Gledanje Spajdermena na velikom platnu je za mene bilo jedno od takozvanih formativnih iskustava kada je reč o odlasku u bioskop i otkrivanju mogućnosti tog medija.

Neki su se zaljubili u blokbastere nakon gledanja Spilbergove Ajkule (Jaws), Lukasovih Ratova zvezda (Star Wars) ili njihovog zajedničkog arheologa Indijane Džounsa.

Samo tri godine ranije, neki malo stariji od mene su na sličan način odlepili na Matriks (Matrix).

A ja, 2002. jedva jedanaestogodišnjak, nisam mogao da dočekam da vidim Spajdermena.

Porodično smo iz Niša otišli u Beograd u nekadašnji bioskop Doma sindikata da bismo gledali film u što boljim tehničkim uslovima.

Kako smo dobili karte baš za dan premijere – i to za sedišta u sredini u nekom od poslednjih redova – nikada nisam saznao.

Reklame za igrani film o Spajdermenu bile su svuda – na televiziji, radio stanicama, u dnevnim i nedeljnim novinama, časopisima.

Jasno mi se u pamćenje urezao i ogroman bilbord na Slaviji koji je prikazivao mog omiljenog superheroja u kostimu i sportskim patikama.

Ne sećam se tačne marke, ali pamtim da je ta kompanija bila jedan od mnogobrojnih sponzora filma.

Nikada pre toga nisam bio u tako velikoj bioskopskoj sali, nikada nisam video toliko platno, niti iskusio takav zvučni sistem.

Usledila su dva sata apsolutnog spektakla.

Pred očima su mi se smenjivale scene za koje, samo koju godinu ranije, nisam verovao da su izvodljive na filmu.

Ili barem ne izvodljive u toj meri da izgledaju toliko realno.

Penjanje po zidovima, ispaljivanje paukove mreže, skakanje po njujorškim neboderima i borba sa negativcima različitog kalibra – sve je delovalo tako stvarno.

Tog trećeg maja 2002. godine, Spajdermen u režiji Sema Rejmija je bio najbolji film koji sam u životu pogledao.

Ponavljam, imao sam jedva jedanaest godina, pa moji kritički sud možda i nije bio toliko merodavan.

Ipak, nisam bio jedini kome se film dopao.

Spajdermen je uspeo da obori brojne rekorde na blagajnama, zaradivši nešto više od 825 miliona dolara i postavši jedan od najgledanijih superherojskih filmova svih vremena.

Ne samo to, mnogi Spajdermena smatraju ključnim filmom u revoluciji superherojskog žanra.

U redu, i Iks-Meni, koji su izašli dve godine ranije, takođe su imali udela.

Da Rejmijev Spajdermen nije pomerio granice pre 20 godina – vizuelne, narativne, ali i tehničke – pitanje je kako bi moderni superherojski filmovi izgledali.

Međutim, iako je po izlasku s lakoćom osvojio simpatije publike i kritike i napunio bioskopske blagajne, junak Marvelovih stripova je morao da prođe poprilično trnovit put kako bi dobio igranu verziju.

Trapavi počeci

Spajdermen se prvi put našao pred kamerama u igranoj seriji The Amazing Spider-Man koja se u Americi emitovala od 1977. do 1979. godine

Pitera Parkera/Spajdermena je glumio Nikolas Hemond koji je, usled malog budžeta i još uvek nedovoljno razvijene tehnologije, izgledao smešno u platnenom kostimu, hvatajući negativce u mrežu napravljenu od konopca i jedva dodirujući zidove po kojima je, navodno, puzao.

Serija je takođe iznedrila dva televizijska filma, Spider-man Strikes Back (1978) i Spider-Man: The Dragon’s Challenge (1979).

Malo je poznato da je svet tad imao čak dve igrane verzije Spajdermena, na dva različita kontinenta.

Od 1978. do 1979. godine, u Japanu je prikazivana tamošnja verzija ovog Marvelovog junaka.

Ipak, kako ni američka ni japanska verzija s kraja sedamdesetih nisu ostavile veliki trag u žanru superherojskog filma, već postoje samo u svojstvu fusnota popkulturne istorije, Rejmijev film iz 2002. godine s pravom nosi titulu prvenca.

Poster iz dečije sobe koji je prerastao u film

S ove tačke gledišta, američki reditelj Sem Rejmi je delovao kao logičan izbor čoveka koji će Spajdermena prebaciti na filmsko platno.

Rejmi je kultni status već zaradio 20 godina ranije, započevši The Evil Dead horor serijal sa Brusom Kembelom u glavnoj ulozi.

Nastavio je da kupuje simpatije ljubitelja popkulture filmom Darkmen i TV projektima Herkules i Ksena.

A Simple Plan iz 1998. godine mu je obezbedio dobre ocene kritičara, dok je uloga Džejkoba Biliju Bobu Tortonu iste godine donela nominaciju za Oskara za najbolju sporednu ulogu.

Rejmi je imao i sastanak sa čelnicima kompanija Soni i Kolumbija pikčrs o agnažmanu na filmu.

Ali nedugo zatim, časopis Varajeti je objavio listu trojice potencijalnih reditelja na tom projektu i, iznenađujuće, Rejmijevo ime se nije našlo.

„Bilo mi je krivo, ali sam pomislio da je to i prikriveni blagoslov, jer nisam imao pojma kako bih snimio Spajdermena“, izjavio je Rejmi u razgovoru sa Markom Kotom Vazom, autorom knjige Iza maske Spajdermena: Tajne filma (Behind the Mask of Spider-Man: The Secrets of the Movie) iz 2002. godine.

Međutim, Rejmi je uskoro dobio poziv i saznao da je ipak angažovan da snimi film o jednom od najpoznatijih superheroja svih vremena.

„Ono što ga je ‘prodalo’ jeste to što je kao dečak imao poster Spajderemena iznad kreveta i često se poistovećivao sa Piterom Parkerom, koji čini srce filma“, izjavila je Ejmi Paskal.

Paskal je bila tada direktorka Kolumbija pikčersa, a danas se nalazi na čelu filmske kompanije Soni i još uvek je angažovana na filmovima o Spajderemenu.

„Sem i ja smo se poznavali već 20 godina, tako da je postojalo i veliko poverenje“, dodala je.

Savršeni Piter Parker…

Reditelj je od samog početka u glavi imao Tobija Megvajera kao idealnog Pitera Parkera.

Megvajer, iako u ranim dvadesetim, prosto je posedovao taj srednjoškolski šarm, ali je takođe već tada imao impresivan glumački staž i zapažene uloge u filmovima Pleasantville, The Ice Storm, The Cider House Rules i Wonder Boys.

Uradio je test u kostimu Spajdermena i sve je delovalo kao da je prošlo dobro.

Ali kao što je to bio slučaj sa Alom Paćinom prilikom kastinga za Kuma i Robertom De Nirom za ulogu Travisa Bikla u Taksisti, čelnici studija nisu bili ubeđeni da je Megvajer pravi izbor za glavnu ulogu u potencijalnoj blokbaster franšizi.

„Mislim da su ljudi iz studija samo bili oprezni“, izjavila je Lora Zinski, producentkinja Spajdermena.

„Tobi nikada nije igrao takvu ulogu, pa sam predložila Semu da uradimo drugi test, ali kompletan test, na setu, u kostimu, sa šminkom i muzikom.“

To je obeshrabrilo Megvajera koji je čak razmišljao da odustane, ali je Rejmi ipak uspeo da ga natera da dođe na još jednu probu.

„Razgovarali smo i rekao mi je ‘gledaj, ti si moj tip, ti si taj s kim želim da snimim ovaj film. Bez tebe bih bio potpuno izgubljen i bojim se da ne bih ni mogao da uradim film'“, priseća se Megvajer u razgovoru sa Vazom.

„Razvalio je na drugom testu, hvala bogu, jer on je stvarno srce i duša ovog filma“, izjavila je producentkinja Zinski.

… i još savršenija Meri-Džejn Votson

Rejmi je dugo mozgao koju od Piterove dve najveće ljubavi da smesti u film – Gven Stejsi ili Meri-Džejn Votson.

Na kraju se odlučio za Meri-Džejn, ali pronaći odgovarajuću glumicu nije bio nimalo lak zadatak.

„Kada u priči postoji ljubavni odnos, morate da vidite kako glumci funkcionišu zajedno“, istakla je Zinski.

„A Tobi je bio i više nego strpljiv i dobar za saradnju, jer smo ga terali da ima probe sa 25 glumica.

„Ali koliko god te glumice bile dobre, prosto se hemija nije stvorila.“

Tako je bilo sve dok se u priči nije našla Kirsten Danst.

Danst se sastala sa Rejmijem, razgovarali su o ulozi i delovala je kao savršen izbor za ulogu neodoljive riđokose Em-Džej.

Međutim, datumi snimanja Spajdermena poklapali su se sa angažmanom Danst na filmu Najveća Holivudska Tajna (The Cat’s Meow) Pitera Bogdanoviča.

Tako da joj se dugo nisu javili i Danst se gotovo oprostila od njene uloge u Spajdermenu.

Ali kako je snimanje Spajdermena pomereno za nekoliko meseci, Rejmi je video priliku da ipak angažuje Danst.

Lora Zinski, solidno prehlađen Tobi Megvajer i on su otputovali u Berlin i čekali da Danst završi snimanje kako bi uradili probu.

Prema rečima Zinski, Danst i promukli Megvajer su „prosto kliknuli“ i to je bilo to – dobili su savršenog Pitera i Em-Džej.

Trinaestogodišnja Lili Aspel je dobila ulogu u filmu „Čudesna žena“.

Izbor negativca

Na početku projekta, scenario za Spajdermena je uključivao više negativaca, među kojima su bili Sendmen i Elektro.

Ipak, Rejmi je izazov uvođenja više od jednog negativca smatrao prevelikim zalogajem za prvi film.

Sendmen i Elektro su otpisani, baš kao i Doktor Oktopus, pa je izbor spao na Zelenog Goblina.

„Nisam izabrao Zelenog Goblina zbog njegovih moći, jer sam zapravo mislio da će biti prava noćna mora osmisliti njegovo letenje na glajderu, već zbog njegovog odnosa sa Piterom“, izjavio je Rejmi.

„Za mene je snaga Spajderemena uvek ležala u Piteru Parkeru i u tome kakav je on čovek.

„I pošto je Goblin/Norman Ozborn zapravo otac Piterovog najboljeg prijatelja Harija, pomislio sam da tu postoji mnogo više prostora za sukob na nekom ličnom nivou nego što bi to bio slučaj sa Sendmenom ili Elektrom koje Piter uopšte ne poznaje.“

I prema Rejmijevim rečima, samo jedan čovek je mogao da glumi Zelenog Goblina – Viljem Defo.

Defo je snimao film u Španiji kada ga je Rejmi pozivao.

Rejmi mu je dva sata pričao o Spajdermenu, Zelenom Goblinu, psihologiji i njihovom odnosu.

„On je stripove doživljavao kao najsofisticiraniju dramu, nimalo cinično“, seća sa Viljem Defo u razgovoru sa Vazom.

„Pomislio sam samo – moram da uradim ovaj film.“

I hvala mu na tome, jer će Viljem Dafo kao Zeleni Goblin ostati upamćen kao jedan od najboljih negativaca iz superherojskih filmova i neko ko će, ispostaviće se, obeležiti ne samo jedan kultni film o Spajdermenu.

Odanost izvornom materijalu

„Spajdermenov svet je taj neki fantastični metropolis i ideja o urbanom Tarzanu koji skače i proleće ulicama Menhetna“, kaže kostimograf Džejms Ajčeson.

Za razliku od Betmena čija čitava pojava koegzistira sa tmurnim fiktivnim Gotamom, Spajdermen je uvek oslikavao moderan duh Njujorka.

„Zato je početna ideja bila da modernizujemo Spajdermenov kostim.

„Gledali smo različite materijale od gume i plastike i imali smo ideju o poluprovidnoj maski, poput kacige, koja bi bila odvojena od odela od spandeksa.“

Ali što su više eksperimentisali sa dizajnom kostima, tako su se i udaljavali od Spajdermenovog duha.

Na kraju su odlučili da naprave kostim koji će u što većoj meri podsećati na originalni kostim iz stripova.

I od prvog trejlera za film, u kojem se samo video Spajdermen među oblakoderima Menhetna, publika je znala da će dobiti dobro poznatu i omiljenu verziju heroja.

U tim sekvencama, filmski Spajdermen me je podsećao na istog onog sa naslovnica Eks-Almanaha koje sam nasledio od roditelja, ili sa stranica novijih stripova koje sam kasnije donosio sa letovanja u Grčkoj.

Mada me je najviše podsećao na Spajdermena iz animirane serije koja se devedesetih prikazivala na kanalu Cartoon Network.

Bio je to isti taj idealni Spajdi, samo na velikom platnu.

Krupna promena

Iako se sa jedne strane trudio da ostane veran originalu, Rejmi će ostati upamćen i po velikoj promeni koja nisu svi dočekali s oduševljenjem.

U stripovima, nakon što ga ujede radioktivni pauk (u filmu je pauk genetski mutiran, kako bi koliko-toliko išao u korak sa modernom naukom), Piter Parker dobija mogućnost penjanja po zidovima i paukovo čulo.

Tečnost za mrežu i posebne uređaje za njeno ispaljivanje – veb šutere – Piter je morao da osmisli sam.

Ali Rejmi je odlučio da u filmu Piterovo telo samo proizvodi mrežu koja izlazi iz gotovo neprimetnih otvora na ručnim zglobovima.

Rejmi je zapravo ovu ideju zadržao od Džejmsa Kamerona, iz perioda kada je reditelj Titanika trebalo da radi na Spajderemenu.

„Kameron je verovatno pomislio ‘Gledajte, ako se mutacijom pretvara u pauka, zašto se ne pretvori do kraja.

„Može da se lepi za zidove, da skače visoko, zašto ne bi mogao sam da ispaljuje mrežu?'“.

„Ja volim veb-šutere, ali ideja da bi srednjoškolac mogao da osmisli nešto što ni ogromne tehnološke kompanije nisu u stanju mi se činila malo previše fantastičnom“, izjavio je.

Taj potez se nije dopao svima, naročito ne tvrdokornim ljubiteljima Spajdermena.

Ipak, Rejmi se držao organske mreže u sva tri filma o Spajdermenu koje je režirao.

Kada je 2012. godine Soni rešio da pokrene novi serijal filmova The Amazing Spider-Man, greška je ispravljena i publici su predstavljeni veb-šuteri koje Piter osmisli u njegovoj sobi.

Zna li Luk Skajvoker da džedaji žive u Srbiji – imaju nešto da mu poruče

With great power comes great responsibility i druge kultne scene

U dva sata, koliko traje prvi deo Spajderemena, Sem Rejmi uspeo je da utisne toliko fantastičnih scena koje izgledaju kao da su direktno iskopirane iz Marvelovih stripova.

Od genetski mutiranog pauka koji se sa plafona u Oskorp laboratoriji spušta na kažiprst Pitera Parkera, preko borbe u kavezu, kada ga prvi put vidimo kao Spajdermena, ali u improvizovanom kostimu, pa sve do čuvenog okršaja sa Zelenim Goblinom na mostu Kvinsboro.

Jednostavno, u zavisnosti afiniteta, onoga šta tražite u jednoj priči o Spajdermenu ili prosto trenutka, izbor omiljene scene u Rejmijevom filmu može da varira.

Jedna od najupečatljivijih svakako je smrt ujka Bena, koga u filmu glumi holivudski bard Klif Robertson.

Nakon što ga pljačkaši, koje je Piter neposredno pre toga pustio da pobegnu, upucaju na ulici, ujka Ben izgovara čuvenu rečenicu koju je nekoliko decenija pre toga napisao Sten Li za strip koji je ilustrovao Stiv Ditko:

„Sa velikom moći dolazi velika odgovornost – With great power comes great responsibility.“

Taj trenutak bio je ključan u Piterovom životu i umnogome je odredio put kojim će ići kao heroj.

A za jednog klinca, trenutak koji je dugo nosio titulu najromantičnije filmske scene svakako je poljubac naglavačke Spajdermena i Meri-Džejn.

To nije bio kaskader.

Tobi Megvajer je visio naglavačke za potrebe jedne od najkompleksnijih scena ljubljenja u istoriji Holivuda.

sten li, spajdermen — Sten Li na jednoj od premijera Spajdermena

Rejmijeva nesuđena tetralogija

Sem Rejmi je snimio još dva filma sa Spajdermenom.

Drugi deo, nazvan prosto Spider-Man 2, pojavio se u bioskopima 2004. godine.

Tobi Megvajer i Kirsten Danst su reprizirali uloge, kao i Džejms Franko (Hari Ozborn), Dž.K. Simons (Džej Džona Džejmeson) i Rozmeri Haris (Mej Parker), dok se ekipi priključio i Alfred Molina u ulozi doktora Ota Oktavijusa.

Drugi deo Spajdermena je zaradio 789 miliona dolara i mnogi kritičari ga smatraju jednim od najboljih filmova o Spajdermenu.

Treći deo, koji je u bioskope stigao 2007. godine, prošao je dobro na blagajnama (skoro 900 miliona dolara), ali ne i kod kritičara.

Veliki broj negativaca (čak tri: Tofer Grejs kao Venom, Tomas Hejden Čurč kao Sendmen i Džejms Franko kao novi Goblin), zbunjujuća radnja i loš humor, doveli su do katastrofalnih recenzija.

Ali i pored toga, četvrti deo je uveliko bio u planu.

Ne samo četvrti, već je kompanija Soni od Rejmija odmah naručila i peti i šesti deo i zahtevala da snima jedan za drugim, kako bi filmovi što pre izašli.

Tobi Megvajer je trebalo ponovo da uleti u ulogu Pitera Parkera i ovog puta bi se suočio sa Krejvenom lovcem, još jednim poznatim negativcom iz stripova.

Takođe je Brus Kembel, sa kojim je Rejmi više puta sarađivao, naročio na The Evil Dead serijalu, trebalo da se nađe u ulozi Misterija.

Bilo je nekakvih priča da se u filmu pojavi i Lešinar, kao i Gušter.

Govorilo se i o spin-of filmu o Venomu.

Ali Rejmi je, kao autor, toliko bio nezadovoljan trećim delom, da je želeo da četvrti deo bude mnogo bolji.

Prošao je kroz nekoliko različitih scenarija i prosto nije mogao da nađe dobru priču.

Na kraju je napustio projekat, zarekavši se da nikada više neće raditi ni na jednom superherojskom filmu, a za njim su otišli i Kirsten Danst i Tobi Megvajer.

Tako je Rejmijev Spajderverzum, koji su pored filmova pratile i video igre i strip adaptacije, završen.

Ostali Spajdermeni

Soni je brže-bolje najavio ribut serijal pod nazivom The Amazing Spider-Man sa Endruom Garfildom u ulozi Pitera Parkera i Emom Stoun u ulozi Gven Stejsi.

Sa Markom Vebom u rediteljskoj stolici The Amazing Spider-Man je doživeo dve avanture i uvedeni su negativci koji su originalno planirani u Rejmijevom serijalu – Gušter (Ris Ifans), Elektro (Džejmi Foks) i Rajno (Pol Điamati).

Ali gledaoci i kritičari nisu bili oduševljeni ovom verzijom puzača po zidovima, pa je Spajdermen još jednom resetovan.

Spajdermen, koga glumi Tom Holand, deo je Marvelovog filmskog univerzuma koji je trenutno skrojen 27 filmova i šest televizijskih serija, i brojke samo nastavljaju da rastu.

Holand je debitovao kao Spajdermen u filmu Kapetan Amerika: Građanski Rat (Captain America: Civil War) 2016. godine.

Kao sporedan lik se pojavio u filmovima Osvetnici: Rat Beskraja (Avengers: Infinity War) i Osvetnici: Kraj igre (Avengers: Endgame), kao i u solo projektima Spajdermen: Povratak kući (Spider-Man: Homecoming), Spajdermen: Daleko od kuće (Spider-Man: Far From Home) i Spajdermen: Put bez povratka (Spider-Man: No Way Home).

Osim toga, Spajdermenov svet je trenutno nikad veći.

Pored filmova koje pravi u saradnji sa Marvelom, Soni takođe stvara sopstveni Spajderverzum koji trenutno čine dva Venom solo filma sa Tomom Hardijem u glavnoj ulozi i Morbijus sa Džaredom Letom u ulozi doktora-vampira.

Soni je takođe najavio film o Krejvenu lovcu, Madam Veb, El Muertu i još jedan Venom nastavak.

Iako je u Putu bez povratka zaokružena još jedna Spajdermen trilogija, trenutno ne postoje nikakve naznake da se priča o Spajdermenu tu i završava.

Povratak Tobijevog Spajdija

Spajdermen: Put bez povratka uspeo je da ispuni san obožavaocima, san za koji nisu ni mislili da je moguć u kinematografiji, i u jednom filmu spoji sva tri Spajdermena.

Reditelj Džon Vots uveo je koncept multiverzuma u kom obitavaju tri Spajdermena, samo u različitim dimenzijama.

Tobi Megvajer i Endru Garfild reprizirali su uloge koje su im donele svetsku slavu i borili se protiv plejade negativaca, rame uz rame sa Tomom Holandom.

Naravno, uloge su reprizirali i Viljem Dafo, Alfred Molina, Riz Ifans, Džejmi Foks i Tomas Hejden Čurč.

Spajdermen: Put bez povratka osvojio je srca publike i kritike i zaradio milijardu i 892 miliona dolara širom planete.

Smatra se jednim od najboljih superherojskih naslova svih vremena i nosi titulu filma koji je publiku vratio u bioskope nakon pandemije korona virusa.

I povratak Sema Rejmija u Marvelov filmski svet

Ali nije samo Tobi Megvajer taj koji se nakon više od decenije ponovo našao na domaćem terenu.

Sem Rejmi ponovo režira superherojski film smešten u Marvelov filmski univerzum.

Doktor Strejndž u multiverzumu ludila (Doctor Strange in the Multiverse of Madness), naći će se u bioskopu 6. maja, gotovo dvadeset godina posle Rejmijevog Spajdermena.

Doktor Strejndž je u filmu Spajdermen: Put bez povratka zabrljao jednu čin i otvorio multiverzum iz koga su iskočila dva Spajdermena i pet negativaca.

Šta nas očekuje u Multiverzumu ludila, teško je reći, ali Sem Rejmi je u intervjuu za časopis Roling Stoun izjavio da je u pitanju najkompleksniji film na kojem je do sada radio.

„Ne bavim se samo jednim likom, već sa multiverzalnim verzijama tih likova i svako od njih ima posebnu priču.“

Ono što zasad znamo je da ćemo pored Benedikta Kamberbača kao Doktora Strejndža videti i Brusa Kembela kao jednu varijntu Doktora Strejndža, Patrika Stjuarta ponovo u ulozi Profesora Iksa, a možda čak i Toma Kruza u ulozi Ajronmena.

Film je svakako dorastao naslovu.

Ali da li ćemo u čitavom tom ludilu opet videti Tobija Megvajera kao Spajdermena?

Šta donosi budućnost?

Nemoguće je tačno znati kada je reč o Marvelovom filmskom univerzumu.

Ali Spajdermen: Put bez povratka svakako je ponovo zainteresovao Megvajerove i Garfildove fanove za njihove verzije Spajdermena.

Heštegovi poput #MakeRaimiSpiderMan4 i #maketasm3 kojima fanovi zahtevaju da se prethodno otkazanim filmovima ponovo da šansa nisu bile nikada glasnije.

Endru Garfild je izjavio da bi se ponovo vratio ulozi Spajdermena ako bi procenio da je priča dobra.

Ali mnogo važnije je da je Sem Rejmi izjavio da bi vrlo rado snimio još jednog Spajdermena sa Tobijem Megvajerom.

„Sve je moguće u Marvelovom filmskom univerzumu. Volim Tobija, volim Kirsten Danst. Mislim da je sve moguće“, rekao je reditelj prvog Spajdermena.

Kao fan Spajderemena, nikada nisam mogao da zamislim da ću gledati tri verzije ovog junaka u istom filmu.

Nakon što se to ostvarilo, zaista je sve moguće, u Marvelovom filmskom univerzumu.

Ovolika želja reditelja mi je dovoljna da se bezrezervno nadam.

Možda će vam se dopasti i ovaj video: Nigerijski Spajdermen se bori za čistiji grad