Oprem dobro, Pokvarena omladina, Puš maj kar, Kreten, Hemoroid, Škart…
Ne, nije u pitanju nikakvo vređanje, već je reč o nazivima jugoslovenskih i srpskih fanzina.
A šta su fanzini?
,,Fanzini su male uradi sam publikacije iza kojih stoje entuzijasti koji svojim pisanjem i radom žele da dodatno osvetle i popularizuju neki kulturni segment“, kaže Miroslav Stašić za BBC na srpskom, svojevremeno fanzinaš, danas bibliotekar i novinar.
- Kako su četiri momka iz Pule probila kulturni embargo u Srbiji
- „Belgrade Raw“, fotografske beleške nebrušene stvarnosti Beograda
- Snaga domaćih autora u „Stripu sa margine”
Za izradu fanzina su nekada bili potrebni samo papir, lepak, olovka, pisaća mašina i makaze, a uz sve to i ljubav prema stripu, filmu, književnosti, fotografiji, muzici ili sportu.
Sasvim dovoljno za jednu amatersku, niskotiražnu i nekomercijalnu novinu – od fanova za fanove.
Sa druge strane se nalaze čitaoci kojima je pravo zadovoljstvo pričinjavao proces narudžbine fanzina – pošta, paket, pa udobnost kućne fotelje za potpuni užitak.
Danas je situacija na svim poljima znatno drugačija.
Počeci fanzinaštva u Jugoslaviji
Iako su fanzini krenuli masovnije da izlaze početkom osamdesetih, pojavili su se znatno pre.
Umetnička trupa Mediala iz Beograda u kojoj su između ostalih bili Leonid Šejka, Olja Ivanjicki i Milić od Mačve, krajem pedesetih je izdavala istoimenu publikaciju koja se može smatrati fanzinom.
„U drugoj polovini sedamdesetih, danas proslavljeni filmski reditelj – Slobodan Šijan, izdavao je vlastiti fanzin koji je 2009. godine objavljen kao knjiga Filmski letak„, navodi Stašić.
„Prvi jugoslovenski fanzin za glamur“ – Izgled pojavio se 1977. godine u izdanju Studentskog kulturnog centra.
Uticaj Endija Vorhola je bio sveprisutan, a sadržaj se u svih pet brojeva dobrim delom oslanjao na modu, umetnost, fotografiju, ali je bilo i stranica posvećenih muzici.
Saša Rakezić, jugoslovenski i srpski strip autor, poznatiji kao Aleksandar Zograf je prvi fanzin – Kreten, objavio u Pančevu na samom kraju sedamdesetih, što ga takođe čini jednim od prvih fanzinaša na ovom prostoru.
Fanzini se u većoj meri pojavljuju sa probojem novotalasne i pank muzike.
Tako je jedan od prvih beogradskih pank bendova – Urbana gerila, imao i istoimeni fanzin.
Reklo bi se da je mladi basista Branko Rosić tada načinio prve novinarske korake, a u tome nije usamljen.
Urednik mreže za istraživanje kriminala i korupcije (KRIK) Stevan Dojčinović bio je autor fanzina pod nazivom Lagao bih vas kad bih vam rekao da…,
Pisac Oto Oltvanji je u rodnoj Subotici bio deo grupe oko fanzina Bačka Tribjun (Batchka Tribune), a i pozorišni reditelj Predrag Stojmenović je u mladosti pokrenuo kovinski fanzin Post Skriptum.
Većina tih fanzina je bila muzičkog karaktera.
- Priča o panseksualnoj pank himni Bazkoksa
- Paraf: Bend koji je naučio da svira pank čitajući novine
- „U bendu Kleš, uglavnom, ništa nismo razbijali“
Pank kao kičma fanzinaštva u Srbiji
Muzički fanzini su najrasprostranjenija vrsta fanzina i njihov sadržaj se ne razlikuje mnogo od klasičnog muzičkog magazina.
U njemu se mogu naći intervjui, izveštaji sa koncerata, recenzije muzičkih izdanja i drugih fanzina, kolumne.
Ono po čemu se razlikuju od magazina jeste kvalitet štampe i tiraži.
Najčešće je A5 formata, nalik školskoj svesci, uglavnom odštampan u crno-beloj boji na običnom papiru sa naslovnicom koju krase razni kolaži.
Broj objavljenih primeraka je neretko mali.
Sa pojavom pank roka, muzički fanzini u svetu postaju pank fanzini, pa se takav princip prenosi na jugoslovensku, a kasnije i srpsku fanzinašku scenu.
Neki od pionirski pank fanzina u Jugoslaviji bili su Kvazimodo iz Pančeva, rumska Autopsija, Zagrebački trubaduri i drugi.
Najdugovečniji muzički fanzin na ovom prostoru – Oprem dobro, neprekidno izlazi od septembra 1986. godine.
„Krenuo sam da radim iz ljubavi i želeo sam da na neki sopstveni način, koliko je u mojoj mogućnosti, pomognem andergraund sceni i bendovima da se malo afirmišu.
„Mnogim andergraund bendovima je to bio jedini način da dopru do publike“, kaže za BBC na srpskom autor fanzina Vasa Radovanović.
Za njega je ,,svaki fanzin jedno umetničko delo“ jer zbog „seci-lepi“ tehnike nikada ,,nemamo dva ista fanzina“.
A naziv fanzina Oprem dobro potekao je od replike iz TV serije Više od igre iz druge polovine sedamdesetih godina prošlog veka.
Zlatno doba srpskog fanzina
Prema nekim podacima u Jugoslaviji je do 1991. godine izlazilo više od 300 različitih fanzina, od kojih je značajan broj zabeležen i u Srbiji.
Međutim, zlatno doba fanzinaštva ovde dolazi posle ratova na prostoru bivše države – sredinom devedesetih.
„Ne bih se usudio da dam procenu produkcije u Srbiji u devedesetim, ali taj broj je svakako trocifren“, kaže Stašić.
U zavisnosti od ambicioznosti autora i kvaliteta fanzina, kretao se i tiraž.
Uglavnom je bio mali, od par desetina, do stotinak primeraka, sa retkim izuzecima.
Vasa Radovanović je 63. broj fanzina Oprem dobro prodao u 500 primeraka, doštampavajući ga nekoliko puta.
Bilo je i onih koji su prelazili hiljadu primeraka.
„To je bio onaj period posle ratova i svega, kada je sama hardkor muzička scena u Srbiji malo živnula.
„Bilo je mnogo festivala i ljudi su na neki način želeli da o tim bendovima nešto čuju, pročitaju“, objašnjava fanzinaški veteran.
- Ramonsi i muzika: Prvi album kao pank lektira
- Bela ćao – priča o pesmi čiji (samo) refren svi znamo
- Gde su i koliko nam danas znače zaboravljeni nosači zvuka – kasete
Fanzini su prodavani uživo, na koncertima i festivalima, i naručivani poštom.
Svaki fanzin je imao obaveznu kontakt adresu, kao i adrese drugih fanzina, pa ih neki zovu ,,društvenim mrežama tog vremena“, pogodnim za umrežavanje fanova.
Rasprostranjenost je bila ogromna, a scena decentralizovana, pa je veliki broj gradova, ali i sela, imao bar po jedan fanzin.
Glavni centri su bili u Beogradu, Novom Sadu, Smederevu, Kraljevu i Kragujevcu, a objavljivani su i u Kruševcu, Raškoj, Kosjeriću, Smederevskoj Palanci, Kovinu, Lučanima, Pančevu, Kovačici i drugim mestima.
Na selima su izlazili Benzin (Lojanice), Punk Forever (Veliko Orašje), Umobolne umotvorine i Hemoroid (Skobalj) i drugi.
Neki od najpopularnijih fanzini koji su tada izlazili bili su novosadska Tri drugara, beogradski Vor pigs (War Pigs) i Beograde, dobro jutro, Oops! iz Smederevske Palanke i drugi.
Političke teme su takođe naširoko obrađivane.
Isprva je mesta bilo za sve političke opcije, da bi se vremenom situacija promenila, pa su desničarski bendovi skrajnuti.
Njihovi članovi i aktivisti su pokretali sopstvena glasila, među kojima je bilo i neonacističkih fanzina, distribuiranih tajnim kanalima.
Levičarska, anarhistička ideologija i bendovi su preuzeli primat, pa su počeli da se pojavljuju prvi levičarski politički fanzini, većinom nastali od muzičkih.
Anarhist iz Smedereva, Protest iz Kule i kao jedan od uticajnijih – kraljevački Kontrapunkt, najznačajniji su predstavnici političkih fanzina tog perioda.
Prvi brojevi Kontrapunkta su bili striktno vezani za pank muziku, da bi vremenom sadržaj oplemenjen političkim temama po uzoru na anarho-pank fanzine iz inostranstva, pre svega američki Profane Existence i Slug and Lettuce.
U Beogradu su još izlazili Nagravžne i Šejvd vimin (Shawed Women) – fanzin posvećen engleskom anarho-pank sastavu Kras (Crass).
Njihove autorke su kasniji politički angažman pronalazile u feminističkom, antiratnom i antikapitalističkom pokretu.
Novi milenijum, novi problemi
Novi milenijum su dočekali i pojedini fanzini iz devedesetih, poput Akupunkture iz Kraljeva i fanzina Get of d stejdž (Get of the Stage) iz Stare Pazove, da bi nekoliko godina kasnije, usledio još jedan veliki fanzinaški talas.
Ponovo su fanzini krenuli da niču širom Srbije, čak i u mestima gde ih ni devedesetih nije bilo.
Puš maj kar iz Boljevca, Jedan po jedan iz Kraljeva, Last Bret (Last Breath) i Disagrid (DisAgreed) iz Beograda, Podrum H iz Subotice i Dobar dan! iz Zaječara bili su samo neki od njih.
Tada je izlazio prvi i jedini fanzin na mađarskom jeziku Elíz a csodaországban iz Kanjiže.
Fanzini posvećeni metal muzici su takođe krenuli da se pojavljuju, a među njima su se posebno izdvojili Bučerijan Vajb (Butcherian Vibe), Over d vol (Over The Wall) i Nokturn (Nocturne).
Svojevrsni preporod su doživeli i levo orijentisani politički fanzini.
Nekadašnji Kontrapunkt je posle deset godina pauze ponovo počeo da izlazi kao Kontrapunkt Rilouded (Kontrapunkt Reloaded).
Pojavili su se i Neradnik iz beogradskog naselja Resnik, Veliko slovo i Kontramigracija iz Babušnice, pančevački aktivistički strip-poster fanzin Sajlent Vol (Silent Wall), Bezbožnik i drugi.
- Intervju petkom: Rokenrol pesnik na fudbalskom zadatku
- Stripadžije iz Veselog četvrtka na udaru zbog crnog kauboja i antirasizma
- Zagoru je neophodna promena
Početkom 2010-tih interesovanje za fanzinima počinje drastično da opada.
,,Na samom početku (milenijuma) ih je još i bilo, ali vremenom se došlo do toga da su ili prešli na internet, ili su naprosto zamrli u papirnom obliku“, kaže Stašić.
Smatra da je to ,,paradoksalno“ jer je danas proces izrade fanzina tehnički znatno olakšan.
Vasa Radovanović takođe misli da su fanzini počeli da zamiru sa prodorom interneta, kada su informacije počele ,,mnogo brže da pristižu“.
,,Mnogi koji su radili fanzine su se preorijentisali, pa sad imaju internet portale“, navodi Radovanović.
On se, dodaje, prilagodio tehnološkim izazovima, pa fanzin besplatno postavlja na internet, dok za kolekcionare i one ,,koji vole da taj papirni imaju u ruci“ i dalje štampa par stotina primeraka.
Kako kaže, na kraju se ukupan broj čitalaca poklopi sa brojem prodatih fanzina iz devedesetih.
Siva perspektiva muzičkih fanzina
Perspektiva je viralna, a po papir siva.
Miroslav Stašić kao trenutno aktivne i svetle primere navodi ,,konstante na internetu“ – Get on d stejddž (Get On The Stage), Heli Čeri (Helly Cherry) i Hardvajerd (Hardwired), te „stalno i redovno prisutan“ novosadski pank, štampani fanzin Aut of d darknes (Out Of The Darkness).
On ipak smatra da u eri interneta i te kako ima smisla raditi fanzin, ali da ,,treba raditi najbolje moguće fanzine“.
,,Valja biti iskren i reći da je dobar deo njih oduvek bio prosečan, ali i kao takav dragocen.“
Misli da će za kvalitetan fanzin uvek biti publike i interesovanja.
,,Internet je olakšao protok informacija do neslućenih razmera, ali dobar i zanimljiv tekst, ostaje dobar i zanimljiv tekst“, zaključuje Stašić.
Istorija fanzina u svetu
Smatra se da je prvi fanzin ikada objavljen američka naučno-fantastična publikacija The Comet iz 1930. godine.
Termin fanzin je nastao kasnije, oktobra 1940. i skovao ga je američki šahista i fan naučne fantastike Ras Šuvene, prilikom izrade sopstvenog fanzina Detour.
Fanovi filma Zvedane staze su 1967. godine, njemu u čast, pokrenuli fanzin Spockanalia, prvi takve vrste.
Muzički, odnosno pank fanzini pojavili su se krajem sedamdesetih i od tada su nosioci fanzinaške scene.
Najpoznatiji iz tog perioda bili su londonski Sniffin’ Glue, njujorški Punki Slash i Flipside iz Los Anđelesa.
Osamdesete je obeležio fanzin Maximum Rocknroll iz San Franciska koji je prestao da izlazi 2019. posle 37 godina.
Krajem decenije su se pojavili anarho-pank fanzini Slug and Lettuce i Profane Existence koji su najveće interesovanje privlačili devedesetih.
Tada je nastao i feministički pank pokret Riot grrrl, čije su ideje plasirane putem muzike i pisane reči, a skoro svaki od bendova je imao sopstveni fanzin.
Jedan od najneobičnijih fanzina takođe dolazi iz Amerike i zove se Smrt svetu (Death to the world).
Radi se o fanzinu pravoslavnog manastira Svetog Germana Aljaskog u Kaliforniji koji su 1994. pokrenuli njegovi monasi, bivši pankeri.
Estetski je blizak pank fanzinima, dok je tematika strogo hrišćanska.
Posle 12 izdatih brojeva, fanzin je prestao da izlazi, da bi ga ponovo oživeli mlađi monasi druge pravoslavne bogomolje.
Do danas je objavljeno 26 brojeva, a u Srbiji ga je distribuirao manastir Studenica.
Strip i art fanzini u Srbiji
Izrada strip fanzina počela je u Pančevu i Vršcu, da bi se scena posle razvijala u Beogradu.
Danilo Milošev Vostok, strip autor i fanzinaš iz Vršca, kaže da su stripovi devedesetih bili „marginalizovani do krajnosti“, ali da je to zapravo bilo ,,vreme najveće ekspanzije“ koje je „održavalo domaći strip u životu“.
On je prve brojeve Patagonije i Krpelja objavio u jesen 1993. godine, „u vreme hiperinflacije“.
Entuzijazam je tada prevazilazio „materijalne i tehničke mogućnosti“.
„Ja sam, na primer, dao četvrtinu inflatorne, obezvređene plate da bih izdao prvi broj Krpelja u svega pet primeraka“, priseća se Milošev za BBC na srpskom.
Ozbiljan trag na srpski strip ostavili su još i fanzini Striper, Tit Bit, Titov zabavnik, Debilana i ostali.
Pored strip fanzina, koji su mahom usmereni na „devetu umetnost“, postoje i art fanzini.
Iako je ponekad teško definisati žanrovsku razliku, art fanzinima bi se mogli nazvati oni koji obrađuju filmske teme, književnost, poput poezije i proze i sadrže brojne fotografije, crteže, kolaže, grafike i slično.
U Srbiji je trenutno najaktivniji subotički art fanzin Librarion, dok su raniji predstavnici bili beogradski Yo pajtaš, smederevski Urlik je lavež 7 veverica, novosadski Lambrdžek (Lumberjack) i niški In memori of menkajnd (In memory of mankind).
- Da li se još uvek smejemo Alanu Fordu
- Najpoznatiji crtani reporter slavi devedeseti rođendan
- Srbija, Francuska i sporazum o stripovima – o čemu se radi
Navijački i sportski fanzini
Prvi fudbalski fanzin – Foul osnovali su studenti sa Kembridža u Velikoj Britaniji, 1972. godine.
Desetak godina kasnije pokrenut je fanzin When Saturday Comes koji će vremenom postati jedan od najpoznatijih fudbalskih magazina u Engleskoj.
U Velikoj Britaniji se osamdesetih pojavljaju i nezavisni navijački fanzini.
Prvi takve vrste Terrace Talk – napravili su navijači Jork Sitija 1981. godine, da bi tri godine kasnije navijači Bredford Sitija pokrenuli fanzin The City Gent, koji izlazi i danas.
Navijački fanzini se po mnogo čemu razlikuju od drugih fanzina.
Njihov sadržaj se uglavnom bazira na vestima iz navijačkog sveta, fotografijama tribina, bakljada, koreografija, poruka, a tu su i izveštaji sa gostovanja, tekstovi o fudbalskom klubu koji podržavaju i drugim usko povezanim temama.
Često se štampaju u boji i na masnom papiru, ali se distribuiraju navijačkim kanalima – na tribinama, u navijačkim prodavnicama ili direktno od fanzinaša.
Ekspanzija fudbalskih, odnosno navijačkih fanzina u Srbiji se dogodila tek devedesetih.
Korene vuku iz pank muzike, ali su se većinski ugledali na prvi jugoslovenski magazin o navijačima Ćao Tifo iz osamdesetih.
Fanzinaška kultura u Srbiji najzastupljenija je kod navijača Partizana – Grobara.
Prvi fanzin – Daj gol, objavljen je 1995. godine, dok je rekord izlasnosti od 16 brojeva oborio D Pup (The PUP), koji je postojao od 2000. do 2006.
Međutim, početkom 2010-tih, dolazi do novog, najmasovnijeg fanzinaškog talasa među grobarima.
Posebno se izdvojio satirični Grobarski treš romantizam, koji je počeo kao fejsbuk stranica, da bi krajem 2012. godine postao fanzin.
Pod njihovim okriljem organizovane su izložbe, koncerti, modne revije, horske priredbe, crtanje uličnih murala.
Prošle godine su objavili almanah u kojem se nalazi svih 12 brojeva fanzina.
Ostali fanzini iz tog talasa su 4. H 1945, Partizan iznad svihi Jusuf Mehmedovski.
- Zašto Crvena zvezda i Partizan imaju navijače od Vardara do Triglava
- Takmičar „Potere“ naljutio internet: Da li je moguće navijati i za Zvezdu i za Partizan
- „Slučaj tenk“: Šta vojno vozilo radi ispred Zvezdinog stadiona
- Kako smo gledali i igrali fudbal u Srbiji 2020. godine
Njihovi najveći rivali, navijači Crvene Zvezde – Delije imali su svega nekoliko fanzina.
Prvi fanzin o „navijačima Zvezde“ izašao je na engleskom jeziku 1996. godine u Sloveniji i nazvan je The Story.
Tri godine kasnije, redakcija fanzina iz nemačkog grada Hamburga objavljuje novi broj pod nazivom Patriote.
Izašlo je osam brojeva, posle čega fanzin menja naziv u Epicentar ludila, koji postaje centralno glasilo Delija sa 35 brojeva objavljenih do sada.
Od velikog značaja je bio i drugi fanzin navijača Crvene Zvezde – Pune tribine ludih navijača koji je izašao u tri broja, u periodu od 1997. do 1998. godine.
Pored navijača Crvene Zvezde i Partizana, fanzine su imali i drugi navijači – Huk sa severa, Volem Vošu i Red Firm (FK Vojvodina iz Novog Sada), Svom snagom (FK Voždovac), Taurunum Bojs(FK Zemun), Talas (FK Radnički iz Kragujevca).
Postojali su i fanzini koji su se bavili celokupnom navijačkom scenom poput KOP-a, Navijača i Navijačkih informativnih novina, a neki od njih su prodavani i na kioscima, odstupajući od klasične fanzinaške distribucije.
Nesvakidašnju pojavu na navijačkoj fanzinaškoj sceni Srbije predstavlja fanzin Leva tribina Antifašističke akcije Niša, u kome su mahom predstavljani levo orijentisani navijači iz Evrope i sveta.
Naučno-fantastični veteran Emitor
U bivšoj Jugoslaviji naučno-fantastični fanzini se javljaju krajem sedamdesetih, odnosno početkom osamdesetih.
Prvi naučno-fantastični fanzin u Srbiji Emitor počeo je da izlazi 1981. godine.
Za njegov nastanak bili su zaduženi ljudi iz, tada Kluba, danas Društva ljubitelja fantastike Lazar Komarčić.
„Ako ste udruženje sa agendom tamo krajem sedamdesetih, početkom osamdesetih i nemate fanzin onda ne postojite.
„To je gore nego sad da nemate instagram ili sajt“, objašnjava za BBC na srpskom Žarko Milićević iz Društva Lazar Komarčić, nazvanog po pioniru naučno fantastičnog pisanja u Srbiji.
Milićević kaže da je fanzin bio „motiv pokretanja društva“, a osnovni cilj „formiranje lokalne autorske književne naučno-fantastične scene“.
Fanzin je ranije služio kao oglasna tabla za umrežavanje, izvor informacija o dešavanjima i novostima iz tog sveta, ali i kao prostor za objavljivanje domaćih autora, među kojima su bili i dr. Aleksandar B. Nedeljković i Goran Skrobonja.
Kao i za celokupnu srpsku fanzinašku scenu, „najbolja su bila loša vremena“, naglašava Milićević oživljavajući uspomene iz devedesetih.
Tada se „publika preselila u andergraund“, a Emitor uspevao da im donese „aktuelne strane kratke priče, ponekad čak i romane“ i ujedno nastavio da objavljuje domaće pisce „sumanutim tempom“.
Danas je Emitor najdugovečniji fanzin u Srbiji, sa četiri decenije staža i skoro 500 objavljenih brojeva.
Ljubav i strepnja
Mnogi misle da fanzini odumiru.
Međutim, Svetska naučno-fantastična konvencija i dalje dodeljuje nagradu Hugo za najbolji fanzin, u Portugalu i Francuskoj su pre pandemije postojali festivali posvećeni fanzinima.
Miroslav Stašić, danas bibliotekar, početkom prošle godine u Narodnoj biblioteci u Vrnjačkoj Banji je organizovao izložbu posvećenu fanzinima Rasinskog i Raškog okruga.
Kulturni značaj je prepoznat i kod najviših instanci, pa je svojevremeno postojala zamisao da se fanzini uvrste u centralni registar Narodne biblioteke Srbije.
Ideja je, ipak, ostala nerealizovana.
Danas izrada fanzina, kod ono malo preostalih autora, izgleda nešto drugačije.
Pisaće mašine su zamenili računari i tastature, lepak i makaze savremeni računarski programi, a celokupni sadržaj fanzina se na štampanje u fotokopirnicu donosi na fleš memoriji.
Ljubav je ostala, ali se pojavila strepnja.
„Mislim da štampani fanzini nemaju neku svetlu budućnost i da će se sve to prebaciti na internet, na portale i elektronska izdanja.
„Ali ja lično dokle god budem mogao i budem živ radiću fanzin jer imam i volju i želju“, zaključuje Vasa Radovanović.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
