Mančester Siti postao je tek 10. klub u istoriji evropskog fudbala koji je uspeo da osvoji tri najvažnije titule u sezoni – prvenstvo zemlje, nacionalni kup i titulu prvaka Evrope.
Jedan od klubova kome je to uspelo bio je i najveći gradski rival Sitija – Mančester Junajted – pre ravno 24 godine.
Erling Haland, 22-godišnji napadač Sitija, nije bio ni rođen u vreme kada je Junajted ostvario taj uspeh.
Mančester je tek drugi grad u Evropi, uz Milan, koji ima dva fudbalska prvaka Evrope.
U finalu Lige šampiona u turskom Istanbulu, Mančester Siti je savladao milanski Inter 1:0 (0:0), golom Španca Rodrija u 68. minutu.
Pep Gvardiola, trener Masnčester Sitija, osvojio je treću titulu prvaka Evrope – prethodne dve sa Barselonom.
- Ponekad histeričan, često kao nastavnik kojeg ste mrzeli u školi: Fudbalski genije Pep Gvardiola
- Gospodin „Normalni“: Simone Inzagi je preokrenuo sezonu milanskog Intera
- Plavi deo Mančestera slavi, Siti je opet prvak Engleske
- „Problem dva Halanda“: Tražite švedske plaže, dobijete norveškog fudbalera
Inter nije uspeo da osvoji četvrtu titulu prvaka Evrope u svojoj istoriji.
Poslednji put milanski klub je bio na krovu Evrope u sezoni 2009/2010. pod vođstvom Žozea Murinja, a prethodne dve titule osvajao je 1964. i 1965. godine.
U sva tri finala evropskih klupskih takmičenja ove sezone igrali su italijanski klbuovi i svi su poraženi.
Roma je poražena u finalu Lige Evrope od Sevilje, a u finalu Lige konferencija londonski Vest Hem savladao je Fiorentinu.
Otkako je od 2008. godine u vlasništvu bogataša, 52-godišnjeg šeika Mansura, potpredsednika Ujedinjenih Arapskih Emirata, Mančester Siti je postao najsnažniji engleski klub, osvojivši sedam titula prvaka Engleske u poslednjih 12 godina.
Mansur je član kraljevske porodice Emirata, a njegova imovina se procenjuje na više od 17 milijardi dolara, najviše zahvaljujući poslovima sa naftom.
O finalu
Gledali smo, svakako, mnogo bolje, kvalitetnije i uzbudljivije mečeve koji su odlučivali o evropskoj kruni.
Upravo na ovom stadionu u Istanbulu, odigrano je najdramatičnije finale Lige šampiona.
Liverpul je trijumfovao na stadionu Ataturk 2005. godine, u epskom finalu kada je posle 0:3 protiv Milana, stigao prednost italijanske ekipe i potom pobedio na penale.
Iako se očekivalo da vezni red Mančester Siti „sakrije“ loptu od očekivanog tvrdog Intera, to se nije desilo.
Engleski šampion nije bio nadmoćniji rival od Intera, koji se suprotno mnogim mišljenjima nije zatvorio na 30-ak metara od svog gola, bio je vrlo agresivan.
Obe ekipe su u prvih 45 minuta imale po jednu dobru šansu za gol.
Najpre Inter posle greške golmana Edersona koji je poklonio loptu protivniku, a Barela je probao da gađa prazan gol. Neprecizno.
Uzvratio je Siti najboljom akcijom, kada je Kevin de Brujne proigrao snažnog Halanda koji je izdržao pritisak čuvara, ali je golman Intera Andre Onana odbranio mrežu.
Odmah potom, veliki problem za Siti – Belgijanac De Brujne, izuzetno važan za igru ekipe Pepa Gvardiole, morao je da napusti teren zbog povrede.
Bilo je to deveto finale Lige šampiona bez golova u prvom poluvremenu.
Ključni trenutak meča dogodio se u 68. minutu.
Akanđi je fenomenalno proigrao u prostor Bernarda Silvu, njegov centaršut je odbrana Intera odbila, ali pravo na nogu Rodrija koji je pored trojice igrača italijanskog tima pogodio mrežu.
Samo dva minuta kasnije, Inter je imao veliku priliku za izjednačenje.
Posle glavometa isped šesnaesterca Sitija, lopta je došla do Di Marka, koji je glavom probao da lobuje Edersona, ali je pogodio prečku. Lopta se ponovo odbila do njega i ponovo je udario glavom, ali je pogodio saigrača Romela Lukakua.
U samom finišu meča, na par minuta do kraja, Inter je imao još jednu veliku šansu za izjednačenje, ali je Lukaku sa nekoliko metara glavom pogodio golmana Edersona.
Kakva sreća za Siti!
U posleddnjim sekundama, još jedna velika šansa za Inter, ali je Ederson odbranio.
Put do finala
Ekipa Pepa Gvardiole je u velikom stilu došla do prve titule prvaka Evrope – bez poraza do finala.
U grupnoj fazi, Siti je dobio četiri utakmice, a dve je remizirao.
U osmini finala je protiv Lajpciga u gostima odigrao 1:1, da bi u revanšu razneo rivala 7:0.
Engleski šampion je u četvrtfinalu ponovo igrao protiv nemačke ekipe – slavnog Bajerna. U Minhenu je bilo 1:1, a u revanšu 3:0.
I konačno u polufinalu, remi u Madridu protiv Reala 1:1, a u revanšu čak 4:0.
Inter je do finala došao mnogo teže.
Imao je najtežu grupu u kojoj su bili Bajern, Barselona i češka Vitkorija Plzenj.
Milanski tim je uspeo da ostavi Barselonu na trećem mestu, a u osmini finala i četvrtfinalu savladao je dva velika imena portugalskog fudbala – Porto i Benfiku.
U polufinalu, Inter je bio bolji od gradskog rivala Milana.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
