Članovi Kaluš orkestra

Reuters/Yara Nardi
Članovi Kaluš orkestra dobili su specijalnu dozvolu da napuste Ukrajinu kako bi nastupili na Pesmi Evrovizije, jer muškarci imaju obavezu da ostanu u zemlji i bore se u ratu

Da bi Bosna i Hercegovina (BiH) učestvovala na Pesmi Evrovizije 1993, prvi put kao nezavisna država, muzičari su pobegli iz zemlje u ratu kako bi išli u kvalifikacije.

Glavni grad Sarajevo bio je uveliko pod opsadom snaga Srba iz BiH, a evrovizijska delegacija nije ispraćena uz kamere i obožavatelje, već su u gluvo doba noći morali da pretrče aerodromsku pistu dok se oko njih pucalo.

Tim koji je preko planine Igman, tada pod kontrolom Armije BiH, a zatim i Hrvatske stigao na predtakmičenje u Sloveniju, predvodila je pevačica i televizijska producentkinja Ismeta Dervoz, tada poznata po prezimenu Krvavac.

„Mi smo svi mislili da će sve biti gotovo za 15 dana, pa, zašto se onda ne bismo pripremali za takmičenje za Pesmu Evrovizije.

„Nažalost, tih 15 dana je bilo 44 meseca opsade i tri puta smo u ratnim godinama bukvalno rizikujući živote odlazili iz Sarajeva“, kaže Dervoz za BBC na srpskom.

Odatle bi u mestu Hadžići obično ulazili u kamion za transport ka Mostaru i izlasku iz BiH.

„Onda smo se uvek zezali da je kao u filmu Ko to tamo peva, idemo kamionima na Evroviziju“, kaže kroz smeh.

Na najveći šou program kretali su bez para i sredstava, u vreme kada nije bilo interneta i lako dostupnih informacija.

„To nije kao danas, kada iz Ukrajine dobijete internetom informacije šta se dogodilo jutros, mi iz Sarajeva nismo mogli poslati ni faks“, dodaje pevačica.

Ove godine na Pesmi Evroviziji nastupaju članovi Kaluš orkestra, zahvaljujući specijalnoj dozvoli da napuste Ukrajinu, jer muškarci imaju obavezu da ostanu u zemlji i bore se u ratu koji tamo traje već dva i po meseca.

To su neki od drastičnih primera kako politika nekad diriguje muzičkim takmičenjem.

Ipak, za Pola Džordana, medijskog stručnjaka za Evroviziju, ovo je prvenstveno televizijski šou i muzički događaj.

„To nije politički događaj, mada je ponekad tanka linija gde se politika umeša, ali tako je svuda, i u slučaju Olimpijskih igara, Svetskog prvenstva u fudbalu.

„Nije iznenađenje da je Evrovizija povezana s politikom, ali nije potpuno politička“, kaže za BBC na srpskom.

Dan pošto je započela invazija na Ukrajinu, Rusija je isključena da ne bi „ugrozila reputaciju“ takmičenja, kako je saopštio organizator Evropska unija emitera (EBU).

„I to što se očekuje da Ukrajina pobedi ili prođe dobro je neki dokaz politike“, dodaje Džordan, koji je na temi Evroviziji doktorirao, a više puta je prenosio takmičarske večeri za BBC radio stanice.


Ukrajinski san o pobedi na pesmi Evrovizije
The British Broadcasting Corporation

Političke poruke

Marta 2021, Belorusija je diskvalifikovana zbog neprikladnog teksta pesme za koju su mnogi smatrali da odobrava nasilno gušenje protesta protiv predsednika Aleksandra Lukašenka.

U pesmi Podučiću vas (I Will Teach You), postoji stih „Naučiću te da igraš kako sviram“, što je izazvalo negodovanje beloruskih opozicionih političara.

„Ne možemo da odvojimo politiku od Evrovizije, u Evropi je uvek održavana u nekom političkom kontekstu.

„Još od prvog takmičenja 1956. videlo se da zemlje mogu da pošalju političke poruke preko pevača i pesama, prvi predstavnik Zapadne Nemačke Valter Andrea Švarc je bio Jevrejin koji je preživeo Holokaust“, kaže istoričar Din Vuletić za BBC na srpskom.

Kao i svake godine, Vuletić uživo prati ovo muzičko takmičenje, sada iz Torina.

Autor je knjige „Posleratna Evropa i takmičenje za Pesmu Evrovizije“ i predavač na Istraživačkom centru za istoriju transformacija u Beču.

Iako EBU uvek kaže da Evrovizija „nije politička predstava“, pozadina je uvek politička, dodaje.

Članovi organizatora takmičenja Evropske unije emitera nisu države, već TV stanice i javni servisi.

„Sama činjenica da pevači predstavljaju zemlju pokazuje da međunarodni odnosi uvek imaju uticaj na Evroviziju“, kaže Vuletić, koji je doktorat stekao na prestižnom američkom Univerzitetu Kolumbija.

„Kroz Evroviziju se uvek može čitati trenutno stanje u Evropi jer je ogledalo društvenih, kulturnih i političkih promena.

„Održavala se svake godine i odlična su sočiva za posmatranje tih istorijskih promena“, kaže on.

Italijanski pevač Toto Kotunjo u Zagrebu je pobedio 1990. pevajući o ujedinjenoj Evropi, ukrajinska predstavnica Jamala trijumfovala je 2016. pesmom „1944″ o Staljinovoj deportaciji krimskih Tatara tokom Drugog svetskog rata.

Ipak, politička pesma ne znači pobedu.

„Politika je umetnicima ponekad nametnuta, ponekad moramo uvažiti situaciju u kojoj živimo i radimo.

„Ali ne želim verovati da pevači i kompozitori, takmičari na Pesmi Evrovizije dolaze s namerom da tamo iz političkih razloga na bilo koji način pokazuju stavove zemlje i vladajućih politika ili lidera“, kaže Dervoz, koja ima i višegodišnji politički staž u BiH.

Dervoz je bila članica Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine BiH.


Video: Sve o Pesmi Evrovizije

Šta je izbor za Pesmu Evrovizije
The British Broadcasting Corporation

Zašto svi žele da učestvuju?

Iz više razloga.

Pesma Evrovizije je televizijski šou, koji traje tri večeri godišnje i okuplja milionsku publiku širom sveta.

Samo iz Srbije finale je gledalo 2,5 miliona ljudi 2021, a ukupno je Evrovizija te godine imala 183 miliona gledalaca.

„To je jedno veče godišnje kad se politika ostavi sa strane.

„Važno je i zbog vidljivosti, što se videlo na primeru Bosne i Hercegovine 1993″, kaže Džordan.

Pesma „Sva bol svijeta“ govorila je o ratu u toj zemlji.

„To je veoma važno simbolički.

„Ipak, i dalje mislim da se pobeđuje uprkos politici, a ne zbog politike, ljudi su fer i procenjuju na osnovu muzike“, navodi evrovizijski stručnjak.

U tom kontekstu pominje i primere Rusije, Azerbejdžana, kao i Srbije, koji su pobedili i bili domaćini takmičenja.

„To je jedan događaj godišnje o kom Evropljani pričaju.

„Možda ga vole, možda mrze, ali ujutro na poslu to je tema o kojoj će se pričati“, opisuje Džordan.

Kako kaže, Evropa je podeljena jezicima, kulturom, istorijom, politikom i na Evroviziji se to oslikava, ali se tu istovremeno i prevazilaze granice.

I „velika petorka“, zemlje koje su stalni finalisti Evrovizije Nemačka, Francuska, Italija, Španija, Velika Britanija, u političkom smislu predstavljaju velike sile.


Možda će vas zanimati i ova priča

Jutjuberi o Pesmi za Evroviziju 2022.
The British Broadcasting Corporation

Ipak, ne beleže svi silne uspehe.

Italija je prošlogodišnji pobednik, i Nemačka je pobeđivala, ali Španija i Velika Britanija retko uspeju da trijumfuju.

„Za Veliku Britaniju mnogi misle da je to zbog politike, ali ja ne mislim da je u tome stvar.

„Za pobedu je važna pesma, a za Britaniju ne možemo da kažemo da smo imali dobre pesme“, kaže Džordan iz Londona.

evrovizija

BBC
Klif Ričard predstavljao je Veliku Britaniju 1968. godine

Slučaj BiH i rata

Da je najvažnija pesma smatra i Ismeta Dervoz, podsećajući da BiH nije pobedila 1993. iako je na takmičenje došla iz ratnih sarajevskih dana.

U Milstritu, u Irskoj, ona je dobila nagradu za najbolju šeficu delegacije.

„Trudili smo se da minimiziramo to što dolazimo iz rata, hteli smo da nas tretiraju ravnopravno, kao ljudska bića koja imaju pravo na svoje mesto, učešće, život i radi i dostojanstvo“, ističe ona.

Iako joj je to „tužna referenca u karijeri“, kaže da joj bilo važno da budu tamo.

„Kao profesionalci, želeli smo da pokažemo da nismo ništa drugačiji, neki divljaci s Balkana, već smo muzičari koji žele da rade posao i učestvuju.

„Želimo predstaviti zemlju i pokazati ono što se događalo devedestih u regionu i BiH“, kaže Dervoz.


Opsada Sarajeva: Sećanja preživelih
The British Broadcasting Corporation

Njeno iskustvo sa Evrovizijom seže još u sedamdesete godine, kada je 1976. u Hagu nastupala sa grupom Ambasadori, a zatim i 1980. u Dablinu kao prateći vokal.

Posle toga je dugi niz godina bila radijska i televizijska reporterka, a od devedesetih izvršna producentkinja i šefica delegacija za Pesmu Evrovizije sve do 2002.

Kad pogleda u prošlost, uviđa da je ranije Evrovizija bila „jasnija po svim elementima“.

„To je bilo nadmetanje pesama, nastojalo se približiti i upoznati jedne drugima kroz muziku, kroz univerzalni svetski jezik“, kaže Dervoz.

Tada se, kao i danas, nastupalo uživo, ali su bili i orkestri prisutni.

Uverena je da ovim „najvećim televizijskim šou programom“, kako ga naziva, ne diriguje politika onako često koliko se često misli.

„Govori se o političkim konotacijama na svaki način, ali mislim da je to u nekim situacijama prenapuhano.

„Evrovizija je takmičenje, svima je važno da pobede i da učestvuju“, navodi Dervoz.

Ako se zna da ljudi u Australiji ustaju usred noći da gledaju Evroviziju, to „dođe kao mala muzička Olimpijada“, dodaje.

Kako je sve počelo?

Ovo muzičko takmičenje je televizijska forma i to skoro 70 godina stara – prvo takmičenje je održano 1956.

Evrovizija je nastala uglavnom kao tehnički eksperiment emitera i sve do sedamdesetih godina je svake godine takmičenje bilo neizvesno.

evrovizija

BBC
Nastup Grčke na Evroviziji 1977. godine

„Evrovizija je vrlo zabavna i jedinstvena, jer je nepredvidiva, uvek je drama, pobedi neko neočekivan.

„U vreme kad se emitovanje menja i ljudi ne gledaju televiziju, već striming servise, ovo je noć kad cela Evropa sedne zajedno i to je veoma moćno“, ističe Pol Džordan, stručnjak za Evroviziju.

Naučno istraživanje istoričar Din Vuletić je počeo od Jugoslavije kao jedine komunističke zemlje koja je učestvovala na Evroviziji.

To se desilo zahvaljujući činjenici da se od 1948. odvojila od Istočnog bloka.

Već 1950. Jugoslavija je postala pridruženi član Evropske unije emitera, ali se zbog tehničkih mogućnosti tek kasnije uključila na Evroviziju.

Televizija Zagreb počela je emitovanje 1956, a TV Beograd 1958.

Prvi put je Jugoslavija nastupala 1961. godine, iste godine kada će biti osnovan pokret Nesvrstanih, kao odgovor trećih zemalja u svetu podeljenom na dva bloka, Istok i Zapad.

Iste te godine, na Istoku će nastati Intervizija, takođe politikom obojeni muzički festival, koji je trajao dve decenije.


Pesma Intervizije kao hladnoratovski odgovor na Evroviziju*

Stiv Rozenberg BBC dopisnik iz Moskve

Dok se nalazio iza Gvozdene zavese, Sovjetski Savez nije mogao da se takmiči za Pesmu Evrovizije, pa je organizovao vlastito konkurentsko takmičenje.

Samo nedelju dana posle pojavljivanja mnogo zlokobnije hladnoratovske ikone, Berlinskog zida u avgustu 1961. nastala je i Intervizija.

Sada kada je podela Evrope postala i fizička realnost, muzičari sa Istoka odlazili su na brodogradilište u Gdanjsku, u Poljskoj, na socijalistički festival lakih nota.

Učešće na Interviziji nije bilo ograničeno samo na Sovjetski Savez i njene satelitske države.

U pokušaju da nadmaši Evroviziju i predstavi se kao najveći muzički festival na svetu, komunistička konkurencija bila je otvorena za muzičare iz čitavog sveta.

Čest gost bila je Kuba.

Da sve bude čudnije, isto tako i Finska.

Možda je nezadovoljstvo Finske zbog večitih neuspeha na Evroviziji navelo ovu zemlju da se okrene Istoku u potrazi za muzičkim takmičenjem na kom ima neke šanse za pobedu.

Ili je to možda bilo zbog njene rešenosti da ostane izričito nesvrstana u Hladnom ratu, pa je osećala dužnost da nastupa i na Interviziji i na Evroviziji.

Koji god bio pravi razlog, Finska je na Interviziju 1980. poslala jednu od najvećih zvezda.

Posle 1980. godine, više nije bilo takmičenja za Pesmu Intervizije.

U Hladnom ratu za muziku, Evrovizija je izašla kao pobednik.

Bila je to najava svega onoga što će uslediti.

Nedugo zatim, srušen je Berlinski zid, a komunizam je otišao u istoriju.

Veći deo Istočnog bloka postao je deo ujedinjene Evrope i Evrovizije.

*Čitav tekst možete pročitati ovde.


Potonji raspad Sovjetskog saveza značajno će povećati broj zemalja učesnica na Evroviziji, ali i dovesti do jedne od stalnih kritika.

Osim večitog negodovanja ljudi širom Evrope da su na ovom takmičenju pesme loše, a nastupi kič, već godinama provejava i kuknjava da se komšijski glasa.

Pritom, menjao se i način glasanja, ali ni to nisu zaobišle međunarodne trzavice.

„Histerija“ o komšijskom glasanju

Od 1999. do 2008. samo je publika glasala, a ne stručni žiri televizijskih kuća učesnica, kao ranije.

„Tad je nastala histerija na Zapadu, da će istočnjaci dominirati na Evroviziji.

„Problem nije bilo blokovsko glasanje, već širi kontekst u Evropi, jer se tad EU širila i počele su migracije s istoka na zapad i u Zapadnoj Evropi se javila anksioznost“, kaže Vuletić, uviđajući i u tome obrise politike.

Naučno i statistički, tvrdi da blokovsko glasanje nikad nije odlučilo pobednika.

Danas pola bodova ide od publike, pola od nacionalnih žirija.

evrovizija

BBC
Evrovizijski nastup Austrije 1977. godine

Saglasna je i Ismeta Dervoz.

„Niko nema 40 suseda, da je tako, skandinavske zemlje ili zemlje bivšeg Sovjetskog saveza bi pobeđivale svake godine.

„Oni bi se uvek mogli dogovoriti i glasati jedni za druge“, ističe muzičarka i danas aktivistkinja za ljudska prava.

Vremenom je Evrovizija nadišla evropske granice.

Najpre zbog teritorijalnog opsega frekvencija za emitovanje, što je dalo mogućnost da se uključe i zemlje Severne Afrike i deo Bliskog Istoka.

Učesnici su mogli biti i Maroko, Tunis, Egipat, Libija, kao i Izrael.

Izrael se priključuje 1973, a jednom je i Maroko učestvovao.

Jugoslavija je 1991. dala jedan bod Izraelu, što je bilo politički zanimljivo, jer je dotad uvek bila na strani Palestinaca i muslimanskih zemalja u konfliktu na Bliskom istoku.

„To je bio vreme kad je Miloševićeva vlada htela da ima bliske odnose sa Izraelom, u osvit ratova.

„Time je želela da dokaže da su Jevreji na strani Srbije, jer je propaganda bila da se Srbija bori protiv fašista u Jugoslaviji“, navodi Vuletić.

Nedavno, 2015. u znaku 60. godišnjice Evrovizije, u takmičarski deo uključena je i Australija, iako je još osamdesetih ovaj šou počeo da se emituje kod njih.

Bio je vrlo popularan, kaže Din Vuletić koji je kao dečak to pratio u Australiji, ali dodaje da postoje i politički razlozi za njeno uključivanje.

„Za Australiju su organizatori iz EBU često isticali da ‘deli iste vrednosti’ sa Evrovizijom, to su sloboda medija, ljudskih prava, raznovrsnost, inkluzivnost i tako dalje.

„A postoji i komercijalna strana, taj brend se širi i EBU je video u Australiji zemlju koja može biti most između Evrope i Azije“, navodi istoričar.

evrovizija

BBC
Sa izbora za Pesmu Evrovizije – fotografija iz 1960. godine

Ljudska prava i LGBT populacija, i opet politika

Evrovizija već dugo važi za šou koji obožavaju i prate LGBT ljudi.

„Ne mogu reći da je Evrovozija tu nešto promenila u Evropi, ali je sigurno bila jedno ogledalo promena“, kaže istoričar.

Prvi put je 1998. pobedila trans žena iz Izraela Dana Internacional.

Brojne kontroverze je izazvala 2014. Končita Vurst, bradata žena iz Austrije.

„Ona je predstavila pesmu kao protest protiv Rusije i politike Putina koji su od 2012. usvojili zakon protiv gej propagande“, kaže Vuletić.

Ovo političko pitanje dovelo je do toga da publika izviždi rusku pesmu i izvođače.

„To je došlo dotle da predstavnik EBU na početku izađe pred publiku i kaže nemojte izviždati bilo koji nastup, ‘to nije u duhu Evrovizije’.

„To vi ne vidite kad gledate Evroviziju, ali mi koji smo tamo vidimo redovno“, kaže istoričar.

Zvižduci i negodovanje, ipak, nisu umanjili interes Rusije da učestvuje svake godine – sve do sada.

„Rusija jako drži do Evrovizije, to shvata kao alat u kulturnoj diplomatiji i zato je ruska televizija najviše trošila na nastupe“, kaže Vuletić.

Troškove takmičara i nastupa plaća nacionalna televizija ili javni servis koji delegaciju šalje, mada se dešavalo da zbog nedostatka novca učesnici sami skupljaju novac.

„Merilo u kakvom ekonomskom stanju se nalazi zemlja može se uočiti preko nastupa na Evroviziji.

„Ako ima dosta vatrometa na pozornici, znate da im dobro ide“, kaže kroz smeh.

evrovizija

BBC
Nastup Holandije 1974. godine

Kad se politika umeša

  • 1969. Austrija je bojkotovala takmičenje u Madridu, jer je Španijom u to vreme vladao fašistički diktator Fransisko Franko
  • 1974. portugalska pesma pokrenula je revoluciju u Portugalu. Pesma je puštena na nezavisnoj radio stanici u Lisabonu 24. aprila i bila je jedan od dva tajna signala koji su upozorili pobunjeničke kapetane i vojnike da započnu takozvanu revoluciju karanfila protiv diktatorskog režima Estado Novo
  • 1978. Jordan je prikazao cveće umesto izraelskog nastupa tokom emitovanja emisije. Kada je Izrael pobedio, pretvarali su se da je pobedila Belgija
  • 2004. kada je ukrajinska pevačica Ruslana pobedila na Evroviziji, nagrađena je mestom u parlamentu
  • 2009. Gruzija je odlučila da pošalje pesmu We don’t want to put in“ na takmičenje u Moskvi, ali zbog kontroverze oko teksta pesme, EBU je zabranio učešće, ako se tekst ni promeni. Gruzija je to odbila i povukla se sa takmičenja
  • 2014. kada je pobedila bradata dama Končita Vurst, jedan ruski političar je rekao: „Rezultat je pristalicama evropskih integracija pokazao njihovu evropsku budućnost – bradatu devojku“. Končita je odgovorila: „Kada se cela nacija plaši da mladi gej muškarac sa bradom koji voli da se oblači u žensku odeću u stanju da toliko utiče na mišljenje da bi mogao da dovede celo društvo do ivice, mogu to da shvatim samo kao kompliment!“
  • 2017. Rusija se povukla sa Evrovizije u Kijevu jer je ruskoj umetnici Juliji Samojlovoj zabranjen ulazak u Ukrajinu

Izvor: sajt eurovisionworld.com


Kako je danas?

Favorit Pola Džordana je Švedska, a za Veliku Britaniju kaže da „konačno imaju ne samo dobru pesmu, već i nastup“.

„Stvari su se promenile, nadam se da će se i percepcija takmičenja promeniti, to više nije šou sa lošom muzikom i glupim nastupima, to je šou sa velikom i rastućom mladom publikom.

„Mislim da je vreme da u Britaniji to shvate, da ne možemo kriviti druge, mi smo odgovorni za plasman, ne Evropa“, ističe Džordan.

Kada su 2019. Britanci takmičenje završili na poslednjem 26. mestu, pojedini su za to krivili Bregzit, odnosno izlazak zemlje iz EU.

Poslednji put su pobedili 1997. godine, a u međuvremenu su četiri puta bili na začelju kolone.

Put do pobedničkog postolja otežala joj je i promena pravila 1999. da zemlje mogu da pevaju na bilo kom jeziku, ne samo na nacionalnim.

Ovo je doprinelo da se i muzika globalizuje, pa se često ne može razaznati odakle je izvođač, kad peva na engleskom.

Za Konstraktu, ovogodišnju predstavnicu Srbije, Džordan misli da će proći bolje od ostalih sa Balkana i da će verovatno imati dobar plasman u prvih 10.

„Video sam na probama i bila je vrlo zanimljiva, izgleda vrlo neobično i profesionalno.“

Konstrakta, Evrovizija

EPA/ANDREJ CUKIC
Konstrakta

Ipak, ni Konstraktu politika nije zaobišla.

Ona se našla na meti brojnih kritika korisnika društvenih mreža jer se slikala sedeći sa stočićem u obliku slova Z, koje je simbol invazije na Ukrajinu.

I Ismeta Dervoz kaže da bi glasala za nju, ali ne može, jer Bosna i Hercegovina zbog dugovanja EBU ne učestvuje u takmičenju.

„Ona je prepoznata kao nešto potupno drugačije, ne samo u Srbiji i BiH, već čitam i u nemačkim časopisima da je upoređuju sa Lejdi Gagom.

„Morate doneti nešto specifično što će prepoznati te milijarde gledalaca i učiniti vas prepoznatljivim, to je šou biznis“, kaže ona.

Iako postoje primeri uzajmanog glasanja kod Kipra i Malte, Letonije i Litvanije, od kojih balkanske države često odstupaju, primećuje i da matematički to ne može biti presudno za pobedu.

„Kada analizirate zemlje pobednice u ovih 60 i kusur godina Evrovizije, usuđujem se kazati u 98 odsto slučajeva, pobedila je muzika.

„S druge strane, zar nije logično da ja glasam za Srbiju, na primer, ako razumem jezik, ako mi je to poznato lice koje je zvezda i to treba razumeti, a dnevnu politiku skloniti i ne dozvoliti da se infiltrira u svaku poru naših života“, zaključuje ona.


Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari