Fajront za javne kuće u Nevadi

Javne kuće u Nevadi postoje još iz vremena zlatne groznice, ali u jednom od 16 okruga u toj državi to možda više neće biti slučaj. Lusi Eš sastala se sa iskusnom seksualnom radnicom iz Nevade i saznala argumente za i protiv.

Vazduhoplovna Ejmi njiše se na visokim štiklama oko bazena u obliku zrna pasulja, pokazujući mi teretanu u kojoj žene mogu da vežbaju između klijenata. Pokazuje mi i verandu za roštiljanje i đakuzi, a zatim otvara vrata od garaže u kojoj se nalaze prašnjavi motori četvorotočkaši.

„Ovde imamo sve što nam je potrebno, čak i štalu sa ponijima iza kuće“, kaže ona. „Ja ih ne jašem jer je previše rizično – telo mora da mi radi kako treba“, dodaje smejući se.

Od zaslepljujućeg pustinjskog sunca sklanjamo se u slabo osvetljen salon, sa roze neonskim znakom „Ranč zečica“ koji trepće iznad šanka. Nekoliko devojaka u donjem vešu ili oskudnim haljinama sede na plišanim sofama, pogurene nad laptovima ili telefonima.

Ovo je najpoznatiji od 21 legalnog bordela koji se prostiru širom ruralnih krajeva Nevade. Iza šanka nalazi se hodnik koji vodi ka desetinama spavaćih soba – u njima borave seksualne radnice koje plaćaju dnevni najam.

„Ranč zečica“ smešten je u žbunovitom krajoliku prošaranom pumpama, kockarnicama i prodavnicama oružja. Nalazi se u neposrednoj blizini granice okruga Lajon. Prostitucija je zabranjena u obližnjem Karson Sitiju, glavnom gradu Nevade, kao i u drugim gradskim sredinama.

Saobraćajni znaci na prilazu ka imanju prikazuju zečeve koji se pare i upozoravaju da ograničenje brzine iznosi 69 milja na sat. „Samo se šalimo“, piše ispod.

Kada mušterija pozvoni na kapiji, unutrašnje zvono se oglasi u kući, kako bi se se sve seksualne radnice okupile u salonu i postrojile radi biranja. Kada klijent izabere ženu koju želi, ona ga vodi u svoju sobu da se dogovore oko cene. Klijenti su najvećim delom muškarci, mada se s vremena na vreme pojave i parovi.

Vazduhoplovna Ejmi je i sa 53 godine još uvek jedna od stanovnica ranča koje najbolje zarađuju. Kaže da godišnje zaradi oko pola miliona dolara. Po zidovima su okačene retuširane fotografije Ejmi u mladosti.

Sa platinasto plavom kosom, figurom peščanog sata i jarkocrvenim noktima, izgleda kao zvezda neke sapunice iz osamdesetih, dok me njen živahan govor podseća na Me Vest, seks simbola tridesetih godina u Holivudu.

„Da je seks sportska disciplina, ja bih imala gomilu zlatnih medalja“, kaže. „Rođena sam sa fantastičnim talentom i volim svoj posao. Viđam se sa svim tim tipovima, dobro se provedemo, meni daju novac, a svoj prljav veš nose sa sobom kući!“

Priznaje da sama baš i nema neki porodični život. „Zašto da se udam i činim jednog muškarca očajnim, kada mogu na hiljade muškaraca da usrećujem?“, smeje se.

Razumljivo je što Ejmi nije naklonjena porodičnom životu. Odrasla je na selu u državi Ohajo, a za sebe kaže da je bila divlje dete i da je otišla od kuće sa 13 godina. U školi je dozvoljavala dečacima da joj svuku gaćice ako bi joj dali svoj džeparac za užinu. Kaže da je danas u stanju da prepozna klijenta koji je pijan ili opasan zato što je to naučila na teži način kao tinejdžerka odbegla od kuće – prodajući seks na ulici, da bi preživela.

Ipak, Ejmi je uspela da dođe do dobrog posla u Ratnom vazduhoplovstvu SAD. Krajem osamdesetih godina radila je na Filipinima, učeći vojnike kako da brane pistu u džungli.

„Nekim momcima se nije dopadalo da im žena bez čina sa nižim zvanjem govori šta da rade“, priseća se Ejmi. „Ali ja sam samo pokušavala da sprečim da nastradaju“.

Kaže da je u Aziji doživela neka uznemirujuća iskustva, nakon kojih je bolovala od posttraumatskog stresnog poremećaja i počela previše da pije.

Kada se vratila u SAD, napustila je Ratno vazduhoplovstvo i počela da radi u zaključanim bordelima – koje neki nazivaju „picozatvorima“ – u kojima je ženama zabranjeno da napuste objekat tokom tronedeljne smene.

Nakon nekog vremena Ejmi je upoznala Denisa Hofa, vlasnika „Ranča zečica“, koji ju je pozvao da radi za njega na ranču. Hof kaže da su žene u njegovim ustanovama slobodne da se kreću kako i kuda žele i ne zove ih zaposlenima – radije ih naziva NU, odnosno „nezavisnim ugovorcima“.

Hof je drzak, ćelav i plavook, i vlasnik je trećine legalnih kupleraja u Nevadi, od kojih se četiri nalaze u okrugu Lajon. Po njegovom mišljenju, žene kao što je Ejmi uspešne su predstavnice jedne žive, moderne branše.

„Devojke su poslovne žene i mi smo poslovni partneri“, kaže dok sedi u salonu, sa rukom oko struka jedne od seksualnih radnica. Mušterijama je poznata kao Hani i ima dvadeset i nešto godina, koliko je otprilike imala i Ejmi kada je počela da se bavi tim poslom pre skoro tri decenije.

„Mi sarađujemo“, dodaje on. „Ovo je prljav, odvratan posao prepun droge – sve dok se ne legalizuje“.

Legalne javne kuće u Nevadi postoje od 1971. godine. Nekada su bile neupadljive i sa domaćinskim ugođajem, mesta namenjena putujućim trgovcima i usamljenim kamiondžijama. Hof je biznis uveo u 21. vek, uz pomoć holivudskog glamura i lukavog marketinga.

Na nedeljnim okupljanjima za podizanje morala koje nazivaju „čajankama“, Hof prenosi svojoj radnoj snazi svoju trgovačku mudrost. Kao u nekoj kancelariji ili prodavnici automobila, imena najboljih zaposlenih u mesecu prikazana su na elektronskoj tabli na zidu. Radnice koje su imale najveći broj zakazivanja dobijaju pohvale i poklone, od kozmetike do elektronskih uređaja.

Atmosfera delom podseća na trgovačku konferenciju, a delom na njuejdž komunu. Žene, sa beležnicama u rukama, smišljaju pozitivne tvrdnje kao što je: „nastoj da budeš duga u nečijem oblaku“.

Hof ih neprestano podstiče da koriste društvene mreže kako bi privukle što veći broj klijenata na ranč. „Devojke koje postuju najviše zarađuju, to je prosto činjenica“, govori im pućkajući cigaru. Polovina ukupne zarade svake od žena ide kući. U autobiografiji „Umetnost makroa“ Hof se pohvalio lepim profitom.

S druge strane, tvrdi da legalne javne kuće doprinose opštem dobru.

„Ljudima mora da bude jasno da bih ja, da sam vlasnik četiri Mekdonalds restorana u ovom okrugu, godišnje plaćao 1.200 dolara poreza“, tvrdi. „Pošto sam vlasnik četiri bordela, plaćam pola miliona dolara poreza godišnje. To je mnogo novca za jedan mali okrug.“

Takođe tvrdi da njegovo poslovanje doprinosi lokalnoj ekonomiji sa dodatnih 10 miliona dolara godišnje, kroz zapošljavanje spremačica, barmena, kuvara, vozača, lekara, frizera i drugih, a osim toga industrija seksa pojačava turizam u celoj saveznoj državi.

Ustinu, prvog jutra kada smo došli na „Ranč zečica“, tri muškarca obučena u bajkersku opremu pozvonila su na kapiji. Bili su to turisti na godišnjem odmoru, iz kineske pokrajine Sečuan, koja se nalazi 11.000 kilometara daleko. „Moji prijatelji su čuli za ovo mesto i nisu mogli da veruju da je legalno“, kaže jedan od njih. „Došli smo da vidimo kakvo je.“

Međutim, ostaje sporno da li je turizam takvog tipa zapravo u najboljem interesu savezne države. Neki smatraju da su zbog javnih kuća sve žene koje žive u blizini podložnije napadima, da postojanje bordela povećava rizik trgovine ljudima, kao i da odvraća ugledne firme od investiranja u taj region.

Za sada se ne čini da su kupleraji zaustavili ekonomski razvoj u severnoj Nevadi. Kompanija Tesla nedavno je sagradila tzv. Gigafabriku litijumskih baterija vrednu 5 milijardi dolara, koja se nalazi samo nekoliko kilometara od jedne od legalnih javnih kuća u susednom okrugu Stori.

Kritičari bordela, pak, tvrde da bi još više firmi koje se bave tehnologijom došlo u Nevadu da bordeli ne postoje, a smatraju da budućnost Nevade leži upravo u njihovom dolasku. Takođe imaju etičke primedbe.

Brenda Simpson iz Komiteta za političku akciju za ukidanje trafikinga i prostitucije kaže da je vreme da svi prestanu da okreću glavu na drugu stranu.

„Znate, nekada se smatralo da je i dovođenje robova iz Afrike u redu“, kaže mi Brenda u parku ispred Skupštine savezne države Nevade u Karson Sitiju. „Sve dok konačno neko nije smogao hrabrosti da kaže ‘ne, više nećemo da imamo robovlasništvo’. Ovo je samo drugačija vrsta ropstva. Žene u legalnim javnim kućama su ropkinje.

Krajnji cilj kampanje čiji pobornik je Simpsonova je ukidanje legalnog seksualnog rada u celoj Nevadi. Okrug Lajon jedini je od 16 okruga u toj saveznoj državi u kom je dovoljan broj stanovnika potpisao peticiju za pokretanje inicijative za održavanje izbora u vezi sa zatvaranjem bordela. Međutim, ukoliko zatvaranje bordela bude izglasano, Brenda smatra da će se i u drugim okruzima verovatno desiti isto.

Njena grupa nedavno je pokrenula kampanju pod nazivom „Zatvorite tržnicu mesaˮ. Posteri, brošure i TV reklame prikazuju žene zapakovane u posude uvijene plastičnom folijom, kao da su komadi piletine ili jagnjetine.

Melisa Holand, upravnica skloništa za zlostavljane žene u obližnjem gradu Rinu, takođe nema poverenja u predstavu o „srećnoj seks radnici“.

Kaže da je njena organizacija „Probudi se“ pomogla mnogim ženama u celoj Nevadi da napuste prostituciju i pronađu druge poslove.

Melisa se poziva na studiju o industriji seksa u Nevadi, koju je napisao akademik iz Kalifornije, u kojoj autor zaključuje da legalizovana prostitucija poboljšava uslove rada za makroe i vlasnike javnih kuća, a ne za žene koje u njima rade. U studiji je izneta optužba protiv mnogih legalnih bordela da u njima vlada atmosfera skoro kao u sekti, koja sprečava zaposlene da iskreno govore o opasnostima sa kojima se suočavaju, koje uključuju droge i seksualno napastvovanje.

Nijedna od žena koje trenutno rade na „Ranču zečica“ nije mi rekla ništa kritički o svom šefu ili o uslovima rada. Vazduhoplovna Ejmi uveravala me je da se ne oseća eksploatisano.

„I ja sam mnogo zaradila zbog njega. Nisam mogla toliko da zaradim na ulici, a i osećam se mnogo bezbednije“, kaže.

Pokazala mi je dugme za poziv upomoć na zidu u blizini kreveta, u njenoj sobi ukrašenoj svetlucavim srebrnim jastucima.

Međutim, poslušavši savet Melise Holand, obratila sam se i nekim bivšim radnicama bordela.

Dženifer Okejn već dve godine priča svakom ko je voljan da sasluša da ju je Hof silovao. Tvrdi da se silovanje dogodilo 2011. godine kada je počela da radi u njegovom bordelu „Ranč ljubavi“ u okrugu Naj, na nekoliko sati vožnje od Las Vegasa.

„Zgrabio me je za vrat i rekao ‘sada si moja’…nisam mogla da uradim ništa sem da plačem i da ga preklinjem da prestane“, priča mi.

Dženifer kaže da policija, kada im se prvi put obratila, nije čak ni uzela njenu izjavu po pravilima, a njenom predmetu nije dodeljen broj. Pre dve godine je ušla na sastanak zvaničnika okruga Naj i pokušala da iznese svoje optužbe protiv Hofa, ali su je ućutkali.

U okružnom tužilaštvu su joj rekli da čak i kada bi istražili slučaj dalje, ne bi mogli krivično da gone Hofa zbog isteka roka zastarelosti od četiri godine.

Hof je preko telefona kategorično porekao verziju događa koju iznosi Okejnova. „U pitanju je zaposlena koju smo otpustili, koja je zato nezadovoljna. Nema nimalo istine u tome“, rekao je, nazivajući njene tvrdnje ‚apsurdnim’. Zatim je dodao da „ona ionako ne spada u populaciju devojaka sa kakvima spavam“, pre nego što je odsečno spustio slušalicu.

U sredu 5. septembra objavljeno je da je kralj bordela pod istragom u istražnoj jedinici Odeljenja za javnu bezbednost Nevade, povodom navodnog seksualnog napastvovanja. Nije jasno da li se ovo obaveštenje odnosi na tvrdnje Dženifer Okejn ili na optužbe koje su 2005. i 2009. godine iznele dve druge seksualne radnice, koje su takođe nekada radile u Hofovim kuplerajima.

Hof kaže da su i te tvrdnje neosnovane – smatra da je pod napadom zbog toga što je „imao petlje“ da se kandiduje za javnu funkciju. Kandidovao se na izborima za Skupštinu savezne države, u 36. izbornoj jedinici, koja se nalazi oko grada Parampa, blizu Las Vegasa. Kada je pobedio na republikanskim primarnim izborima, počeo je samog sebe da naziva „Tramp iz Parampa“.

„Ta inicijativa za održavanje izbora kako bi se zatvorili moji bordeli, kao i lažne optužbe o ‚seksualnom napastvovanju’, sve je to delo mojih političkih protivnika“, tvrdi Hof. „Oni su mislili da ću odustati ako me napadnu i pokušaju da mi oduzmu posao. E pa nije im uspelo. Samo sam postao snažniji.“

Ejmi podržava svog šefa, deleći objavu na Tviteru o danu otvorenih vrata za lokalnu zajednicu u njegovoj javnoj kući, „sa posluženjem na bazi švedskog stola“.

Dok hrani jabukama ponije u štali iza „Ranča zečica“, zamišljena je. Kažem joj da sam pročitala intervju koji je dala još 2001. godine, u kom je izjavila da će u roku od godinu dana napustiti prostituciju, zato što je previše naporna za njeno telo i zato što je „zglobovi bole kao igrača bejzbola“. Imala je plan da uštedi novac i da otvori agenciju za nekretnine. Šta se s tim desilo?

„Ne želim novu karijeru posle ove“, kaže Ejmi. „Ovo je ono što hoću. Volim da činim ljude srećnim i da rušim barijere njihovih seksualnih problema – šta je tako loše u tome?“

Šali se da je u poslednje vreme „šetaju sedamdesetpetogodišnjaci“, ali nije spremna da se preda.

„Nastaviću ovde da radim sve dok mogu da hodam…pa čak i ako ne budem mogla! Možda ću biti prva prostitutka u kolicima? Garantujem da će se u ovom bordelu postavljati rampe za invalide zbog mene!“