Mišel Barnije — Francuski poslanici izglasali su nepoverenje vladi Mišela Barnijea

Vlada francuskog premijera Mišela Barnijea je pala pošto je većina poslanika u nacionalnom parlamentu glasala za njenu smenu.

Do glasanja u skupštini došlo je pošto je Barnije iskoristio posebna ovlašćenja i odobrio zakon o budžetu bez konsultovanja parlamenta.

Za nepoverenje vladi glasao je ukupno 331 poslanik, što je znatno više od 289, minimuma potrebnog za smenu.

Ovo je prvi put da francusku vladu razrešavaju dužnosti poslanici glasanjem o nepoverenju od 1962. godine.

Očekuje se da Barnijeova vlada radi u tehničkom mandatu dok predsednik Francuske Emanuel Makron ne proglasi ime novog mandatara, a Ustav propisuje da novi parlamentarni izbori ne mogu da budu raspisani ukoliko je prošlo manje od godinu dana od prethodnih.

„Bila je čast“ služiti zemlji kao premijer, kazao je Barnije uoči glasanja i pozvao parlamentarne stranke da pokušaju da prevaziđu nesuglasice i rade u opštem interesu.

„Došli smo do trenutka interesa i odgovornosti, moramo da se suočimo sa sopstvenim dugom.

„Nije mi bilo zadovoljstvo da predlažem teške mere“, kazao je on, aludirajući na donošenje budžeta koje je dovelo do glasanja o nepoverenju vladi.

Barnijeovu vladu u parlamentu je podržavalo oko trećine poslanika, a nepoverenje su izglasali članovi najbrojnijih koalicija okupljenih oko levičarskog Novog narodnog fronta (NFP) i desničarskog Nacionalnog okupljanja, koje predvodi Marin le Pen.

Način na koji je donesen budžet primorao je njenu stranku da glasa zajedno sa političkim protivnicima levičarske orijentacije, kazala je le Pen u skupštinskom obraćanju.

„Budžet koji ste progurali je tehnokratski i ne bavi se vrtoglavim povećanjem bezbednosnih rizika i kriminala sa kojima se zemlja suočava“, rekla je.

„Imigracija, kupovna moć i bezbednost“ su tri osnovna zahteva Nacionalnog okupljanja, „ali vi ste nam dali samo mrvice“, obratila se odlazećem premijeru.

Na prevremeno raspisanim parlamentarnim izborima u julu ove godine, najveću podršku dobio je Novi narodni front (NFP), savez više levičarskih partija, koji je nadmašio rezultate partije predsednika Emanuela Makrona i krajnje desnice.

Iz NFP-a bili su nezadovoljni zbog Makronovog pomeranja ka desnom centru političkog spektra biranjem Barnijea za premijera, a obećali su i da neće podržati njegovu vladu.

To je značilo da je Barnije u dosadašnjem toku mandata morao da se oslanja na podršku Nacionalnog okupljanja kako bi njegova vlada opstala.

Iskoristio član francuskog Ustava, koji mu omogućava da usvoji tekst zakona bez glasanja, čime može da se usvoji i budżet za narednu godinu, jer je i Nacionalno okupljanje bilo protiv.

„Mislim da nam francuski narod neće oprostiti što stavljamo interese partije ispred budućnosti zemlje.

„Sada svi treba da preuzmu ličnu odgovornost, a ja sam svoju preuzeo“, kazao je Barnije u utorak, obrazlažući pred poslanicima potez koji je povukao.

Glasanje o nepoverenju vladi Mišela Barnijea u seredu 4. decembra — Glasanje o nepoverenju vladi Mišela Barnijea organizovano pošto je premijer doneo odluku o usvajanju budžeta bez skupštinske procedure

Makron je u septembru Barnijeu poverio mandat da sastavi vladu Francuske, ali će sada morati da potraži novog mandatara.

Francuska bi mogla da dobije vladu sa većinskom podrškom u parlamentu, što nije verovatno zbog nesuglasica u skupštini, ili tehnokratsku vladu, koja bi vodila zemlju do narednih izbora koji bi mogli da se organizuju tek narednog leta.

Zašto je nestabilnost Francuske briga za celu Evropu

Francuska i Nemačka se smatraju ideološkim i političkim motorom Evropske unije, ali, blago rečeno, taj motor štuca.

Dok politička previranja traju u Francuskoj, Nemačku očekuju vanredni parlamentarni izbori u februaru posle raspada koalicije koja je činila aktuelnu vladu, a efekti se osećaju u celoj EU.

Sve više deluje da blok ne drži konce u sopstvenim rukama usled uspona autokratskih lidera koji gaje simpatije prema Rusiji, poput onih u Mađarskoj, Slovačkoj i Rumuniji, dok su vlasti u Berlinu i Parizu imaju dodatne probleme.

Kraj političke krize u Francuskoj se ne nezire.

Predsednik Emanuel Makron će imenovati novog premijera, ali će parlament ostati podeljen na tri politička bloka koji se međusobno ne podnose i spremni su da koče potrebne reforme i novi budžet koje predlože politički protivnici.

Francuska privreda je posle nemačke najveća u evrozoni, a budžetski deficit ove zemlje narastao je iznad granice prihvatljive u EU, što pogađa i stanovnike drugih evropskih zemalja.

Nemačka je takođe u problemu: nekada rastući izvoz je toliko opao, čak i bez najavljenih tarifa novoizabranog predsednika SAD Donalda Trampa, da postoji rizik da u ekonomsku depresiju povuče i druge zemlje centralne i istočne Evrope, u kojima nemačke firme imaju fabrike.

Makron za to vreme pokušava da se predstavi kao izolovano ostrvo mirnoće.

Dok je premijer pred glasanje o nepoverenju vladi upozorio na ekonomsku nestabilnost i apelovao na poslanike da usvoje budžet kojim će se ostvariti uštede, Makron kaže da je francuska ekonomija „jaka“ i da „ljude ne treba plašiti“.

„Francuska je bogata, snažna zemlja, koja je sprovela mnogo promena i stoji ispred njih, ima stabilne institucije i stabilan poredak“, smatra Makron.

Emanuel Makron sa saudijskim princom Mohamedom bin Salmanom — Dok parlament glasa o nepoverenju vladi, predsednik Makron je u službenoj poseti Saudijskoj Arabiji, gde se sastao sa saudijskim princom Mohamedom bin Salmanom

I Makron je na udaru, jer je trenutna situacija u parlamentu posledica vanrednih izbora koje raspisao leta 2024. godine, na kojim je njegova partija Renesansa loše prošla.

Po francuskom zakonu, najmanje godinu dana ne mogu da se raspišu parlamentarni izbori, što bi moglo da znači da novi budžet neće biti usvojen do kasnog proleća ili leta naredne godine, čak i da novi izbori dovedu do jasnije političke situacije, na šta ne ukazuju ispitivanja javnog mnjenja.

Politički protivnici predsednika Makrona sve češće traže njegovu ostavku i tvrde da bi to bilo rešenje za političku nestabilnost, ali on odgovara da je povrenje dobio na izborima i zahteve da se raspišu prevremeni izbori naziva „političkom fikcijom“.

Marin le Pen tokom glasanja o nepoverenju vladi u parlamentu

Interes da zahteva prevremeni odlazak Makrona ima Marin le Pen, predvodnica krajnje desnog Nacionalnog okupljanja koja je više puta bila kandidatkinja na predsedničkim izborima.

Ona je trenutno pod istragom zbog navodne pronevere javnih sredstava iz fondova Evropske unije, što je porekla, ali ukoliko se dokaže da je kriva, moglo bi da joj bude zabranjeno obavljanje javnih funkcija na pet godina, što bi je eliminisalo iz predsedničke trke 2027. godine.

Ako Makron sada podnese ostavku, predsednički izbori u Francuskoj morali bi da se raspišu 30 dana posle njegove odluke, a presuda o optužbama na račun Le Pen se očekuje u martu.

Ona se nada da bi pre toga mogla da se kandiduje na izorima i pobedi.