„Najveći pad Srbije u poslednjih deset godina.“

Tako glasi zaključak najnovijeg izveštaja Fridom hausa (Freedom House), organizacije za ljudska prava i promociju demokratije.

Tome su najviše doprineli izbori u decembru 2023, održani u nepoštenim uslovima i uz brojne neregularnosti, navodi se u izveštaju „Nacije u tranzitu 2024“ (Nations in Transit 2024).

„Pad ocena zabeležen je u četiri od sedam oblasti: izbornom procesu, medijima, lokalno-demokratskom upravljanju i u oblasti pravosuđa.

„Višegodišnji negativan trend se nastavlja, država se i dalje svrstava u hibridne režime, a izveštaj ne prepoznaje pomake, dovoljne da poboljšaju njene ocene“, kaže Nikola Burazer iz Centra savremenih politika i autor izveštaja za Srbiju za BBC na srpskom.

• Fridom haus: Kriza poverenja u evropske integracije na Zapadnom Balkanu
• „Fridom Haus“: Srbija i dalje „delimično slobodna“ država
• Fridom haus: Na Balkanu privid demokratije, ali „postoji šansa za promene“

Poslednjih godina, vladajuća Srpska napredna stranka (SNS) stalno narušava politička prava i građanske slobode, vršeći pritisak na nezavisne medije, političku opoziciju i organizacije građanskog društva, navodi se u izveštaju.

Godinu 2023. obeležili su protesti posle dve masovne pucnjave u Beogradu i selima u okolini beogradske opštine Mladenovac i Smederevo.

Na ulice se izlazilo i posle izbora, mahom u Beogradu, gde su demonstranti osudili navodne prevare i manipulacije, osporavajući konačne rezultate, piše u uvodnom delu dokumenta ove američke organizacije.

Srbija je u kategoriji političkih prava dobila 18 od ukupno 40 bodova, a u kategoriji građanskih sloboda 39 od ukupnih 60.

Po prosečnoj oceni, na Balkanu su ispred Srbije sada Hrvatska, Albanija, Severna Makedonija i Crna Gora, dok su iza nje Bosna i Hercegovina i Kosovo.

Od maksimalnih četiri, samo jedan poen

Slobode u Srbiji opadaju uzastopno 10 godina, tako je ove godine na 114. mestu na listi Fridom hausa.

U decembru je koalicija predvođena vladajućom SNS osvojila apsolutnu većinu mesta u republičkoj skupštini posle vanrednih parlamentarnih i lokalnih izbora.

Izbore su obeležile ogromne neregularnosti, posebno u Beogradu, glavnom gradu, prema domaćim i međunarodnim posmatračima: od kupovine glasova, paralelnih biračkih spiskova do zastrašivanja glasača i posmatrača, piše u izveštaju.

Fridom haus tvrdi da je na dan izbora „otkriveno da su stanovnici Republike Srpske, jednog od dva entiteta Bosne i Hercegovine, dovoženi da glasaju na beogradskim izborima“.

Tog dana, granicu sa Bosnom i Hercegovinom prešlo je 20.360 ljudi, „od kojih značajan broj njih nema srpsko državljanstvo, ali je i značajan broj dece“, rekla je Ana Brnabić, tada premijerka Srbije, sada predsednica skupštine.

Opoziciona koalicija Srbija protiv nasilja tvrdila da je tog dana u Beogradu glasalo 40.000 ljudi iz Republike Srpske.

Međutim, opozicioni političari ih potom više nisu pominjali, tvrdeći da je bilo ‘fantomskih birača’, što je vlast negirala.

Dva i po meseca posle izbora u Srbiji, Kancelarija OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) objavila je izveštaj u kojem je bilo kritika o procesu glasanja, ali ne i jasna ocena da su bili pokradeni, kako je tvrdila opozicija.

U njemu se navodi da „ostaje nekoliko važnih pitanja koja se odnose na obezbeđivanje jednakih uslova, mera za sprečavanje zloupotrebe javnih funkcija i državnih resursa, razdvajanja zvaničnih funkcija i aktivnosti kampanje, i efikasnih mehanizama za sprečavanje zastrašivanja i pritiska na birače, poput kupovine glasova“.

Zbog sumnji da je bilo primanja mita i paralelnog glasanja, Više javno tužilaštvo je naložilo dalje istrage za pojedinačne slučajeve.

Po objavljivanju izveštaja ODIHR, Ana Brnabić, koja je tada bila premijerka, rekla je da je njime „stavljena tačka na priču o krađi izbora“.

Fridom haus zaključuje da nije bilo značajnog napretka u odgovoru na preporuke koje su dale međunarodne organizacije o izbornim uslovima od poslednjih izbora 2022.

„Aleksandar Vučić je ostao je dominantna ličnost uprkos ograničenim izvršnim ovlašćenjima Predsedništva prema Ustavu, stvarajući de facto predsednički sistem.„Izvršna vlast u velikoj meri kontroliše zakonodavni proces, a opozicioni poslanici su po strani zbog nesrazmerne upotrebe disciplinskih mera, česte upotrebe ubrzanih zakonodavnih procedura i kasnih promena zakonodavnog dnevnog reda, između ostalih taktika“, tvrdi se u izveštaju.

Netransparentnost i javni tenderi pod velom tajne

Vlada Srbije stalno se kritikuje i zbog netransparentnosti u velikim infrastrukturnim projektima i tajnosti oko javnih tendera.

Zakon o javnim nabavkama nije primenjen na državni projekat Beograd na vodi, izgradnju auto-puta Moravski koridor u kojoj učestvuju kineske kompanije, gasovod Južni tok, kao ni izložbeni prostor za EKSPO 2027, piše u izveštaju.

Kako će izgledati ta izložba pročitajte u posebnom tekstu.

Broj hapšenja i krivičnih gonjenja za korupciju je u porastu poslednjih godina, ali je gonjenje na visokom nivou i dalje problematično.

Značajni slučajevi poput Jovanjice i Jovanjice 2 i posle nekoliko godina nemaju epilog, navodi Fridom haus o plantažama marihuane pronađenim na imanjima u Staroj Pazovi nadomak Beograda.

Nezavisnost pravosuđa je ugrožena političkim uticajem na imenovanja sudija, a mnoge sudije su izjavile da se suočavaju sa spoljnim pritiskom u vezi sa svojim odlukama.

Političari redovno komentarišu pravosudna pitanja, govore o tekućim slučajevima ili istragama sa medijima, navode iz Fridom hausa.

‘Propaganda i manipulacija činjenicama’

Uprkos Ustavu koji garantuje slobodu štampe i krivičnom zakoniku koji klevetu ne tretira kao krivično delo, sloboda medija podriva se pretnjom tužbama ili krivičnim prijavama protiv novinara za druga dela, piše u izveštaju Fridom hausa.

Ekstremna propaganda i manipulacija činjenicama oko određenih tema, kao što je odnos vladajućih partija i opozicije i odnosi Beograda i Prištine karakterišu medijsko izveštavanje.

Vladajuće stranke dominirale su u medijima tokom 2023. godine, Vučić je održao više od 300 direktnih obraćanja za godinu dana, a opozicija se na televizijama sa nacionalnom pokrivenošću uglavnom prikazuje u negativnom tonu, primećuje Fridom haus.

Republičko regulatorno telo za elektronske medije četo je na meti kritika zbog nedostatka nezavisnosti, posebno kada se odlučuje o dodeli nacionalnih frekvencija.

Medijsko okruženje u Srbiji je „zagađeno propagandom, trgovinom uticajem i lažnim vestima“ od kada su četiri nacionalne frekvencije za emitovanje dodeljene provladinim medijima u julu 2022. godine, zaključak je Reportera bez granica.

Šta je nacionalna frekvencija i koji su uslovi za njeno dobijanje pročitajte u ovde.

U izveštaju Fridom hausa se navodi i da država i vladajuća partija utiču na privatne medije delom putem reklamnih ugovora i drugih indirektnih subvencija.

Neki nacionalni emiteri u privatnom vlasništvu i popularni tabloidi redovno učestvuju u kampanjama klevetanja političke opozicije i drugih navodnih protivnika vlasti, piše u godišnjem izveštaju.

Nezavisno udruženje novinara Srbije prijavilo je 181 napad na novinare tokom 2023. godine: od fizičkih incidenata, preko materijalne štete, pretnji do pritisaka.

• Kako se mogu poništiti izbori u Srbiji
• Zašto se pred svake izbore u Srbiji sumnja u birački spisak
• Hiljade ljudi na protestu inicijative ProGlas, poništavanje izbora jedini zahtev

U teoriji jedno, u praksi drugo

Pravna zaštita za socijalno ugrožene grupe se slabo sprovodi, ocenjeno je u izveštaju Fridom hausa.

Žene imaju zakonsko pravo na jednaku platu za isti rad, ali se ovo pravilo ne poštuje naširoko.

Romska manjina je posebno ugrožena diskriminacijom pri zapošljavanju, stanovanju i obrazovanju.

LGBT+ ljudi se i dalje suočavaju sa govorom mržnje, pretnjama i fizičkim nasiljem, a počinioci se retko kažnjavaju, uprkos zakonima koji se bave zločinima iz mržnje i diskriminacijom.

Kako se boduju zemlje?

Zemlja dobija maksimum četiri poena za svaki od deset indikatora za politička prava i za svaki od 15 indikatora za građanske slobode, pa je maksimalni broj bodova za politička prava 40, za građanske slobode 60, odnosno ukupno 100.

Izveštaj „Države u tranziciji“ prati razvoj demokratije u post-komunističkim zemljama centralne i istočne Evrope i bivšeg Sovjetskog Saveza.

Kako je u regionu?

Zajedno sa ostalim zemljama Zapadnog Balkana, Srbija je i dalje u kategoriji „hibridnih režima“, u koju je Fridom haus svrstao 2020. godine.

Jedna od glavnih odlika hibridnih režima, objašnjavaju iz organizacije, jeste što vlast omogućava održavanje izbora na kojima ima kakvu-takvu konkurenciju.

„Iako izbori nisu uvek slobodni niti pošteni, nisu uvek ni apsolutno lažirani, kao što je to slučaj u autokratskim režimima“, navode iz Fridom hausa.

Zbog toga je, dodaju, u hibridnim režimima „pobeda opozicije moguća“, iako zahteva „mnogo više“ truda nego u demokratskom uređenju.

Između demokratije i autokratije nalaze se zemlje u kojima demokratija opada i one predstavljaju „sivu zonu“, a stepenicu niže su takozvani hibridni režimi.

Stanje demokratije u Bosni i Hercegovini je u blagom padu, a promene se uočene u manjoj slobodi govora, fizičkih napada na novinare, porasta govora mržnje, kao i nastojanja vlasti Republike Srpske da usvoji zakon o stranim agentima.

U izveštaju se navodi da je civilni sektor pod pritiskom vlada koje onemogućavaju uključivanje u procese donošenja odluka, ukazujući da je korupcija i dalje gorući problem u zemlji.

Kosovo je zadržalo istu ocenu kao i 2023. godine.

Korupcija je i dalje prisutna u mnogim javnim institucijama, novinari se i dalje suočavaju sa pretnjama, posebno na društvenim mrežama, navodi se u izveštaju.

Crna Gora je u političkoj i institucionalnoj krizi zbog nestabilne i promenljive parlamentarne većine i paralizovanog Ustavnog suda.

Poslednjih godina, posle pada sa vlasti Demokratske partije socijalista (DPS) i dugogodišnjeg prvog čoveka Crne Gore Mila Đukanovića, zemlja se našla u političkom limbu i niko nije mogao da održi stabilnu većinu, pa se nekoliko puta išlo na birališta.

Aktuelna vlada Milojka Spajića napravljena je krajem oktobra 2023. godine, posle dugih pregovora i uz mnogo kompromisa,

Nedavni sukobi unutar novog rukovodstva mogli bi da otežaju reformski proces u ovoj zemlji, piše u izveštaju Fridom hausa za ovu zemlju.

Korupcija u politici i pravosuđu je i dalje problem, ali se građanske slobode generalno poštuju, dodaje se u dokumentu.

Šta je Fridom haus?

Fridom haus (Freedom House) je neprofitna, nevladina organizacija, osnovana sa ciljem da „podržava i brani demokratiju širom sveta“, navodi se na njihovom zvaničnom sajtu.

Osnovana je 1941. godine u Njujorku, a zadatak joj je bio da promoviše američko učešće u Drugom svetskom ratu i borbu protiv fašizma.

„Fridom haus radi na zaštiti ljudskih prava i promociji demokratskih promena, a posebno se bavi političkim pravima i građanskim slobodama“, ističu iz organizacije.

To je ujedno američka nevladina organizacija koja se bavi pitanjem sloboda na globalnom nivou.

Svake godine, Fridom haus objavljuje globalne izveštaje o stanju demokratije i ljudskih prava, ali i slobodi medija.

Pogledajte pet događaja koji su uzdrmali Srbiju u 2023. godini

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]