Sudeći po uspehu koji je poslednji deo franšize „Nemoguća misija“ postigao u prvoj nedelji posle ulaska u bioskope, publika i dalje voli Toma Kruza.

Tačnije, ona voli da ga gleda kako se bori, vozi brza kola i strmoglavljuje se sa vrtoglavih visina, što je srećna okolnost, pošto on to i voli da radi.

Tokom protekle decenije isključivo se usredsredio na učenje akcionih veština, mentalno se uprežući do krajnjih granica kako bi savladao svaki put još luđu vratolomiju: u Nemogućoj misiji – Odmazda, prvi deo, na motoru u punoj brzini izleće sa litice i s padobranom se prizemljuje u dolini.

Slične scene, nabijene energijom i istinski samoubilačkim vratolomijama, oduzimaju dah gledaocu zbog činjenice da Kruz ima 61. godinu, što deluje podosta za takve poduhvate.

Međutim, on je u cvetu mladosti u poređenju sa drugim holivudskim akcionim herojima.

Glavni mamac za publiku u filmu Munja bio je povratak Majkla Kitona (71) kao Betmena, dok ćemo Silvestera Stalonea (77) i Dolfa Landgrena (65) moći da vidimo u četvrtom nastavku Plaćenika.

Arnold Švarceneger (75) igra u novoj Netfliksovoj hit seriji „FUBAR“, Lijam Nison (71) glumiće u filmu Odmazda, najavljenom za avgust, dok je treći nastavak Pravednika sa Denzelom Vošingtonom (68) planiran za septembar.

U poređenju sa Indijanom Džonsom, odnosno Harisonom Fordom, koji je nedavno proslavio 81. rođendan, oni su svi mladi.

„Ima nečeg što nas motiviše dok ih gledamo.

„Za sve te glumce smo nostalgično vezani jer su počinjali osamdesetih kada su stvari izgledale jednostavnije.

„I oni nam ulivaju nadu da možemo biti podjednako aktivni kao oni kad budemo došli u njihove godine“, kaže Nik de Semlijen, autor knjige „Poslednji akcioni heroji: Hronika proboja akcionog filma osamdesetih“.

Sam fenomen nije nov.

Met Pečes je pre deset godina skovao termin „gerijakcijski filmovi“ za ostvarenja kao što su Opasni penzioneri, 96 sati, Plan za beg i Plaćenici, u kojima zvezde u petoj deceniji života i dalje zadaju udarce i pucaju.

„Zahvaljujući čudima beskrajnih TV repriza, klasici iz ere Stalone-Švarceneger i dalje usmeravaju mladu publiku ka akcionim filmovima.

„Ceo svet ih u sekundi prepoznaje – prioritet za studije koji gledaju kako da inkasiraju ogromne svote širom sveta“, napisao je Pačes za sajt Vulčr (Vulture).

Brendovi važniji od zvezda

Savremeni Holivud je još u većoj meri usredsređen na čuvenu „intelektualnu svojinu“, odnosno imena-brendove koji će motivisati publiku da ide u bioskop.

„S obzirom na to da su zavisni od vlasnika akcija i biznismena, studiji su sada još više skloni investiranju u nešto poznato.

„Reč je, navodno, o sigurnim ulozima, poput snimanja rimejka ili oprobanih ideja, franšiza, adaptacija i video igara, bilo šta što ima prepoznatljivo ime“, nedavno je napisala Vendi Id u tekstu koji prenosi Obzerver.

Kruz i glumci njegove generacije su prepoznatljiva imena izgradili tokom osamdesetih, kada su brojni filmski likovi postali poznati zahvaljujući njima, prerastavši u svojevrsnu intelektualnu svojinu.

„Išli biste da gledate novi Arnijev film, koji god da je lik tumačio“, priseća se De Semlejin.,

Naredna generacija glumaca nije imala priliku da na taj način od imena napravi brendove.

Najsrećniji među njima su se obogatili igrajući u superherojskim franšizama, ali nisu mogli da napreduju izvan kostima junaka koji spašavaju svet.

Da li bi neko išao u bioskop samo zato da bi pogledao film u kom igra Tom Holand?

Gledaocima je teško da se vežu za njegovu ličnost jer je igrao u brojnim filmovima o Spajdermenu i Osvetnicima.

„Mlađi glumci ostali su u senci brendova-franšiza u kojima su igrali vodeće uloge, dok stariji glumci imaju sličan status zvezda, ali predstavljaju magnet za publiku i garant uspeha filma na blagajnama“, objašnjava Pačis.

Tom Holand — Naredna generacija glumaca, poput Toma Holanda, nije imala priliku da napravi brendove od svojih imena kao što su mogle starije kolege

Bilo je pokušaja pravljenja nesuperherojskih akcionih franšiza oko mlađih glumaca, naročito onih po imenu Kris, na primer Sivi čovek sa Rajanom Goslingom i Krisom Evansom ili Cena spasa sa Krisom Hemsvortom i Sutrašnji rat sa Krisom Pratom.

Ali nijedan od tih filmova nije doživeo uspeh, delimično zbog toga što su premijerno bili prikazani na striming servisima, a ne u bioskopima.

„Sadržaji koji se u ogromnim količinama upumpavaju onemogućavaju franšizi ili glumcu da se istakne.

„Tokom osamdesetih, blokbaster je mogao tokom čitavog leta da bude na bioskopskom repertoaru, ljudi bi i dalje pričali o njemu.

„To je, jednostavno, potpuno drugačije iskustvo u odnosu na situaciju kad upalite TV i gledate kako Kris Hemsvort ubija 1.000 ljudi“, kaže De Semlijen.

Dok žalimo zbog onih mladih glumaca koji nisu uspeli da se nametnu kao akcione superzvezde, treba da ukažemo i na one manje mlade koji nisu uspeli da se nametnu van te niše.

Iz perspektive mejnstrim filma, njihova jedina šansa su bili i ostali akcijaši, pošto je Holivud digao ruke od tiših filmova srednjeg budžeta koji bi im omogućili scenu dijaloga bez izbacivanja loših momaka kroz prozor.

Serijal Džon Vik sa Kijanu Rivsom (58) pokazao je da su akcioni filmovi trenutno jedini način za oživljavanje karijere na zalasku.

Dobar primer je upravo Tom Kruz.

Publika će pohrliti u bioskope da ga gleda kako juriša na krovu voza, ali da li će nas motivisati da ga gledamo u nežnoj romantičnoj komediji ili političkoj drami?

Možda je to čak i za njega – nemoguća misija.