambasador u Velikoj Britaniji, brže-bolje se oglasio na društvenim mrežama da ublaži spekulacije.
„Izveštaj nezavisne grupe stručnjaka doprinos je o proširenju i reformi.
„Ne govori o odnosima EU i Velike Britanije“, napisao je on.
Svaki zvaničnik EU sa kojim sam razgovarala rekao je da su francusko-nemačku akademsku studiju naručili Pariz i Berlin da bi sugerisali kako da se „u budućnosti osiguraju“ EU i njene institucije dok se razmatra proširenje koje bi potencijalno obuhvatilo Ukrajinu, Moldaviju, Gruziju i zemlje Zapadnog Balkana.
- Ukrajina i Moldavija dobile status kandidata za članstvo u EU, lideri Zapadnog Balkana očekivali više
- Bosna i Hercegovina dobija status kandidata za članstvo u EU: Šta to znači za građane, šta za političare
- „Poslednji voz za Evropu“: Hoće li rat u Ukrajini približiti Srbiju EU
- Kada sve Srbija nije ušla u Evropsku uniju
Objavljivanje je isplanirano još pre više meseci, kažu oni, da bi se poklopilo sa ovonedeljnim sastankom EU, dok se zagrevaju razgovori oko započinjanja pregovora o članstvu sa Ukrajinom do kraja godine.
„Pomisao da je ova studija na bilo koji način povezana sa posetom Kira Starmera ili čak posetom kralja Čarlsa Francuskoj vrlo je maštovita“, rekao mi je jedan diplomata visokog ranga.
„To nema nikakve veze sa stvarnošću. Mi vodimo potpuno drugačiji razgovor.“
Drugi je naveo da je ovo „već viđeno, kao u stare dane pregovora o Bregzitu“.
„Britanski političari pričaju sami sa sobom, ignorišući šta mi u EU zapravo govorimo.“
„Vestminster previše tumači EU“, insistirala je jedna istaknuta ličnost iz ovog bloka.
„Polažemo nade u znakove koji ukazuju na poboljšane bilateralne odnose, to da.
„Ali više ne razgovaramo i ne razmišljamo o Velikoj Britaniji svakodnevno. Naši prioriteti su se prebacili na neke druge stvari posle Bregzita.“
To je istina – glavni akcenat studije je kako bi EU mogla da proširi broj članica, a da i dalje funkcioniše – naročito imajući u vidu neprijatnost da bi potencijalne nove članice najverovatnije progutale mnoge subvencije EU od kojih trenutno imaju koristi postojeće članice (među kojima su Poljska, Rumunija i Mađarska).
Ali je istina i da francusko-nemačka studija pominje, koliko god kratko, i Veliku Britaniju.
A dobro je poznato da je francuski predsednik Makron veoma željan tešnje saradnje sa Britanijom.
On, i EU u celini, posmatraju globalnu širu sliku.
Oni vide nepredvidivu Kinu, neprijateljski nastrojenu Rusiju i brinu se zbog mogućnosti još jednog Trampovog predsedničkog mandata u SAD.
U nestabilnim vremenima, oni žele da ostanu bliski sa prijateljima.
Oni znaju da su dve glavne stranke u Velikoj Britaniji odbacile mogućnost ponovnog pridruživanja EU ili čak povratka na jedinstveno tržište bloka ili u carinsku uniju.
- Riši Sunak: Sve što treba da znate o novom britanskom premijeru
- Zašto bi bilo ko u ovom trenutku želeo da bude britanski premijer
Međutim, oni su pozdravili pragmatičniji, praktičniji pristup premijera Rišija Sunaka i Starmerovu želju za popravljanjem bilateralnih odnosa.
Svi su se, međutim, širom Evrope iščuđavali njegovom predlogu da se ponovo pokrenu pregovori o sporazumu o Bregzitu.
EU u ovom trenutku ima vrlo malo apetita za takvu vrstu vremenski zahtevne revizije koja bi otvorila stare rane.
Odnosi između EU i Velike Britanije su se već umnogome popravili posle mračnih dana uzajamnog nepoverenja tokom pregovora o Bregzitu.
Ruska invazija na Ukrajinu dovela je do toga da zemlje EU tešnje sarađuju sa Velikom Britanijom unutar NATO, G7 i G20.
Sunakova prethodnica, Liz Tras, bila je ključna u prvom razbijanju post-bregzitovskog leda, osiguravši uspeh omiljenog projekta francuskog predsednika.
Makron je sanjao o tome da objedini sve evropske zemlje – sem Rusije i njenog bliskog saveznika Belorusije – u grupu nazvanu Evropska politička zajednica.
U oktobru prošle godine, Tras je odlučila da prisustvuje inauguralnom sastanku.
Bez Velike Britanije za tim stolom, Evropska politička zajednica ne bi imala istu težinu.
Bio je to ključni post-bregzitovski trenutak reseta i Velika Britanija će biti domaćin jednog od dva sastanka Evropske političke zajednice naredne godine.
Ljušćenje slojeva
Francusko-nemačka studija reciklira ideju o kojoj se raspravljalo i koja je na kraju odbačena u Briselu još na prelasku u novi milenijum.
To je ideja o „višebrzinskoj“ ili višeslojnoj Evropi.
Pomalo nalik crnom luku.
Najuži krug bi činile zemlje članice EU koje se odlučuju za dodatno deljenje moći, kao što su evro valuta ili šengenski sporazum o otvorenoj granici.
Drugi krug bi bile sve druge zemlje članice EU.
Treći, nazvan „pridruženo članstvo“, obuhvatao bi zemlje koje se odlučuju za formalne ekonomske odnose sa EU, ali ne i političke veze.
One bi uplaćivale u budžet EU da imaju pristup jedinstvenom tržištu, na primer, ali ne bi bile deo projekta „o sve povezanijoj uniji“.
Na tom mestu studija pominje Veliku Britaniju kao mogućeg kandidata, zajedno sa Norveškom i Švajcarskom.
Mnogi Bregzitovci bi to doživeli kao izdaju.
Četvrti i spoljni sloj bio bi odnos koji Velika Britanija trenutno ima sa EU, zasnovan na bilateralnim dogovorima.
Za sada se čini da je taj odnos, na pristojnom odstojanju, sa mogućnošću da vremenom postane glatkiji ili trnovitiji, onaj kojim su obe strane zadovoljne.
Što se tiče akademske studije, nju nije podržala ni nemačka ni francuska vlada.
Reakcije na nju su bile različite u zemljama članicama EU koje predviđaju da će se neki – mada nikako i svi – od tih predloga naći na dnevnom redu samita lidera EU kasnije ove godine.
Kako je izgledalo odbrojavanje do izlaska Britanije iz EU:
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
