Poseta britanskog kralja Čarlsa Trećeg Francuskoj je odložena pošto su protesti u toj zemlji izazvani izmenama penzijskog sistema postali nasilni.
Iz Jelisejske palate je saopšteno da je odluka doneta jer su za sledeći utorak planirani novi protesti.
Poseta britanskog kralja Parizu i Bordou trebalo je da počne u nedelju, 26. marta.
Demonstracije su se u nekim gradovima pretvorile u okršaje se policijom, a u Bordou je u četvrtak zapaljena Gradska kuća.
Bakinegemska palata saopštila je da je poseta odložena zbog „situacije u Francuskoj“.
Usvojenim izmenama zakona, starosna granicu za penziju je povećana sa 62 na 64 godine
- Francuzi neće da rade dve godine više, veliki protesti zbog reforme penzionog sistema
- Zapušite nos, Pariz se davi u đubretu, pacovi se goste
- Novi talas štrajkova u Francuskoj: Sindikalci prete – „bacićemo privredu na kolena“
- Diplomatska istorija Srbije i Francuske: Od ratnih saveznica, preko „mračnih devedesetih“, do „obnovljenog prijateljstva“
Dok sindikati tvrde da su protesti danas održani u 320 gradova širom Francuske na koje je izašlo 3,5 miliona ljudi, od čega samo u Parizu 800.000, vlasti daju potpuno drugačije brojeve.
Ministarstvo unutrašnjih poslova navodi da je u protestima u četvrtak učestvovalo ukupno nešto više od milion ljudi, a u Parizu 120.000.
Pre nekoliko dana, Makronova vlada je odlučila da progura zakon bez glasanja u donjem domu skupštine, jer je shvatila da za to nema potrebnu većinu.
Vlada se pozvala na ustavni mehanizam, a taj potez je dodatno iritirao protivnike penzionih reformi.
„Ova reforma nije luksuz, nije nešto što pričinjava zadovoljstvo, ali je neophodna“, rekao je Makron dan pre novog velikog protesta.
U dosadašnjim protestima, uhapšeno je stotine ljudi koji se protive penzionoj reformi i potezima Makronove vlade.
Komunalni radnici štrajkuju, zbog čega se gomila smeće na ulicama francuskih gradova, blokirane su rafinerije nafte, a na benzinskim stanicama nestaje goriva.
Najnovije iz Francuske: Protesti, suzavac i apel poznatih
U Parizu se policija sukobila sa delom demonstranata, upotrebivcši suzavac.
Isto je bilo i u zapadnom gradu Nantu, a u Renu je policija koristila vodene topove kako bi se rasterala ratoborne.
Skoro 300 francuskih poznatih ličnosti, među kojima i glumica Žilijet Binoš, potpisali su otvoreno pismo u kojem se protive Makronovoj penzionoj reformi.
Dok se na ulicama francuskih gradova šire protesti, a ponegde su prave tuče policije i demonstranata, Makron je u Briselu na samitu zemalja Evropske unije.
Policija je saopštila da je tokom današnjih protesta i nereda u Parizu privela 26 ljudi.
Pogledajte snimak iz Bordoa gde je zapaljena gradska kuća:
Pogledajte fotografije:
Šta je rekao Makron?
U prvom javnom obraćanju od kako je u skuštini propao pokušaj da se izglasa nepoverenje vladi, francuski predsednik je rekao da demonstranti imaju pravo da izađu na ulice i da je njihov bes uzet u obzir, ali da nije prihvatljivo kada pribegavaju nasilju.
„Mislite li da uživam u usvajanju ove reforme? Ne“, rekao je on.
Naglasio je da nema nameru da odstupi od podizanja starosne granice za odlazak u penziju uprkos tome što je mera nepopularna.
Francuska ima sistem penzijskog sistema koji se plaća po principu po kome radnici plaćaju penzionere.
Makron je istakao da je kada je on počeo da radi bilo 10 miliona francuskih penzionera, a sada 17 miliona.
„Što duže čekamo, više će se stanje pogoršavati“, dodao je.
Rekao je i da je potreban dijalog sa sindikatima i svim političkim snagama koje su spremne na to.
I levica i desnica hteli da obore vladu
Neuspešni pokušaji za izglasavanje nepoverenja vladi doveli su do novih protesta i sukoba demonstranata sa policijom u Parizu.
Dok su se na ulicama glavnog grada Francuske vodili okršaju demonstranata i policije, u parlamentu je 278 poslanika podiglo ruku za smenu vlade, ali da bi predlog prošao bilo je potrebno 287 glasova.
Da je izglasano nepoverenje vladi, predsednik države Emanuel Makron morao bi da imenuje novog mandatara ili da raspiše parlamentarne izbore.
Ni drugi predlog o glasanju o poverenju vladi, koji je predložila desničarska stranka liderke Marin le Pen, nije prošao.
Pošto su oba glasanja bila neuspešna, kontroverzni predlog reforme starosne granice za penziju postaće zakon.
Glasanja o poverenju su održana pošto je premijerka Elizabet Borne iskoristila posebno ustavno ovlašćenje – Član 49:3, da progura zakon bez izjašnjavanja poslanika i poslanica.
Ta odluka je izazvala nove proteste širom Francuske prošlog vikenda, a neki od demonstranata su se sukobili sa policijom, blokirali ulice i palili automobile.
„Ništa nije gotovo, nastavićemo da radimo sve što možemo da se ova reforma povuče“, rekla je Matilda Pano, šefica odborničke grupe ekstremno-levičarske stranke Buntovna Francuska.
Student Šola, koji je učestvovao u protestu u Parizu, rekao je za novinsku agenciju AFP:
„Ljudi misle da ova tema nije važna, ali jeste. Ako će sada naše bake i deke morati da rade duže, znamo da će se stvari pogoršati“.
Studentkinja Mari kaže da protestuju jer „su napušteni, ignorisani i zato što vlada ne brine o nama, već nas ismeva“.
Pre glasanja o poverenju vladi, predstavnici opozicije su izviždali premijerku Borne kada je izašla za govornicu parlamenta.
Ona je navela da vlada „nikada do sada“ nije išla tako daleko da pronađe kompromis kako bi neki predlog zakona bio usvojen.
Boris Valo iz Socijalističke partije, koji je glasao za nepoverenje vladi, pozvao je vladu da povuče predlog reformi ili da „ga da na glasanje narodu Francuske“.
Predsednik Makron tvrdi da zbog činjenice da je francusko stanovništvo sve starije, sadašnji penzioni sistem nije održiv.
Ali taj stav ne dele svi u francuskom parlamentu.
Šarl de Kurson, podnosilac predloga u ime levice o glasanju nepoverenju vladi, kaže da je rušenje aktuelne izvršne vlasti „jedini način da se zaustavi društvena i politička kriza u zemlji“.
Erik Sioti, lider konzervativne Republikanske partije, prošle nedelje je rekao da ta stranka neće podržati izglasavanje nepoverenja vladi.
On je naveo da odluka da se iskoristi Član 49:3 rezultat „višegodišnjih političkih neuspeha“ koji su pokazali da „postoji ozbiljna kriza u našem ustavu“, ali je naveo da ne smatra da je rušenje vlade rešenje.
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
