Francuska i muslimani: Francuze ne pogađa nezadovoljstvo vernika zabranom abaje u školama

Zašto tinejdžerka ne bi smela da izražava verska uverenja i da istovremeno pohađa školu?

To je teško pitanje, ali Francuzi veruju da na njega imaju odgovor.

A to je, uopšteno gledano, zato što postoji nešto što se zove francuska nacija, a tinejdžerka je njen sastavni deo.

Ništa ne definiše Francusku i odvaja je od njenih suseda tako jasno kao pitanje la laisite iliti sekularizma.

I tako ove nedelje, dok su autsajderi posmatrali sve što se dešava sa mešavinom zapanjenosti i nezadovoljstva zbog zabrane nošenja tradicionalne muslimanske odeće abaje u školama, sami Francuzi dali su joj podršku od ubedljivih 81 odsto, prema anketama.

• Stotine učenica vraćeno iz škole zbog muslimanske odeće
• „Da deca ne kupuju brendiranu odeću“: Žena francuskog predsednika za uvođenje uniformi u školama
• Salman Ruždi: Pisac koji je prestao da se skriva
• Diplomatska istorija Srbije i Francuske: Od ratnih saveznica, preko „mračnih devedesetih“, do „obnovljenog prijateljstva“

Ono što je za mnoge u spoljnom svetu, baš kao i francuske muslimanke, izgledalo kao otvoreno kršenje ljudskih sloboda, u Francuskoj je doživljeno kao sredstvo za postizanje još jednog elementa iz svetog triptiha Republike: jednakosti.

I ublaženo sa malo treće vrednosti – bratstva, ili još bolje, sestrinstva – nisu mogli da vide u čemu je tu problem.

Štaviše, abaja je samo nova verzija rasprave koja seže u prošlost više od 30 godina.

Prvi zabeleženi slučaj da je muslimanskim devojčicama bio zabranjen ulazak u škole zbog odeće – u tom konkretnom slučaju marama – odigrao se u gradu Krej nadomak Pariza 1989. godine.

U međuvremenu, Francuska je 2004. godina usvojila zakon koji zabranjuje „upadljivo“ isticanje verskih obeležja u školama; zakon iz 2010. godine zabranio je veo koji pokriva čitavo lice na javnim mestima; 2016. godine došlo je do spora oko burkinija, koji na kraju nije zabranjen.

U skorije vreme, bilo je nekoliko sukoba oko islamskih marama u sportu.

Ovu najnoviju kontroverzu pokrenuli su zvaničnici vlade koji su demonstrirali da je u prethodnoj školskoj godini došlo do ogromnog povećanja onoga što je opisano kao „kršenje sekularnosti“ u školama.

Tokom 2021. i 2022. godine, bilo je svega 617 zabeleženih takvih slučajeva.

Sada je broj takvih slučajeva porastao na 1.984.

U ogromnoj većini, bile su to muslimanske tinejdžerke koje su nosile abaju.

Radi se o širokoj, labavoj odeždi dugih rukava koju žene obično nose preko druge odeće u delovima Bliskog istoka i Afrike.

Njen voluminozni oblik prekriva čitavo telo, sem glave, vrata i stopala.

Veruje se da je potekla iz Iraka ili Sirije pre više od 80 godina, da bi stigla do zemalja iz Persijskog zaliva, Severne Afrike i nekih od podsaharskih država.

Iako je tradicionalno crna, kako joj je rasla popularnost, postajala je dostupna i u drugim bojama, nijansama i stilovima.

Za mnoge muslimanke postala je jednako modni simbol kao i simbol tradicije i identiteta.

Luksuzni modni brend Dolče i Gabana objavio je kolekciju abaje 2016. godine na Bliskom istoku.

U Francuskoj, stav vlade je da masovna pojava abaja u školama nisu samo nasumične priče o tinejdžerkama u kojima se ponovo probudilo interesovanje za vlastito kulturno nasleđe.

Ona to doživljava kao namerne pokušaje – u različitim merama organizovane – da se ospori sistem i vidi koliko daleko može da se pogura la laisite.

Zakon iz 2004. godine zabranio je „upadljiva“ verska obeležja – što je očigledno obuhvatalo islamističke marame, koje su sad potpuno nestale iz francuskih škola.

Ali da li je obuhvatalo i dugu odeću islamističkog stila?

Direktori škola tražili su smernice od vlade zato što su videli kako pomama postaje trend, ohrabrena od influensera na društvenim mrežama i, prema nekima, verskih grupa povezanih sa islamističkim Muslimanskim bratstvom.

Prethodni ministar obrazovanja Pap Ndiaje odbio je da zauzme konkretan stav – pod uticajem, prema njegovim kritičarima, američkog obrazovanja i njegovog „osvešćenog“ vrednosnog sistema.

Njegova zamena od jula, Gabrijel Atal, mladi saveznik predsednika Emanuela Makrona, nije zazirao od ovog pitanja.

Naredio je zabranu abaja neposredno pred početak nove školske godine.

Za mnoge francuske muslimane, novo pravilo je uvreda zato što osećaju da je ovakvim tretmanom njihova vera izdvojena.

„Ako devojčice mogu da šetaju okolo noseći šortseve, helanke i haljine, onda treba da imaju pravo i da nose abaje“, žali se Šaima, muslimanka severnoafričkog porekla, koja je napustila Francusku zbog nepoštovanja koje je osećala.

Sokna Maimuna Sov, muslimanka senegalskog porekla koja je došla u Francusku da studira pre 11 godina, kaže da je ova zabrana besmislena:

„Kažu da je ovo zemlja slobode, ali vam nije dozvoljeno da radite stvari koje su sastavni deo vaše kulture i vere.“

• Nemiri u Francuskoj: Zašto predgrađa iznova eksplodiraju
• Duh nasilja lebdi nad Francuskom
• „Za samo nekoliko dana bili smo u paklu“, kaže francuski gradonačelnik

Lina, dvadesetjednogodišnja Parižanka, doživljava abaju kao kulturološko obeležje a ne nešto što ima veze sa islamom: „Svake godine Francuska smisli neki novi zakon kad su u pitanju muslimani.“

Dura, francuska muslimanka egipatskog porekla, slaže se sa tim:

„To je samo duga haljina kao i sve druge haljine, zašto je onda zabranjivati u školama? Ja ne nosim abaju, ali sam tužna što je Francuska dospela dovde.“

Takvi stavovi imaju podršku malog, ali važnog dela političkog spektra: radikalne levice.

Stranka Nepokorena Francuska Žana Lika Melanšona kategorički je osudila zabranu, optuživši vladu da je „opsednuta“ muslimanima i ulagivanjem desnici.

Ali ostatak političkog establišmenta, odražavajući široku podršku javnosti, stao je na stranu vlade.

Čak su i levičarski nastavnički sindikati uglavnom za zabranu, ograničivši napade na optužbe da abaja „skriva prave probleme“ kao što su nedostatak finansiranja u školama i tome slično.

„Abaja treba da bude zabranjena u školama“, kaže za BBC nemuslimanski nastavnik po imenu Manon.

„Zato što kad stignete na čas, ne bi trebalo da možete da razlikujete nečiju veru na prvi pogled.“

Istina je da većina Francuza, a to naravno uključuje i većinu muslimana, iskreno veruje u princip da veri nije mesto u školama.

Kad Makron kaže da ne bi smelo biti moguće da pogledate đaka i znati njegovo versko opredeljenje, oni su sa tim saglasni.

Kad on tvrdi da strogost po ovom pitanju zapravo osigurava lične slobode na duže staze i sprečava da se ujedinjena Francuska raspadne na mnoštvo „zajednica“, oni mu takođe veruju.

A kad feministkinje kažu da abaja možda tehnički nije verska odežda, ali je njeno skrivanje tela odredio tradicionalistički islam, većina ljudi u Francuskoj se slaže i sa tim.

Nedelju dana nakon što je zabrana uvedena, stepen protivljenja bio je vrlo nizak.

Bilo je nekih činova pobune – 67 devojčica odbilo je da skine abaje prvog dana nove školske godine.

Ali nema znakova masovnog pokreta otpora.

Nema masovnog oblačenja abaja, nema celovečernjih protestantskih bdenja.

Još jednom, Francuska pokazuje na koji način se razlikuje od drugih zemalja.

Francuski najviši administrativni sud Državni savet odbacio je apel za ukidanje zabrane, presudivši da je ona zasnovana na francuskom zakonodavstvu i da ne izaziva „ozbiljnu ili očigledno nezakonitu štetu“.

Autsajderi možda dižu ruke zgroženi zabranom abaje, ali Francuzi ubedljivom većinom to ne čine.

Pogledajte video:

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]