Fakulteti i Srbija: Neobična mesta na kojima studenti pohađaju nastavu

Studentkinja Nikolina Nikolić u veliki ranac pakuje četkice i boje, jer uskoro počinju predavanja iz slikarstva.

Brzo se krećući po ulicama Kragujevca, grada u centralnoj Srbiji, dolazi do narandžaste višespratnice u naselju Erdoglija.

Nekadašnji prostor za izdavanje ličnih dokumenata postao je od nedavno slikarski atelje studenata treće godine Filološko-umetničkog fakulteta, koji nema zgradu još od osnivanja, 2002. godine.

„Slikanje je moj poziv, ali su uslovi u kojima radimo neinspirativni i otežavaju normalan rad“, kaže ova 22-godišnjakinja za BBC na srpskom.

• Treba li skratiti školsku nedelju u Srbiji na četiri dana
• Koliko košta studentski život u Srbiji i da li će ga poskupljenja ugroziti
• Kako je Titov govor zaustavio junska gibanja 1968. u Jugoslaviji

Iz Rektorata objašnjavaju da postoji plan.

„Urađen je projekat za zgradu fakulteta, kupljen je i plac, čeka se finansijska pomoć Ministarstva prosvete“, ističe Nenad Filipović, rektor Kragujevačkog univerziteta.

Rešenje bi, kako kaže, mogao biti i novi trenutni prostor, u staroj zgradi preduzeća „Ratko Mitrović“, gde bi bilo smešteno 50 odsto studenata.

Na teritoriji Srbije postoji 169 fakulteta i visokih škola, navodi se u Statističkom kalendaru Republike Srbije, a tokom 2023. godine upisano je više od 250.000 studenata.

Umetnost u podrumu

Pre nego što su se studenti slikarstva doselili u improvizovani atelje, dve godine su radili u podrumu Osnovne škole „Đura Jakšić“.

Prostorija je bila nedovoljno osvetljena, a iz cevi je kapala voda u kofe poređane po podu.

„Kada je počeo drugi semestar treće godine, žalili smo se, pa smo prešli u učionicu na prvom spratu“, kaže Nikolina.

Ni to nije bilo dovoljno dobro rešenje, jer je tu bilo i 13 studenta slikarstva prve godine.

Pre podne su prostor delili sa đacima osnovne škole, a grejanje je radilo do tri popodne.

„Nismo mogli stalno da radimo ovde, a pošto smo delili prostor sa mlađim kolegama, morali smo da sklanjamo radove sa štafelaja kada oni dođu“, dodaje Nikolić.

Filološko-umetnički fakultet ima tri smera: filologiju, muziku i likovnu umetnost, a predavanja se održavaju u prostorijama Pravnog i Ekonomskog, kao i Fakulteta inženjerskih nauka, u Prvoj i Drugoj kragujevačkoj gimnaziji, Muzičkoj školi „Milutin i Draginja Todorović“ i Osnovnoj školi „Đura Jakšić“.

„Ulaže se mnogo napora da bi se ispunile svakodnevne obaveze i studentima je previše vremena potrebno da dođu sa jedne lokacije na drugu.

„Muzičarima je situacija komplikovana, moraju da nose instrumente sa sobom, jer u muzičkoj školi mogu da vežbaju samo popodne“, objašnjava Zoran Komadina, dekan i profesor ovog fakulteta, za BBC na srpskom.

Nikolini i njenim kolegama sada je lakše, jer su posle žalbi premešteni u lokal u prigradskom naselju Kragujevca.

Ipak, zna da je to privremeno.

Jedan fakultet, četiri lokacije

Na pitanje o studijskom smeru koji pohađaju u starom zdanju Filološkog fakulteta smeštenom na Studentskom trgu u strogom centru Beograda, pored očekivanih odgovora, poput engleskog jezika ili opšte književnosti, studenti odgovaraju i „geografija“.

Ovaj prostor samo je jedna od četiri lokacije na kojima se organizuju predavanja Geografskog fakulteta u Beogradu.

Dvadesetdvogodišnja Anđela Belić, studentkinja turizmologije, u ovoj obrazovnoj ustanovi najviše vremena provodi sa filolozima.

Često je i sa đacima Osnovne škole „Desanka Maksimović“ u Zemunu, gde takođe ima nastavu.

Kaže da ovo može izazvati određene teškoće, posebno u „organizaciji vremena i putovanja od jedne do druge lokacije“.

„Studenti nekad osećaju nedostatak kontinuiteta u nastavi ili teže uspostavljaju veze sa profesorima i kolegama“, objašnjava ona za BBC na srpskom.

Ne dešava se retko da u jednom danu ima predavanja, pa čak i ispite, na dva različita mesta.

„Zgrada ne postoji još od osnivanja, a takav je slučaj i sa Biološkim i Fakultetom za bezbednost“, kaže Velimir Šećerov, dekan ovog fakulteta, za BBC na srpskom.

Situaciju naziva „inertnom“ i dodaje da je pre nekoliko godina projektovana zajednička zgrada za sve tri ustanove na Novom Beogradu.

„Uzet je kredit od Evropske banke za razvoj, ali je došlo do komplikacija oko parcele, pa je sve to zaustavljeno.

„Trudimo se da se studenti ne sele previše“, dodaje on.

Studiranje sa srednjoškolcima

Dajana Gigov pauzu između dva predavanja provodi sa srednjoškolcima, a sa njima ima samo jedno zajedničko interesovanje – medicinu.

Kada se začuje školsko zvono, đaci odlaze na časove, a ona se penje na prvi sprat srednje Medicinske škole u Dositejevoj ulici u Kraljevu, koji zakupljuje njena obrazovna ustanova.

Iako studira zdravstvenu negu na privatnom Internacionalnom fakultetu za zdravstvene studije, vežbe se obavljaju u improvizovanoj sali sa nekoliko bolničkih kreveta i stalkom za infuziju.

„Prostor je mali, svega nekoliko učionica, ali to mi ne smeta, podseća me na neki bezbrižniji period.

„Nema mnogo studenata, a to što nismo u velikim amfiteatrima mi odgovara, jer smanjuje osećaj akademskog pritiska“, kaže Gigov za BBC na srpskom.

Uglavnom su studenti bivši đaci srednje Medicinske škole i žive u blizini, pa je izbor obrazovne ustanove često ostajanje u sigurnoj i udobnoj zoni, objašnjava Jelena Krneta, koordinatorka marketinga ovog fakulteta.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Kako bi izgledao idealan fakultetski prostor?

Prostrani amfiteatri za zajedničku nastavu, dobro osvetljene čitaonice za individualno učenje, ali i zelene površine nalik malim parkovima koje deluju umirujuće slika su idealne fakultetske zgrade, navodi se u radu Zgrade fakulteta i njihov uticaj na dobrobit studenata.

Studentima su potrebna i mesta za odmor, gde bi se nalazili naučno-popularna literatura, muzički uređaji, kutije slagalica ili društvenih igara.

Ljudima sa invaliditetom treba omogućiti lak pristup svim ovim prostorijama, dodaje se, a od pomoći mogu biti i mesta za zajedničke radove, domaće zadatke i aktivnosti.

Zbog višečasovnog sedenja, važno je i da stolice budu udobne, a ventilacija dobro i redovno održavana.

„Polazak na fakultet je veliki period tranzicije i zahteva od mladih ljudi da se prilagode novoj sredini, drugačijoj dnevnoj rutini i raspoređivanju vremena.

„Osim toga, postoje razni izazovi, poput života u studentskim domovima sa nepoznatim ljudima, pa je potrebno i da prostor u kome rade i uče bude prijatan“, objašnjava psihološkinja Jelena Novaković.

• „Zašto pišem seminarske radove za novac“
• Roditelji u „praznom gnezdu“ – u redu je biti i tužan i ponosan kada deca odu
• Zašto mladi u Srbiji ne žele da postanu nastavnici: „Deca osećaju da to nije cenjena profesija“

Predavanja u šumi

Nastava van učionica može biti i deo studentskog programa.

Ispod slamenog krova, dok profesor objašnjava gradivo, na drvenim klupama okruženim visokim drvećem, studenti sede i beleže ono što im se učini važnim.

Ovako izgleda jedno od predavanja u „letnjoj učionici“ privatnog Fakulteta za primenjenu ekologiju Futura u Bojčinskoj šumi, četrdesetak kilometara od Beograda.

Iako imaju sopstvenu zgradu, studenti žele da provode vreme u prirodi.

„Učionica u močvarnoj šumi zavisi od lepog vremena, ali je i samoodrživa, pa je dovoljno obrisati zemlju, paučinu i nanose vetra.

„Postoji slični prostori u Zasavici, specijalnom rezervatu prirode, ali je ova lokacija najpogodnija, jer studenti do nje mogu da dođu i gradskim prevozom“, kaže Ivana Šekler, prodekanka fakulteta za BBC na srpskom.

Tokom hladnih dana, ovaj prostor se napušta, a studenti idu na nastavu u zgradi fakulteta.

Za Olgu Filipović, studentkinju master studija i asistentkinju u ovoj obrazovnoj ustanovi, nastava u prirodi bila je osveženje.

„Pomoglo mi je kao inspiracija za učenje, promenila sam dinamiku, a i nije bilo dosadno.

„Fakultetska predavanja su često postajala poput malih izleta“, dodaje ona.

Pogledajte i ovaj video:

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]