Filipini: Žena koja se bori protiv provladinih trolova na njihovom terenu

Filipini igraju ključnu ulogu u talasu dezinformacija koji je zapljusnuo svet.

Takozvane „farme trolova“ koriste se za stvaranje višestrukih lažnih naloga na društvenim mrežama koji postavljaju političku propagandu i napadaju kritičare.

A grupa ljudi koja sebe naziva Trol patrolom pokušava da im se suprotstavi koristeći njihovo oružje, izveštava BBC novinar Hauard Džonson.

Đina – kojoj to nije pravo ime – i drugi su 2016. godine sa zabrinutošću posmatrali kako se grupa katoličkih devojčica na Filipinima našla na udaru onlajn trolova.

• Kako da se borimo protiv sajber kriminala
• Vređanje na internetu – kako da se zaštitite
• Majkrosoft srušio jednu od najvećih mreža botova

Devojčice su snimljene i fotografisane kako stoje na ulici u glavnom gradu Manili u uniformama i skandiraju: „Markos nije heroj! Markos nije heroj!“.

One su protestovale zato što je bivši filipinski diktator Ferdinand Markos sahranjen, uz sve vojne počasti, na obližnjem groblju za pale heroje.

Za 21 godinu tokom kojih je vladao, nestalo je milijarde dolara javnih sredstava, dok je hiljade ljudi hapšeno i mučeno zato što su bili protiv režima.

Ali njegova porodica ostala je istovremeno politički uticajna i popularna, kao i bliska sa aktuelnim predsednikom Rodrigom Duterteom.

Svega nekoliko sati otkako su fotografije ovih devojčica postavljene na Fejsbuk stranicu škole a potom i naširoko podeljene, počeli su da se pojavljuju komentari koji brane Markosovo nasleđe i napadaju postupke devojčica.

Neki od njih bili su pravi nalozi, ali mnogi su bili provladini trolovi koji koriste lažne naloge.

„Ako Markos nije heroj, ja bih rekao da ni većina vas nisu device, a to je trend među današnjim devojkama“, rekao je jedan.

Bilo je i pretnji silovanjem.

„Mi govorimo o deci ovde. Niko ništa nije preduzimao po tom pitanju“, kaže Đina.

„Shvatili smo da treba da ih porazimo u njihovoj vlastitoj igri.“

Možda će vas zanimati: Šta su lažni profili i kako da ih uočimo

Đina i grupa jednako zabrinutih pojedinaca, koji će kasnije postati poznati kao Trol patrola, preduzeli su konkretne korake.

Baš kao i trolovi, ova grupa počela je da pravi lažne Fejsbuk naloge – Fejsbuk ne traži fotografiju lične karte kao potvrdu identiteta – da bi mogli da brane devojčice, a da ne rizikuju da se i sami nađu na meti ličnih napada.

Oni su otvorili mnoštvo naloga čiji je postovi trebalo da čine protivtežu narativu provladinih siledžija uz pomoć logike i zdravog razuma.

Noć za noć grupa bi se logovala na Fejsbuk tražeći postove sa pretnjama ili nasilnim ponašanjem i počinjala da uzvraća na komentare.

„Shvatili smo da ako protivnici osete da ste deo grupe koja se zapravo protivi stavovima vlade, ljudi vas nikad neće uzeti za ozbiljno“, kaže Đina.

„Morate da ih naterate da pomisle da ste zapravo deo njihovog kružoka koji je sasvim slučajno počeo da se koleba i da menja mišljenje“, naglašava ona.

„Možete da edukujete ljude i istovremeno kažete šta god želite kako biste zaštitili ljude koji su se našli na meti sajber siledžija.“

Posle nedelju dana, kontroverza oko protesta počela je da jenjava, ali daleko od toga da je problem trolovanja na Filipinima nestao.

• Hakeri su mi opekli ruku kompjuterskim virusom
• „Najbolja maska je biti muzičar”: FBI, ruski reper i milioni sumnjivih dolara
• Greška 404: Povrede digitalnih prava u Srbiji

I oni se ne koriste samo da pruže podršku predsedniku Duterteu i njegovim saveznicima, već i da ućutkaju kritičare.

Novinari, branioci ljudskih prava i političari požalili su se da dobijaju sistemske uvrede i pretnje smrću.

I sam sam dobio onlajn pretnje zbog izveštavanja, u kojima se poručuje da će me „loviti“ i da ću biti „prebijen“.

Jedan komentar je glasio: „Gledaj iza sebe“, uz emotikon lobanje i ukrštenih kostiju.

Mnogi od najvatrenijih trolova su pristalice predsednika – oni sebe nazivaju DDS (Diehard Duterte Supporters – Tvrdokorne pristalice Dutertea).

To je igra reči na akronim Davao Death Squad („Odred smrti iz Davaa“), odred za pogubljenje, koji je, prema podacima Ujedinjenih nacija, ubio više od 1.000 ljudi u ovom gradu na jugu Filipina dok je Duterte bio njegov gradonačelnik.

Duterte je čak priznao da plaća ljude da ga promovišu ili brane na društvenim mrežama, mada je insistirao da je to radio samo tokom uspešne izborne kampanje 2016. godine.

Prema rečima podsekretara predsedničke Kancelarije za komunikacione operacije (PCOO) Hozeu Džoelu Saju Egku, vlada nikad nije koristila plaćene „ratnike sa tastaturom“ da napadaju kritičare otkako je Duterte na vlasti.

Egko je za BBC rekao da pretnje onlajn trolova potiču iz „mnoštva izvora“, koji bi mogli da budu od „nečijih komšija“ do „bilo kog lokalnog zvaničnika sa kojim ste se nedavno zakačili“.

U filipinskim medijama bilo je napisa o „farmama trolova“ – centrima u kojima se ljudi navodno plaćaju da pišu otrovne komentare na nalozima društvenih mreža drugih ljudi.

Pitao sam Egka šta je vlada preduzela kako bi istražila ove tvrdnje:

„Ako pitate nas, ako pitate mene kao vladinog zvaničnika, ja sam definitivno protiv takve prakse, ako ona uopšte postoji.“

Uopšte nisam pitao Egka da li vlada stoji iza farmi trolova, ali on je ipak počeo da objašnjava:

„U vladi veoma vodimo računa o tome na šta trošimo naš budžet, a za takve stvari ga nemamo.

„Možda su neki ljudi to radili u prošlosti, a možda neki ljudi to još uvek rade, ali definitivno vam kažem, sasvim iskreno, kunem vam se u Boga, ja lično ne verujem u tako nešto.“

Egko kaže da je njegov tim dobio „mnogo pritužbi“ medijskih radnika o sajber maltretiranju i sajber siledžijstvu i da je služba istražila te slučajeve.

Ali udarili su u zid kad su kompanije, u čijem su vlasništvu društvene mreže, odbile da odaju informacije o ljudima koji postavljaju te komentare.

Fejsbuk nije želeo da potvrdi ima li planove da oteža ljudima da otvaraju lažne naloge.

Ipak, portparol Fejsbuka rekao da je kompanija „čvrsto rešena da ukloni sadržaje koji krše našu politiku, zaustavi koordinisane neautentične mreže i ograniči širenje dezinformacija.“

Ova kompanija je ugasila dve mreže smeštene na Filipinima i u Kini zbog kršenja njene politike o „stranom ili vladinom uplitanju“.

Mreže, među kojima je bilo više od 200 naloga, napadale su Fejsbuk korisnike sa Filipina, između ostalog, i sadržajem koji podržava predsednika Rodriga Dutertea.

Uprkos onlajn zlostavljanju, nikad mi niko nije pretio u stvarnom životu na Filipinima.

Ali onlajn ponašanje trolova može da posluži kao prethodnica smrtnih ishoda.

• Fejsbuk dozvoljava korisnicima da ugase političke reklame
• Kako su hakeri iznudili milion dolara od američkog univerziteta
• Turski udar na društvene mreže – novi dokaz sve veće državne kontrole na internetu

Nedavno su dva branioca ljudskih prava, koji su uporno trolovani i kojima je bilo prećeno onlajn, ubijeni u razmaku od svega nedelju dana.

Desetog avgusta, neidentifikovani napadači ubili su vođu seljaka Randala Ehanisa u njegovom domu u Kvezon Sitiju, u okolini Manile.

Potom je 17. avgusta neidentifikovani strelac smrtno ranio Zaru Alvarez, pravnicu grupe za zaštitu ljudskih prava Karapatan.

Ova grupa kaže da je u poslednje četiri godine ubijeno 13 njenih aktivista.

Svega nekoliko minuta posle ubistva Zare Alvarez, jedna druga članica Karapatana, Klariza Singson, primila je poruku preko Fejsbuka u kojoj je upozorena da će ona „biti sledeća“.

Ova grupa kaže da je stalna meta „crvenog obeležavanja“, u kojem ih vlasti i onlajn trolovi etiketiraju kao komuniste, povezujući ih sa decenijama starim komunističkim ustankom u ovoj zemlji.

Zakon dopušta zatvaranje osumnjičenih za „terorizam“ i do 24 dana bez podizanja optužnice.

Antiteroristički savet, koji čine Duterteovi nameštenici, ima moć da ljude proglasi osumnjičenim teroristima, podložnim nadzoru u trajanju od 60 dana i hapšenju, sve zasnovano na pukim optužba

Pristalice zakona kažu da je on neophodan kako bi podržao mere protiv aktuelnih oružanih pobuna koje uglavnom izbijaju na jugu Filipina.

• Čovek koji se obogatio na podacima – godinama pre Gugla
• Sve više ljudi špijunira partnere
• Pornhab profitira od osvetničke pornografije
• Kada zbog objave na Fejsbuku ili Tviteru možete u zatvor

Ali organizacija Amnesti internešenel kaže da čak i najblaži kritičari vlasti mogu biti proglašeni teroristima, na osnovu optužbi koje su izrekli onlajn anonimni pro-vladini trolovi.

„U preovlađujućoj klimi nekažnjivosti, zakon koji je toliko neodređen po pitanju definicije ‘terorizma’ može samo da pogorša napade na branioce ljudskih prava“, kaže Nikolas Bekvelin, regionalni direktor Amnestija za Aziju-Pacifik.

Đina kaže da ona i Trol patrola nemaju nameru da se izvinjavaju bilo kome zato što su preuzeli slične taktike kako bi preneli poruku.

„Naša dela su sastavni deo slobode govora, koju mi zaista izuzetno cenimo“, kaže Đina.

„Bilo bi suviše lako prijaviti pro-vladine naloge. Ali, iskreno, neka govore šta hoće. Protiv lošeg govora možete ionako da se borite samo dobrim govorim“, poručuje ona i dodaje:

„Ja ne verujem u cenzuru.“

I kako sve više Filipinaca počinje da koristi pravo slobode govora, Đina veruje da se potreba za Trol patrolom smanjuje.

„Ovih dana mi se ne krijemo iza tih lažnih persona“, kaže Đina.

„I dalje se oglašavamo protiv uvreda bilo da dolaze od administracije ili opozicije. Ali ovaj put govorimo u svoje pravo ime.“

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]