Francuski premijer Mišel Barnije iskoristio je posebna ovlašćenja i odobrio je zakon o budżetu za socijalnu sigurnost bez glasanja u parlamentu i to bi mogao da bude povod za izglasavanje nepoverenja njegovoj vladi.

Očekuje se da vlada sa manjinskom podrškom koju predvodi padne posle tog glasanja, a iz radikalnog levičarskog pokreta Nepokorena Francuska najavili su da će u ponedeljak pokrenuti glasanje o nepoverenju.

Glasanje u parlamentu moglo bi da usledi već u sredu.

Iz desničarskog Nacionalnog okupljanja, koje predvodi Marin le Pen, kazali su da će glasati za smenu vlade.

Iako su pravljeni kompromisi oko zakona prethodnih dana, Barnije očigledno nije verovao da će taj budžetski akt biti usvojen u parlamentu.

Na prevremeno raspisanim parlamentarnim izborima u julu ove godine, najveću podršku dobio je Novi narodni front (NFP), savez više levičarskih partija, koji je nadmašio rezultate partije predsednika Emanuela Makrona i krajnje desnice.

Iz NFP-a bili su nezadovoljni zbog Makronovog pomeranja ka desnom centru političkog spektra biranjem Barnijea za premijera, a obećali su i da neće podržati njegovu vladu.

To je značilo da je Barnije u dosadašnjem toku mandata morao da se oslanja na podršku Nacionalnog okupljanja kako bi njegova vlada opstala.

Sada je iskoristio član francuskog Ustava, koji mu omogućava da usvoji tekst zakona bez glasanja, čime može da se usvoji i budżet za narednu godinu, jer je i Nacionalno okupljanje bilo protiv.

„Mislim da nam francuski narod neće oprostiti što stavljamo interese partije ispred budućnosti zemlje.

„Sada svi treba da preuzmu ličnu odgovornost, a ja sam svoju preuzeo“, kazao je Barnije u utorak, obrazlažući pred poslanicima potez koji je povukao.

Barnije pri donošenju odluke „nije poslušao volju 11 miliona glasača Nacionalnog okupljanja“, tvrdi Marin le Pen.

„Kaže da svi treba da preuzmu odgovornost i mi ćemo to i da uradimo“, dodala je.

Makron je u septembru Barnijeu poverio mandat da sastavi vladu Francuske.

Ukoliko njegova vlada ne opstane posle glasanja u sredu, ostaće premijer u tehničkom mandatu dok francuski predsednik ne objavi ime novog mandatara.

To bi mogla da bude vlada sa većinskom podrškom u parlamentu, što nije verovatno zbog nesuglasica u francuskoj skupštini, ili tehnokratska vlada, koja bi vodila zemlju do narednih izbora koji bi mogli da se organizuju narednog leta.

Nekoliko partija takođe zahteva raspisivanje novih, vanrednih predsedničkih izbora.

Ukoliko do toga ne dođe, Emanuel Makron biće predsednik Francuske do 2027.