Brus Vilis je igrao Džona Meklejna pet puta

Prvi put kada vidimo Brusa Vilisa kao Džona Meklejna, junak levom rukom, na kojoj se upadljivo vidi burma, čvrsto steže naslonjač u sedišta u avionu koji je upravo sleteo u Los Anđeles.

Putnik do njega mu daje neobičan savet kako lakše da podnese let – čim dobije priliku, treba da izuje cipele i čarape i stegne nožne prste u pesnicu.

Meklejn zatim otvara odeljak za prtljag iznad glave, otkrivajući pištolj u futroli.

U samo jednoj sceni smo saznali da je Džon Meklejn policajac, ali običan čovek, oženjen, sa strahom od letenja.

I baš je ta njegova običnost, ranjivost, nešto što je Džona Meklejna izdvojila od ostalih akcionih heroja osamdesetih, u filmu koji pomerio granice žanra, a Brusa Vilisa lansirao u sam vrh Holivuda.

Umri muški (Die Hard), jedan od najboljih akcionih filmova svih vremena, premijerno je prikazan u jedva dvadeset bioskopa u Americi 15. jula 1988.

I 34 godine kasnije, eksplozije, pucnjava i prepoznatljiva, a ipak modifikovana, kaubojska replika još uspešno odolevaju testu vremena.

Međutim, kao i mnogi veliki filmovi Holivuda, Umri muški je morao da prođe trnovit put, i sam da umre nekoliko puta, pre nego što ga je zapljusnuo zasluženi uspeh.

A rođendan ovog akcionog remek dela je savršen povod za jednu nostalgičnu turu po Nakatomi Plaza neboderu.

Šta je Umri muški?

Jedan od najvećih akcionih filmova osamdesetih, kao i svih vremena
Iako mu to nije bila inicijalna namera kreatora, smatra se božićnim filmom, i to jednim od najboljih
Film koji je Brusa Vilisa od TV zvezde pretvorio u jednog od najtraženijih holivudskih glumaca
Film koji je pokrenuo sopstveni podžanr pod nazivom Umri muški u/na… (dodajte objekat ili lokaciju)
Ako vam jedan Umri muški nije dovoljan, ne brinite, ima ukupno pet delova

Sinatra kao Džon Meklejn, zamalo…

Kako bismo ispričali priču o filmu Umri muški, moramo da se vratimo u prošlost.

Malo dalje u prošlost nego što biste mislili.

Film Detektiv (The Detective), zasnovan na istoimenom romanu Roderika Torpa, sa Frenkom Sinatrom u glavnoj ulozi, izašao je 1968. godine.

Detektiv je doživeo veliki uspeh, a Sinatri se toliko dopalo da igra Džoa Lilenda, da je tražio od Torpa da napiše nastavak.

„Međutim, moj otac nije bio zainteresovan da napiše istu priču, više je želeo da napravi akcioni film“, izjavio je autorov sin Stiven Torp u epizodi posvećenoj filmu Umri muški Netfliksovog dokumentarnog serijala The Movies That Made us.

Torpu je bilo potrebno deset godina da napiše nastavak, roman Ništa ne traje večno (Nothing Lasts Forever).

Ali to više nije bio film o detektivu Džou Lilendu.

Glavni lik je nosi drugo ime, ima šezdeset godina, zarobljen je u neboderu za Božić i bori se protiv nekakvih terorista.

Takođe prolazi kroz okvire od liftova, visi sa krova zakačen za vatrogasno crevo i ćerka mu pogine padom s nebodera.

Priča se nije mnogo dopala Sinatri, a i činjenica da je bio deset godina stariji mu nije išla na ruku, pa je odlučio da preskoči.

A kada je Sinatra izgubio interesovanje za film, jednako brzo su ga izgubili i čelnici studija 20th Century Fox.

Desetak godina kasnije…

Toliko je prošlo pre nego što je adaptacija Torpovog romana ponovo došla na dnevni red.

Jednostavno, bila je to dobra priča, samo je morala malo da se sredi.

Džebu Stjuartu, profesionalnom teniseru i piscu romana i kratkih priča, pripao je zadatak adaptiranja Torpovog romana u filmski scenario.

„Dali su mi šansu da uradim to, jer nisu imali velika očekivanja“, izjavio je Stjuart za Netfliks.

Isprva nije imao ideju kako da napiše film. Ali nakon jedne rasprave sa suprugom i kraće vožnje kolima, tokom koje je shvatio da je pogrešio, javila mu se priča.

„Shvatio sam da to nije priča o šezdesetogodišnjaku kome ćerka pada sa zgrade, već o tridesetogodišnjaku koji dolazi da se izvini ženi, jer se loše stvari prosto dešavaju.“

Vratio se kući, izvinio supruzi, seo za radni sto i napisao prvih 25 strana scenarija.

Čelnici studija su dali zeleno svetlo i prva stvar koju su rekli bila je „Menjamo ime u Umri muški“.

Ko će sesti u rediteljsku stolicu?

Danas bi se reklo da bi samo nerazuman čovek odbio da režira Umri muški.

Ali krajem osamdesetih, na papiru, Umri muški je izgledao samo kao još jedan akcioni film, možda ne ni dobar.

Pol Verhoven, reditelj Robokapa, odbio je angažman.

Isto je uradio i Džon Mektirnen, reditelj jednog od najvećih akcionih filmova osamdesetih – Predator, sa Arnoldom Švarcenegerom.

Mektirnen je odbio zato što je Umri muški bio film o teroristima.

Ali producenti su bili uporni i poslali su mu scenario još tri puta.

Na kraju je pristao, ali pod uslovom da to ne bude film o teroristima, nego o pljačkašima.

Sinatra kao Džon Meklejn, ponovo?

Iako Umri Muški nije bio direktni nastavak Detektiva, i dalje se smatrao nastavkom, pa je studio bio u obavezi da ponudi ulogu Sinatri.

Ponovo ju je odbio, sada iz još opravdanijih razloga.

Zatim su pitali Klinta Istvuda, koga je i sam Stjuart imao u glavi kada je pisao scenario.

Istvud je odbio, napisavši preko čitavog scenarija kako „ne razume humor“.

Zatim su ulogu redom odbili Silvester Stalone, Arnold Švarceneger, Ričard Gir, Burt Rejnolds i Džejms Kan.

Na kraju je izbor spao na Brusa Vilisa, publici poznatog jedino po ulozi u seriji Slučajni partneri (Moonlighting), romantičnoj komediji o bivšoj manekenki i detektivu koji vode privatnu detektivsku agenciju.

Kao što je to bio slučaj sa Al Paćinom u Kumu, i De Nirom u Taksisti, skoro niko nije verovao da je Brus Vilis pravi izbor za tu ulogu.

Ali nije ni kao da su imali izbora.

Nesvakidašnja glumačka ekipa

Nesvakidašnja. To je pridev koji bi opisao glumački prvog dela Umri muški.

Čuveni baletan Aleksander Gudinov izabran je za ulogu negativca Karla.

Alan Rikman, brodvejski glumac, koji nije znao ni da preteće drži pištolj, dobio je ulogu Hansa Grubera.

„Hans je morao da bude visokoobrazovani Evropljanin, u odelu“, izjavio je reditelj Džon Mektirnen za Netfliks.

A Rikman se tu savršeno uklapao i na ekran doneo jednog od najupečatljivijih negativaca svih vremena.

Redžinald Veldžinson dobio je ulogu narednika Ala Pauela, Meklejnovog saborca s kojim tokom čitavog filma komunicira putem radija.

Neki bi rekli da, ako je Umri muški ljubavna priča, onda je to priča o Meklejnu i Pauelu i njihovom konačnom upoznavanju na kraju filma.

Ipak, za Meklejnovu pravu ljubav, morala je biti angažovana Boni Bedilija, koju je Vilis preporučio.

Čuvena, slučajna, lokacija

Kada su konačno imali glumce, producenti su morali da nađu i odgovarajuću lokaciju za snimanje.

Soliter je, kao što mnogi danas znaju, jednako važan akter u filmu kao i Meklejn.

Tražili su idealnu lokaciju širom Los Anđelesa, i na kraju su se odlučili za Foks Plazu, zgradu koja se nalazila prekoputa kancelarija studija Foks.

Foks plaza je bila toliko nova da radovi na određenim spratovima još uvek nisu bili završeni.

Idealno za scenografiju filma Umri muški.

Tako je Foks Plaza postala Nakatomi Plaza, jedan od najčuvenijih nebodera na svetu.

Filmska ekipa je okupirala prve i poslednje spratove, dok su na onima između zaposleni radili punom parom.

Pravnicima sa 25. sprata su toliko smetale eksplozije, da su filmadžijama zabranili da pucaju pre pet popodne.

I nisu bili jedini. Komšije iz okolnih zgrada su se stalno žalile na buku.

Zbog toga su za snimanje scena sa helikopterima dobili dozvolu na samo dva sata, i to u nedelju uveče.

Sa 24 kamere raspoređene širom Los Anđelesa, sve scene su snimljene za manje od sat vremena.

Prekid tradicije i novi scenario

Direktor fotografije Jan de Bont je u razgovoru sa Džonom Mektrinerom shvatio da im je potreban jedinstven pristup za snimanje ovog filma.

„Zaista smo želeli da promenimo akcioni film“, izjavio je De Bont za Netfliks.

„Postojala je tradicija, način na koji su takvi filmovi snimani. Hteli smo da prekršimo sva ta pravila.“

I prekršili su.

Za razliku od standardnih akcionih filmova iz tog perioda, Umri muški je verovatno najviše utemeljen u realnosti.

Džon Meklejn je ranjiv, ima mane, nekada ne zna šta da radi, i svakako nije neuništiv poput nekih od njegovih kolega.

Akcione scene su bile dobre.

Besprekorne, zapravo. Ali Mektriner je želeo da filmu da malo svetliju notu.

Scenario je morao da se doradi, da se učini duhovitijim.

Stjuartu to nije polazilo za rukom, pa su ga otpustili.

Na njegovo mesto došao je Stiven de Suza, scenarista Komandosa sa Arnoldom Švarcenegerom.

Ali nije bilo vremena za pisanje novog scenarija.

Snimanje filma je počelo sa 35 stranica scenarija, a De Suza je pisao ostatak usput.

Kaubojski uzvik i čuvena replika

Svi znamo koja je rečnica u pitanju.

Yippee Ki Yay, motherf***er!

Poreklo replike vodi sve do prvog susreta između Brusa Vilisa i Stivena De Suze.

Pričali su o TV serijama koje su voleli da gledaju i obojica su pomenuli Roj Rodžers Šou.

Čuveni kauboj je često govorio Yippee Ki Yay, pa je Vilis samo to malo obogatio.

Kada je prvi put izgovorio čuvenu repliku na setu, svi su se smejali.

A kada čitava ekipa tako reaguje, znate da je rečenica dobra.

Prve reakcije

Tokom gledanja prve radne verzije, test projekcije za samo dvadeset ljudi, bez obzira na sitne greške – činjenicu da nema ambulantnih kola u kamionu iz kog negativci izlaze i da se u jednom trenutku vide Vilisova lažna bosa stopala – svi su znali da je Umri muški genijalan film.

Ali publika nije mislila tako.

Posetioci bioskopa bi prasnuli u smeh kada bi u trejleru videli Brusa Vilisa u nekakvom akcionom filmu.

Neki su čak i vikali u znak neodobravanja.

Takve reakcije su uplašile čelnike studija.

Zapravo, toliko su ih uplašile da su čak rešili da povuku plakate sa Brusom Vilisom.

Umesto Brusa Vilisa, na posterima za film Umri muški našla se Nakatomi Plaza.

Zamislite poster za film bez glavnog glumca, a da čovek pritom nije napravio nikakav skandal.

Dobro došli u osamdesete.

Brus Vilis se vratio na postere tak kada je film postao hit u bioskopima.

Sjajne reakcije i pune blagajne

Umri muški je imao premijeru u AVCO bioskopu u Los Anđelesu 12. jula 1988.

Tri dana kasnije, film je prikazivan u samo 21 bioskopu u 13 gradova, zaradivši više od 600.000 dolara.

Pozitivne kritike i činjenica da su ljudi mogli da ga vide samo u malom broju bioskopa, pretvorili su Umri muški u obavezni letnji blokbaster.

Od 22. jula našao se na repertoarima bioskopa širom Amerike.

Zaradivši više od 140 miliona dolara, Umri muški završio je na desetom mesto filmova sa najvećom zaradom u 1988, našavši se tako u društvu filmova Riba zvana Vanda, Rambo 2, Krokodil Dandi 2, Koktel i Ko je smestio Zeki Rodžeru.

Ključ uspeha

Svi su želeli da gledaju Umri muški i vide Džona Meklejna kako puzi kroz ventilacioni otvor i visi sa nebodera držeći se za vatrogasno crevo.

Skot Tobajas, filmski kritičar Gardijana, piše da u filmu Umri muški ne postoji „protraćeni momenat, nema trenutka kada se publika zbuni i ne zna ko je ko, šta se dešava, i kako su likovi povezani jedni sa drugima“.

„To deluje kao najprostiji, gotovo banalni deo stvaranja filma, ali verovatno je i najteži, jer većini akcionih filmova, čak ni onim dobrim, to ne polazi za rukom.“

Tobajas takođe ističe to što je, za razliku od drugih akcionih heroja, publici lako da se poveže sa Vilisovim likom.

„Meklejnov najveći kvalitet ne leži u njegovoj žilavosti, već u ljudskosti, tome da je on čovek od krvi i mesa, što je nešto što većina nastavaka ignoriše.“

Kao što smo već rekli: Jedan od najvećih akcionih filmova svih vremena. I božićni film.

Da li je Umri muški božićni film?

To će ostati večna debata, pa hajde da sagledamo činjenice.

Radnja se odvija u Los Anđelesu, dakle nema snega.

Doduše, okićena jelka krasi Nakatomi Plazu, a ima i ona scena u kom Meklejn stavi Deda Mrazovu kapu na prvog teroristu kog onesposobi.

I to je gotovo sve od božićnih referenci.

Zapravo, Božić je samo razlog zbog kog Meklejn putuje iz Njujorka u Los Anđeles.

Premijera održana u julu. Jedino je u Argentini, Portugalu, El Salvadoro, Urugvaju i Danskoj premijerno prikazan u vreme Božića.

Čak je i reditelj Džon Mektirnan izjavio da im to nije bila namera.

„Nismo planirali da to bude božićni film, ali sreća i zadovoljstvo koji su proistekli iz njega su ga učinili božićnim filmom“, objasnio je Mektirnan, a prenosi sajt NME.

Čak je i kanadski premijer Džastin Trudo izjavio da „nema sumnje da je Umri muški božićni film“.

Ali izgleda da jedina osoba koja ima pravo da presudi jeste Džon Meklejn lično.

„Umri muški nije božićni film! To je prokleti film Brusa Vilisa!“, izjavio je glumac 2018. godine, prenosi NME.

Nedostojni nastavci

Posle uspeha prvog filma, Foks studio je brže bolje želeo da snimi drugi deo.

Umri muški 2 je izašao 1990, ali Mektirnan ga nije režirao, već je taj zadatak prepustio Reniju Harlinu.

Doduše, Mektirnan se poslednji put vratio serijalu 1995. filmom Die Hard with a Vengeance, u kom se Meklejn suočava sa Simonom, rođenim bratom Hansa Grubera, koga je glumio Džeremi Ajrons.

Usledili su Live Free or Die Hard 2007. i A Good Day to Die Hard (2013).

Iako bi se uvek vraćali u bioskopske sale na još jednu avanturu Džona Meklejna, publika i kritičari su za svaki nastavak imali istu zamerku – smetalo im je to što je Vilisov lik iz običnog policajca prerastao u neuništivog superheroja.

Vilis će još jednom prošetati kroz ventilacioni odvod u drugom delu Lego filma (2019) kao i u reklami za Die Hard akumulatore iz 2020.

Inicijalno je planirano da se snimi i šesti, ujedno i posledinji, deo Umri muški.

Film je trebalo da nosi naziv Die Hardest i radnja bi se odvijala u Japanu.

Zamišljen kao povratak korenima, Džon Meklejn bi se verovatno našao u novoj zgradi Nakatomi Plaza.

Nažalost, Brus Vilis je u martu ove godine saopštio da mora da prekine glumačku karijeru pošto mu je dijagnostikovana afazija, stanje koje ometa sposobnost govora i pisanja.

Zaostavština

Ne samo da je krajem osamdesetih redefinisao to kako akcioni filmovi treba da izgledaju, Umri muški je takođe stvorio jedinstveni podžanr.

Tako je, recimo, Cliffhanger (1993) je Umri muški na planini, Brzina (1994) je Umri muški u autobusu, a potom i na brodu (1997), dok je Air Force One (1997) Umri muški u avionu.

Brus Vilis je jednom rekao da mu je ponuđen film koji je opisan kao „Umri muški u neboderu“, ali je odgovorio kako mu se čini da je sličan film već snimljen.

Kongresna biblioteka Sjedinjenih Država je 2017. donela odluku da se Umri muški zavede u Nacionalnom filmskom registru zbog njegovog „kulturnog, istorijskog i estetskog značaja“.

Brus Vilis je deset godina ranije donirao majicu bez rukava Nacionalnom muzeju Američke istorije.

Prava Nakatomi Plaza, Foks Plaza, popularna je turistička atrakcija.

Ali turistima je dozvoljeno samo da je vide spolja.

Posle onih eksplozija 1988, samo im fali da im se turisti motaju po ventilacionim odvodima.

Pogledajte video