Francuska vlada ne odustaje od nepopularnih penzionih reformi, ali ne odustaju ni protivnici koji demonstzriraju ulicama gradova dok opozicija najavljuje pokretanje glasanja o nepoverenju kabinetu premijerke Elizabet Born.
Otkako su predsednik Makron i njegova vlada u četvrtak, 23. marta odlučili da bez glasanja u donjem domu parlamenta proguraju kontroverzne reforme o podizanju starosne granice za penzionisanje sa 62 na 64 godine, protesti širom zemlje su još žešći.
Vlada je odlučila da se pozove na ustavni mehanizam koji omogućava da predloženi zakon stupi na snagu i bez glasanja u donjem domu parlamenta.
Prethodno je gornji dom podržao predlog zakona.
Shvativši, međutim, da neće imati dovoljnu većinu za usvajanje zakona i u drugom domu skupštine, Makron i njegova vlada su se pozvali na član 49:3 Ustava koji vladi daje mogućnost da donese zakon bez glasanja.
Dok traju protesti i sukobi demonstranata i policije, i levica i desnica u francuskom parlamentu podnele su inicijativu za glasanje o nepoverenju vladi i očekuje se da će se o tome raspravljati sledeće nedelje.
- Francuzi neće da rade dve godine više, veliki protesti zbog reforme penzionog sistema
- Novi talas štrajkova u Francuskoj: Sindikalci prete – „bacićemo privredu na kolena“
- Zapušite nos, Pariz se davi u đubretu, pacovi se goste
Pozivanje na ustavnu odredbu da se neki zakon progura bez glasanja u skupštini, bio je okidač za nove proteste.
Hiljade ljudi izašlo je na ulice, a pojedini demonstranti su poručili da će „zapaliti celu zemlju“.
Prethodno je premijerka Elizabet Born izašla pred poslanike i rekla da vlada mora da primeni ustavni mehanizam, jer reforme ne mogu da čekaju.
„Ne smemo da se kockamo sa budućnošću naših penzija. Reforme su neophodne“, rekla je ona, dok su politički protivnici burno negodovali.
Držali su transparente protiv penzionog plana i pevali su Marseljezu, francusku himnu.
Hoće li Makronova vlada preživeti?
Hju Skofild, BBC Pariz
„Ono što ova kriza pokazuje jeste da postoje dve Francuske“, rekao je nedavno politički komentator Alan Diamel.
„One žive u potpuno odvojenim mentalnim svetovima i smatraju da je nemoguće čak i da komuniciraju.“
Dok je zemlja na klackalici i na ivici građanskih nemira, njegova ocena odjekuje kao sumorni predosećaj.
Francuski demoni su se vratili i vrebaju zemlju.
Bes i međusobno nerazumevanje zbog penzione reforme predsednika Emanuela Makrona pokazuju koliko su se ove dve frakcije opasno polarizirale.
Vlada kaže da je pomeranje starosne granice za penziju sa 62 na 64 godine od vitalnog značaja kako bi se očuvao veoma cenjeni francuski sistem „podele“ – zasnovan na jednom fondu u koji radnici uplaćuju, a penzioneri izvlače iz njega.
Pošto ljudi žive duže, jedina alternativa bi bila smanjenje penzija ili povećanje doprinosa zaposlenih.
I obe te opcije bi bile još nepopularnijee.
Štaviše, kaže predsednik, Francuska se samo usklađuje sa svakom drugom evropskom demokratijom – od kojih većina ima starosnu granicu za penziju čak i više od predloženih 64 godine.
Ali čini se da ništa od ovoga nije naišlo na široku podršku – otprilike je 70 odsto građana protiv, dok 30 odsto podržava plan.
Čini se da su ljudi skloniji da veruju argumentima levice i krajnje desnice: najpre, da ovo nikako nije hitno pitanje jer penzioni budžet nije tako loš kako vlada želi da prikaže, ali i da su reforme nepravedne.
S jedne strane, mnogi demonstranti pozivaju ne samo na povlačenje penzionih reformi, već i na smanjenje starosne granice za odlazak u penziju, odnosno na povratak od pre 2010. godine, kada je bila samo 60 godina.
S druge strane, glasovi sa desnice kažu da je Makronov plan već toliko prožet ustupcima i izuzecima, pod pritiskom tokom dugog parlamentarnog procesa, da su uštede koje će ostvariti sada praktično besmislene.
Pogledajte snimak sa protesta:
Iako vlada nema nameru da odustane od penzionih reformi, ni protivnici ne žele da odstupe.
Levičarski političar Žan-Lik Melanšon bio je jedan od prvih koji se izjasnio protiv pokušaja Makrona da poveća starosnu granicu za penzionisanje sa 62 na 64 godine.
Melanšonov stav nije iznenađenje, pošto je tokom prošlogodišnje predsedničke kampanje njegov savez Nupes (koji se sastoji od krajnje levih, levih i zelenih partija) obećao da će smanjiti starosnu granicu za odlazak u penziju na 60 godina.
On je rekao da zakon „nema legitimitet“ i opisao je Makronovu odluku da usvoji član 49:3 „spektakularnim neuspehom“.
Slično tome, liderka krajnje desnice Marin le Pen rekla je da je potez vlade priznanje Makronovog ličnog neuspeha.
„To je njegova reforma, on ju je predložio i branio tokom kampanje“, rekla je.
Policija je uhapsila desetine ljudi tokom nemira u Parizu, nedaleko od zgrade parlamenta.
„Nećemo odustati“, rekao je jedan demonstrant novinskoj agenciji AFP.
„Još postoji nada da ćče zakon biti opozvan“, dodao je.
Drugi je rekao Rojtersu da je primena zakona bez glasanja „negiranje demokratije i potpuno poricanje onoga što se dešava na ulicama već nekoliko nedelja“.
Jedan od demonstranata, 18-godišnji Bastijen, nije birao reči u razgovoru za BBC.
On veruje da je odluka vlade „nedemokratska“ i da je „to kap koja je prelila čašu“.
„Zapalićemo celu zemlju… bukvalno“, rekao je Bastijen za BBC.
Vlada je saopštila da su promene penzija od suštinskog značaja kako bi se osiguralo da sistem ne bude preopterećen i da se spreči njegov kolaps.
Ali mnogi ljudi, pre svega članovi sindikata, sa tim se ne slažu.
Zbog predloženih promena za odlazak u penziju, u Francuskoj se više od dva meseca vodi žestoka politička debata, a mnogi štrajkuju i protestuju.
Pogođeni su saobraćaj, javne službe i škole, a zbog štrajka komunalnih radnika ulice Pariza i drugih gradova zatrpane su brdima smeća.
Uprkos najavama da će se suočiti sa visokim novčanim kaznama ili čak zatvorom, komunalni radnici ne žele da čiste ulice.
Komunalni radnici trenutno rade do njihove 57. godine, zbog teških uslova rada.
Prema reformama, oni bi morali da nastave do 59. godine i da doprinose sistemu 43 godine da bi dobili punu penziju.
Blokirane su i isporuke goriva, a planira se obustavljanje proizvodnje u velikoj rafineriji u Normandiji u narednim danima.
„Promena vlade ili premijera neće ugasiti ovaj požar, samo povlačenje reforme“, rekao je šef sindikata CFDT, Loran Berger.
Jedan od najvećih francuskih sindikata, Generalna konfederacija rada, saopštio je da planira još štrajkova i demonstracija.
Sindikati, koji su već organizovali višednevne proteste širom Francuske, ranije su apelovali na poslanike da odbace reforme.
„Sedamdeset odsto stanovništva i 94 odsto radnika protivi se ovom predlogu“, rekao je Fransoa Omeril iz CFE-CGC.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
