Za ljubitelje Džejmsa Bonda, ubistvo neposlušnog člana kriminalnog sindikata SPEKTRA Ernsta Stavra Blofelda u konferencijskoj sali deo je mitologije o tajnom agentu 007.
Manje je poznato da se ta brutalna scena, kako ju je napisao Ijan Fleming u romanu Operacija grom, odvija u srcu francuske prestonice: na trećem spratu Bulevara Hausman broj 136, tačnije, jednom kratkom šetnjom od redakcija BBC-ja.
- Hoće li Džejms Bond preživeti eru #MeToo
- Pet najboljih i pet najgorih pesama iz filmova o Bondu
- Režiseri Bonda koji su odustali
Sa 20 članova tajne organizacije okupljenih za velikim stolom, Blofeld poseže za tajnim dugmetom i šalje Korzikanca u zaborav.
Ignorišući miris spaljenog mesa, njegove kolege posmatraju to sa bezosećajnim izrazom na licima.
Mesto na kom opisuje žrtvinu telo „iskrivljeno u fotelji“ kao da ga je „neko šutnuo otpozadi“ danas nije ništa više do blaziranog poslovnog prostora agencije za poslovne konsultacije u centru Pariza.
Istraživanje mnogih Bondovih francuskih veza iz originalnih knjiga moguće je zbog izuzetnog posvećivanja pažnje detaljima njihovog tvorca. Filmovi su nešto sasvim drugo.
Šezdeset godina posle objavljivanja Operacije grom, savremeni stanari štaba SPEKTRE bili su razumljivo iznenađeni kad su saznali za njegovu dramatičnu književnu prošlost.
U ogoljenoj prostoriji čiji je pod prekriven parketom sa pogledom na bulevar u kojoj je Blofled isplanirao da ukrade atomsku bombu, nema zaostalog prisustva zla, samo bela tabla, projektori i markeri.
- Rami Malek negativac u novom filmu o Džejmsu Bondu
- Preminuo Šon Koneri: Devet njegovih filmova koje morate pogledati barem deset puta
Flemingovo oko za detalje
Oni koji su upoznali Fleminga kažu da ga je mnogo manje zanimalo ko su ljudi od onoga šta rade.
Sakupljao je lokacije, specifikacije, tehnike proizvodnje i brendove, a zatim te činjenice posipao svud po svojim romanima.
To je deo razloga zbog kog su toliko čitljivi. Akcija u knjigama o Džejmsu Bondu često se dešava na lokacijama iz stvarnog života.
Uzmite na primer ubistvo NATO-vog kurira kojim počinje zaplet njegove kratke priče Pogled na ubistvo.
Sve do sredine šezdesetih, vojni štab NATO-a u Evropi – SHAPE – nalazio se u zapadnom predgrađu Pariza.
I dalje možete da rekonstruišete tačnu putanju kojom je išao čovek na motociklu odatle, kroz šumu Marli ka Sen Žermen en Laju.
Ubija ga sovjetski agent kod Kerefur de Kurija, a ovaj je još uvek i te kako tamo.
Nekoliko stotina metara pre, na putu D98, neposredno pre mosta kako ga je opisao Fleming, nalazi se obilaznica po imenu Karefur Rojal.
Tu, na čistini u šumi, Bond sa drveta špijunira ruske agente dok izlaze iz svog podzemnog bunkera. Ništa se nije promenilo.
- Agent 007 „ostaje muško“, kaže producentkinja
- „Nema vremena za umiranje“: Prvi trejler za novog Bonda
Dobio nogu u „Ricu“
Uzmite poslednje poglavlje iz romana Iz Rusije s ljubavlju – gde Bonda u cevanicu šutne sovjetska vrhovna mučiteljka Roza Kleb čizmom s otrovnim špicom.
Ta scena odigrava se u sobi broj 204 Hotela „Ric“ na Trgu Vendom.
Otrov Roze Kleb je izvučen iz seksualnih organa japanske ribe gušavice: još flemingovskih detalja.
Sasvim slučajno, Bond kradomice ulazi u hotel na službeni ulaz sa ulice Kambon – ista vrata kasnije su proslavili princeza Dajana i Dodi Fajed, kad kroz njih pobegli iz „Rica“, pre jurnjave kolima koja se završila njihovom smrću 1997. godine.
A u Goldfingeru možete da pratite Bonda dok on prati rols rojs Orika Goldfingera, putujući po Francuskoj od Le Tukea do Ženeve, preko Ruena, Orleana, Neversa, Mulinsa i Makona.
Ko zna?
Možda možete da pronađete „lepi most preko lepog potoka“ na N79 gde Goldfinger ostavlja kovčeg pun zlata za svoje sovjetske šefove.
Most nosi oznaku 79/6.
Ijan Fleming, koji je umro 1964. godine, dobro je poznavao Francusku – zbog čega ju je odabrao kao lokaciju tolikih avanture svog junaka.
Prvo prvcato poglavlje prve prvcate knjige – Kazino Rojal – dovodi nas u fiktivni grad na severnoj francuskoj obali, Rojal Le Eu.
Zasnovan na mešavini morskih odmarališta Dovil i Le Tuke, lokacija se oslanja na Flemingove vlastite uspomene o muvanju po evropskim pojilištima dok je bio bezbrižni mladić tridesetih godina prošlog veka.
Pretpostavljamo da među njima nije bilo mlaćenje po genitalijama praherom u rukama negativca po imenu Le Šifr.
Prevashodno ljubitelj zemalja u kojima se govori nemački, Fleming je poznavao čitavu Evropu u skladu sa čovekom svoje profesije, veza i bogatstva.
Kasnije u životu ništa nije voleo više nego da pređe Lamanš u svom fordu tanderberdu i sledi instinkte.
Godine 1940, služeći kao savetnik britanskog direktora mornaričke obaveštajne službe, doživeo je pad Francuske iz prve ruke, kad je bio poslat da nagovori vladu u ostavci Pola Rejnoa da ne predaje svoju mornaricu Nemcima.
Posle rata, imao je intrigantno prijateljstvo sa francuskim podvodnim istraživačem Žakom Kustoom.
Povremeno u knjigama stičemo utisak Bondovih/Flemingovih osećanja prema Francuskoj – ne uvek povoljnih.
U „Pogledu na ubistvo“, dok sedi u kafeu Fuke na Jelisejskim poljima, Bond razmišlja o tome kako je Pariz grad koji „srdačno nije voleo od rata… Od 1945. godine nije proveo nijedan srećan dan u Parizu.“
Razlog, koji ima svoje odjeke i dan-danas, jeste taj što je „izgubio dušu – založio ju je turistima… koji su postepeno potpuno preuzeli grad…
Mogli ste to da vidite u očima ljudi – smrknutim, zavidnim, postiđenim.“
U istom odlomku sasvim slučajno saznajemo da je Bond izgubio nevinost upravo u Parizu, posle posete slavnom „Harijevom baru“.
U romanu U službi njenog veličanstva postoji jedan dug odlomak o užasima izvesnih francuskih restorana:
„Zamki za naivčine među turistima koji umišljaju da su gurmani… Bond je naručio njihov ‘specijalitet šefa kuhinje’ – obično bogati sos od pavlake i vina sa nekoliko šampinjona koji kriju loš kvalitet mesa ili ribe.“
Ali sveukupno ne mogu da se ne osete simpatije koje špijun i njegov autor gaje prema Francuskoj.
Lora je „verovatno najomiljenija Bondova reka na svetu“.
Šef Deuxième Bureau (tajna služba) Rene Matis možda nije onoliki Bondov pajtaš kao Feliks Lajter iz CIA – ali je i dalje prijatelj i može da mu se veruje.
Požalivši se na razočaravajuću kuhinju, Bond zove telefonom „jedan od svojih najomiljenijih restorana u Francuskoj“ preko puta železničke stanice u Etaplu i dva sata kasnije „vozi se nazad u Kazino sa poširanom ražom, muslin sosom i pola najbolje pečene jarebice koju je okusio u životu u stomaku“.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
