Onoga dana kada prestaneš da oštro ulećeš u svaku krivinu i rizikuješ da bi obišao rivala, postaješ bivši vozač Formule 1, rekao je svojevremeno Airton Sena, verovatno najvoljeniji brazilski sportista svih vremena koji nije igrao fudbal.

On je prestao pre ravno 27 godina, u sedmom krugu trke za Veliku nagradu San Marina u gradiću Imola, no nije to bila njegova odluka.

Prevario ga je čuveni Tamburelo, jedan od najnezgodnijih delova Imole gde se nalazi oštra krivina i nešto neravnija staza.

Brazilac je nastradao kada je njegov bolid, iz još uvek nerazjašnjenih razloga, izleteo sa staze i zakucao se u zaštitnu ogradu.

Lekari u bolnici u Bolonji mogli su samo da konstatuju smrt.

Za Pavla Živkovića, novinara televizije Sport klub koji prenosi trke Formule 1, bio je to „jedan od najtužnijih dana u životu“.

Kao mladi novinar zajedno sa nekoliko kolega u tadašnjoj redakciji, gledao je prenos trke iz San Marina te 1994. godine.

„Mnogo je loša emocija i sećanje, baš dugo nisam uopšte mogao da gledam Formulu 1 posle toga, nisam mogao da podnesem da njega nema na stazi“, priča Pavle.

Trka je održana uprkos činjenici da je austrijski vozač Roland Racenberger nastradao na istoj stazi u kvalifikacijama dan ranije.

Ukazavši na bezbednosne rizike, Sena je bio najglasniji zagovornik ideje da se trka odloži, ali je u poslednjem trenutku rešio da izađe na start.

Tog dana nije stigao na cilj, mladi Mihael Šumaher okončao je trku na prvom mestu, ali nikome nije bilo do slavlja.

Ayrton Senna with Brazilian flag — Sportska ikona Brazila

Hod po ivici kao način života

Sena je ostao upamćen kao jedan od najhrabrijih i najbeskompromisnijih vozača u istoriji ovog sporta, što je umnogome doprinelo njegovoj globalnoj popularnosti.

Njegov dugogodišnji rival, Martin Brandl, smatrao je da je Brazilac vozio „na ivici nemogućeg“, ali je bio „toliko talentovan i inteligentan da je uvek nekako uspevao da ostane sa dobre strane te granice“.

„Često je svesno ulazio u rizične situacije i preticanja, prilikom kojih ostavlja vama odluku da li ćete ga propustili ili rizikovati sudar“, posvedočio je Brandl u BBC dokumentarnom filmu o Seni iz 1994. godine.

Senino poimanje takmičenja nije bilo uobičajeno – imao je potrebu da stalno pomera granice, čak i u onim slučajevima kada je rizikovao previše za nešto što su drugi videli kao premalu nagradu.

„Izdvajao se po tome što je od prve sekunde vozio u punoj brzini, dok većina drugih vozi opreznije u prvih nekoliko krugova,“ ispričaće za BBC Džon Votson, nekadašnji vozač Meklarena.

„Tako je sticao prednost na početku i demoralisao rivale“, ispričaće Britanac nakon Senine pogibije.

Obilaženja i napadi na delovima staze gde su drugi bili znatno oprezniji postali su njegov zaštitni znak.

Vredelo je rizikovati zbog „onog osećaja kada prvi prođeš kroz cilj“, smatrao je Sena.

Njegov najveći rival i timski kolega iz Meklarena, Alan Prost, izjavio je 1990. godine da Brazilac ima „mali problem“.

„On je ubeđen da ne može da nastrada“, rekao je Prost pošto su obojica prevremeno završili trku u Japanu 1990. zbog Seninog rizičnog ulaska u prvu krivinu koji je izazvao sudar tada dvojice prvoplasiranih vozača.

Kako su obojica ostala bez bodova u Japanu, Sena je osigurao drugu svetsku titulu u karijeri.

Novopečeni šampion kasnije će priznati da je to namerno uradio iz bunta zbog toga što mu nije dozvoljeno da startuje sa čistijeg dela staze, iako je u kvalifikacijama osvojio pol poziciju.

Ayrton Senna action figures — Plastične figurice sa Seninim likom

Zbog čega je bio drugačiji?

Airton Sena da Silva, kako je glasilo puno ime jednog on najuspešnijih vozača u istoriji Formule 1, odskakao je atraktivnim i neuobičajenim stilom vožnje.

„Takva kombinacija se nije pojavila nakon njegove smrti, a verujem da neće ni u budućnosti“, tvrdi Aleksandar Jakovljević, ljubitelj Formula 1 iz Novog Sada, koji živi u Beogradu.

Senu je zavoleo jer je stalno vozio na granici kako bi pronašao još koju desetinka po krugu, „kao pravi trkač“.

Na vrhuncu popularnosti, Sena je u domovini bio voljen kao najveći fudbaleri te zemlje poput Pelea, Romarija ili Zika, iako se njegova priča poprilično se razlikovala od puta tih velikana.

Novinar Živković ističe da je Sena bio „paket koji je mnogo doprineo afirmaciji ovog sporta“ zbog stila vožnje i harizme, ali tvrdi da je slici o Brazilcu doprinela i tragična sudbina.

Kada je reč o posvećenosti poslu, Sena je, po mišljenju mnogih, bio bez konkurencije.

„Za sebe sam uvek mislio da sam stopostotno posvećen ovom poslu ili makar 99 odsto, ali onda sam video da je on 110 odsto u ovome“, priznao je Prost u izjavi za BBC.

Živković kaže da je Sena „želeo da učestvuje u svemu što ima veze sa Formulom 1″, od mentalne i fizičke pripreme za trke, preko želje da sazna sve o vozilu kojim upravlja, do brige o bezbednosti vozača na stazi.

Od sadašnjih vozača Formule 1, stilom vožnje na Brazilca najviše podseća Maks Verštapen iz Red Bula, ocenjuje Živković.

Međutim, verovatno niko neće biti u stanju da vozi na isti način kao i slavni Brazilac, jer „tehnologija napreduje i čovek više nije bitan faktor kao što je bio ranije“, ocenjuje on.

Airton Sena i formula 1

Ayrton Senna and McLaren team, pictured in 1990 — Timska fotografija Meklarena iz 1990.

Tri puta je bio svetski prvak – 1988, 1990. i 1991.
Učestvovao je u 161 trci
Zabeležio je 41 pobedu
65 puta je ostvario pol poziciju
Prva trka – Velika nagrada Brazila 1984.
Prva pobeda – Velika nagrada Portugala 1985.
Poslednja pobeda – Velika nagrada Australije 1993.
Poslednja trka – Velika nagrada San Marina 1994.

Ayrton Senna Foundation offices — Senin bolid se čuva u prostorijama njegove fondacije u Sao Paolu

Rivalstvo sa Alanom Prostom

Sena je na početku karijere krčio put u bolidu ekipe Lotus, vozilu koje nije bilo na nivou Meklarenovog za čijim volanom je sedeo Alan Prost.

Iako je i ranije umeo da pokvari planove tada neprikosnovenom Francuzu, tek prelaskom u Meklaren 1988. godine dolazi do kulminacije rivalstva između Sene i Prosta, poznatog po nadimku Profesor.

„Tada smo imali dva najbolja vozača na svetu u istom timu, a to je nešto o čemu se danas mašta“, napominje Aleksandar Jakovljević.

Pre nego što će zadužiti kacigu tada najdominantnijeg tima, Sena se kod Džona Votsona, dugogodišnjeg vozača u Meklarenu, podrobnije raspitao o Profesoru.

Britanac Votson, tada već penzionisani vozač, upozorio ga je da će morati da se navikne na život u Francuzovoj senci.

Sena je poručio da to ne dolazi u obzir.

„Biću najspremniji mentalno i fizički u celoj Formuli 1 i on će se prilagoditi meni“, prisetio se Votson Seninih reči u intervjuu za BBC 1994. godine.

Za Živkovića, rivalstvo Sena i Prosta je „najveće u istoriji“ ovog sporta.

Jedan drugog su gurali napred, pa deo zasluga za tri Senine titule sa Meklarenom ide i vozaču iz Francuske, smatra on.

„Prost je čak otvoreno pričao da je Sena umeo da prekrši interni timski dogovor o nenapadanju i pretekne ga čim mu se ukaže prilika“, priča Živković.

Razmere ovog rivalastva Živković je jasno video gledajući trku za Veliku nagradu Monaka iz 1988. godine.

Sena je imao prednost nekoliko krugova pre kraja trke i praktično je bio nadomak pobede, ali je počeo da ubrzava uprkos upozorenjima tima iz boksa da bespotrebno rizikuje.

Izvezao je najbrži krug, pa još jedan, a onda je trku završio „na bankini“.

„Jednostavno, toliko mu je bilo bitno da ponizi Prosta, hteo je da ga ostavi za ceo krug“, objašnjava Živković.

Ipak, odnos dvojice velikana Formule 1 u najmanju ruku nije bio prijateljski, ali postojalo je poštovanje.

Na groblju Morumbi u Sao Paulu, 4. maja 1994. godine, Prost se oprostio od najvećeg suparnika u suzama noseći kovčeg sa njegovim telom.

Tek posle njegove smrti, otkriveno je da je davao velike sume novca humanitarnim organizacijama koje pomažu deci. Njegova sestra Vivijan je kasnije osnovala Fondaciju Airotna Sene koja pomaže da siromašna deca u Brazilu dobiju priliku za kvalitetno obrazovanje.

Pogledajte kako izgledaju trke na sibirskom ledu