FinCEN dosijei još su jedno krupno curenje tajnih dosijea, koji detaljno opisuju propuste velikih banaka da zaustave pranje novca i finansijski kriminal. Oni otkrivaju i koliko je često Velika Britanija slaba karika u finansijskom sistemu i kako London pliva u ruskoj gotovini.
Među dosijeima se nalazi više od 2.000 izveštaja o sumnjivim aktivnostima (SAR-ovi), koje su podnele finansijske ustanove Agenciji za borbu protiv finansijskog kriminala, iliti FinCEN-u, sastavnom delu američkog Ministarstva finansija.
Među njima je i 17.641 dosijea dobijenih preko zahteva po osnovu Slobode informacija i iz drugih izvora.
Do njih je došao Bazfid Njuz, koji ih je podelio sa Međunarodnim konzorcijumom istraživačkih novinara (ICIJ) i 400 novinara iz svih krajeva sveta. U ime BBC-ja glavnu istragu je vodila „Panorama“.
- Zašto se Putinov najbliži prijatelj našao u FinCEN dosijeima o pranju novca
- Sve što treba da znate o FinCEN dosijeima i „prljavom“ novcu širom sveta
- Lov na nestale milione od propale kriptovalute
Ovi dosijei samo su najnoviji u nizu istraga koje su predvodili uzbunjivači i koje su poslednjih godina potresale svet finansija.
Navedimo zato sva velika curenja iz protekle decenije.
Rajski papiri, 2017
Ogroman kontingent procurelih dokumenata uglavnom iz ofšor advokatske kancelarije Eplbi, zajedno sa korporativnim registrima iz 19 poreskih jurisdikcija, koji su otkrili finansijska poslovanja političara, slavnih ličnosti, korporativnih giganata i poslovnih lidera.
Ko je imenovan?
Dokumenti su sadržali detalje o ulaganjima Kraljičine privatne zaostavštine, šemi za utaju poreza koju su koristile tri zvezde BBC-jevog sitkoma Dečaci gospođe Braun i pokazali da je šampion Formule 1 Luis Hamilton utajio porez na privatni avion vredan 17,7 miliona evra.
Oni su pokazali i kako je Epl zaštitio svoj režim niskog poreza koristeći Kanalsko ostrvo Džerzi i da se Princ Čarls zalagao za promenu sporazuma o klimatskim promenama a da nije obznanio da njegova privatna zaostavština ima ofšor finansijski interes u onom što on promoviše.
Ko je odao podatke?
BBC ne zna identitet izvora. 13,4 miliona dokumenata prosleđeno je nemačkom listu Zidojče cajtung, a potom podeljeno i sa ICIJ-om.
„Panorama“ je predvodila istragu za BBC u sklopu globalne istrage u kojoj je učestvovalo skoro 100 drugih medijskih organizacija, uključujući Gardijan, i to u 67 zemalja.
Kasnije je postignuta poverljiva nagodba između BBC-ja, Gardijana i Eplbija oko izveštavanja o procurelim dokumentima, za koje je Eplbi tvrdio da su ih ukrali hakeri.
Gardijan i BBC su rekli da su reportaže bile u javnom interesu, ali nisu otkrili više detalja o nagodbi.
Panamski papiri, 2016
Najveće curenje od svih što se tiče same količine podataka. Ukoliko ste mislili da je Vikiliksovo objavljivanje diplomatskih depeša 2010. godine bilo nešto veliko, ovo je imalo 1.500 puta više podataka.
- Greška 404: Povrede digitalnih prava u Srbiji
- Tajni život tinejdžera multimilionera: „Vodio sam posao za koji niko nije znao“
Panamski papiri su nastali nakon što je anonimni izvor kontaktirao novinare nemačkog lista Zidojče cajtung 2015. godine i predao im enkriptovane dokumente iz panamske advokatske kancelarije Mosak Fonseka.
Ona prodaje anonimne ofšor kompanije koje pomažu vlasnicima da prikriju svoja poslovanja.
Zatrpan ogromnom količinom podataka, koja je na kraju narasla na 2,6 terabajta, Zidojče cajtung je pozvao u pomoć ICIJ, što je dovelo do učešća oko 100 drugih partnerskih informativnih organizacija, uključujući BBC-jevu „Panoramu“.
- Korupcija u Srbiji u 100 i 300 reči
- Španska monarhija uzdrmana zbog tajnog švajcarskog bogatstva Huana Karlosa
Posle više od godinu dana proučavanja, ICIJ i njegovi partneri zajednički su objavili „Panamske papire“ 3. aprila 2016. godine, dok su se baze podataka sa dokumentima pojavile onlajn mesec dana kasnije.
Ko je imenovan?
Odakle da počnemo? Nekoliko partnerskih medija usredsredilo se na to kako su saradnici ruskog predsednika Vladimira Putina prebacivali gotovinu sa jednog kraja planete na drugi i nazad.
Nije da je Rusima bilo mnogo stalo. Premijere Islanda i Pakistana zadesila je mnogo nezgodnija sudbina – prvi je dao ostavku, a drugog je smenio Vrhovni sud.
Sveukupno su razotkrivene finansijske mahinacije desetak aktuelnih i bivših svetskih lidera, više od 120 političara i državnih službenika, kao i bezbroj milionera, slavnih ličnosti i sportskih zvezda.
Ko je došao do podataka?
Džon Do. Da, znamo. To nije pravo ime.
U američkim kriminalističkim serijama ono se uglavnom koristi za obeležavanje anonimnih žrtava, ali Doov manifest, objavljen mesec dana posle otkrivanja, pokazuje da se radi o samoproklamovanom revolucionaru. Njegov pravi identitet i dalje je nepoznat.
Pet meseci posle „Panamskih papira“, ICIJ je objavio otkrića iz korporativnog registra Bahama. Kontingent podataka veličine 38GB otkrio je ofšor aktivnosti „premijera, ministara, prinčeva i osuđenih prestupnika“, saopšteno je.
Bivša komesarka EU za konkurenciju Nili Kros priznala je da je iz „omaške“ propustila da objavi svoje interese u ofšor kompaniji.
Svis Liks, 2015
Ova istraga ICIJ-a, koja je uključivala stotine novinara iz 45 zemlje, uključujući BBC-jevu „Panoramu“, javno je obelodanjena u februaru 2015. godine.
Bavila se HSBC Privatnom banke (Švajcarske), podružnicom slavnog bankarskog giganta i tako razotkrila poslovanja u zemlji u kojoj se bankarska tajnost uzima zdravo za gotovo.
Procureli dosijei pokrivali su bankovne račune sve do 2007. godine, povezane sa više od 100.000 fizičkih i pravnih lica iz više od 200 zemalja.
- Korupcija u Srbiji: „Ne možeš da ispravljaš sistem ako ti nešto treba“
- Zašto bogataši kupuju malteške pasoše
ICIJ je rekao da je podružnica usluživala „ljude bliske diskreditovanim režimima“ i „klijente koje su nepovoljno obeležile Ujedinjene nacije“.
HSBC je priznala da su „kultura povinovanja i standardi savesne procene“ u podružnici u ono vreme bili „niži nego što su danas“.
Ko je imenovan?
ICIJ je rekao da je HSBC profitirala od „trgovaca oružjem, posrednika za diktatore Trećeg sveta, trafikanata krvavih dijamanata i drugih međunarodnih odmetnika“.
Navedeni su i oni bliski režimima bivšeg egipatskog predsednika Hosnija Mubaraka, bivšeg tuniskog predsednika Bena Alija i sirijskog lidera Bašara Al-Asada.
Ko je odao podatke?
U ovom slučaju zapravo znamo. Istraga ICIJ-a bila je zasnovana na podacima koje je originalno procureo francusko-italijanski inženjer softvera i uzbunjivač Erve Falcijani, mada ga je ICIJ kasnije dobio od drugog izvora.
Počev od 2008. godine, on je prosleđivao informacije o HCBC Privatnoj banci (Švajcarske) francuskim vlastima, koje su ih zauzvrat prosleđivale drugim nadležnim vladama.
Falcijani je optužen u Švajcarskoj. Držan je u pritvoru u Španiji, ali je kasnije pušten i sada živi u Francuskoj.
Luksemburg Liks, 2014
Iliti skraćeno LuksLiks. Još jedna opsežna istraga ICIJ-a, koji je obelodanio svoja otkrića u novembru 2014. godine.
Bavila se time kako je kompanija za profesionalne usluge PrajsvoterhausKupers pomagala multinacionalnim kompanijama da steknu stotine povoljnih poreskih odluka u Luksemburgu između 2002. i 2010. godine.
ICIJ je saopštio da su multinacionalne kompanije uštedele milijarde kanališući novac kroz Luksemburg, ponekad po poreskim stopama manjim od 1 odsto.
Jedna adresa u Luksemburgu bila je dom za više od 1.600 kompanija, saopšteno je.
Procureli dokumenti prvo su bili obelodanjeni 2012. godine posle zajedničke istrage „Panorame“ i Fransa2, što je razotkrilo poreske sporazume britanskog farmaceutskog giganta GlaksoSmitKlajna i medijske kompanije Nortern end Šel.
Ko je imenovan?
Pepsi, IKEA, AIG i Dojče banka, između ostalih.
Druga tranša procurelih dokumenata pokazala je da su Kompanija Volta Diznija i Skajp provukli stotine miliona zarađenih dolara kroz luksemburške ogranke.
Oni i druge kompanije negirali su da su radili bilo šta nezakonito.
Žan Klod Junker bio je premijer Luksemburga u vreme kad su usvojeni mnogi od propisa koji omogućuju utaju poreza.
On je naimenovan za predsednika Evropske komisije svega nekoliko dana pre nego što su procureli ti dokumenti. Izjavio je da nije podsticao utaju poreza.
Evroskeptici ga nisu štedeli i odmah su podneli predlog za izglasavanje nepoverenja njemu i njegovoj komisiji. Ovaj je bio odbijen.
Ali EU jeste pokrenula istragu i 2016. godine je predložila zajednički poreski program za čitavu EU koji tek treba da stupi na snagu.
Ko je odao podatke?
Francuz Antaon Deltur, bivši zaposleni u PrajsvoterhausKupersu, bio je glavni čovek iza svega, rekavši da je to učinio u javnom interesu. Jedan drugi zaposleni u istoj firmi, Rafael Halet, bio mu je pomoćnik.
Njih dvojica, zajedno sa novinarom Eduardom Perinom, optuženi su u Luksemburgu nakon što je njihova prijava podnela prijavu.
Prva presuda je kasnije preinačena, ublaživši presude, prema kojima je Deltur dobio uslovnu zatvorsku kaznu od šest meseci koja je kasnije poništena. Halet je dobio malu novčanu kaznu, a Perin je oslobođen krivice.
Ofšor Liks, 2012-2013
Ovaj je bio otprilike deseti deo veličine Panamskih papira, ali je u to vreme doživljen kao najveće razotkrivanje neke međunarodne poreske prevare svih vremena kad su ICIJ i njegovi medijski partneri to javno objavili u novembru 2012. i u aprilu 2013. godine.
Nekih 2,5 miliona dosijea otkrilo je imena više od 120.000 kompanija i trustova na skrovitim mestima kao što su Britanska Devičanska Ostrva i Kukova Ostrva.
BBC-jeva „Panorama“ razotkrila je procvalu industriju utaje poreza u Velikoj Britaniji u tajnoj operaciji koja je sprovedena na osnovu ovih dosijea.
Ko je imenovan?
Dežurni krivci. Mešavina političara, vladinih zvaničnika i njihovih porodica, uz istaknute primere iz Rusije, ali i iz Kine, Azerbejdžana, Kanade, Tajlanda, Mongolije i Pakistana.
Filipini – u obliku porodice pokojnog moćnika Ferdinanda Markosa – takođe se neslavno pominju. Da bismo bili fer, moramo da naglasimo da je ICIJ istakao kako ove procurele informacije nisu nužno dokazi za nezakonite radnje.
Ko je odao podatke?
ICIJ kao izvore navodi „dva pružaoca finansijskih usluga, privatnu banku sa ostrva Džerzi i korporativni registar sa Bahama“, ali ne kaže ništa više sem da su ti „podaci dobijeni“.
FinCEN dosijei su iscureli tajni dokumenti koji otkrivaju kako su velike banke dopuštale tokove prljavog novca širom sveta.
Oni pokazuju da je Velika Britanija često slaba karika u finansijskom sistemu i kako je London zatrpan ruskom gotovinom.
Do ovih dosijea došao je Bazfid Njuz, koji ih je podelio sa Međunarodnim konzorcijumom istraživačkih novinara (ICIJ) i 400 novinara iz svih delova sveta. „Panorama“ je predvodila istragu za BBC.
Pogledajte video o slučaju krađe podataka u Novom Sadu
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
