Frilenseri u Srbiji, porez i protesti: Šta država nudi, a šta oni (ne)prihvataju

Ostavite komentar


  1. Treba tuziti vladu za plansko podsticanje odliva obrazovanog stanovnistva iz Srbije. Novac nije sigurno motiv, posto je drzava oprostila poreze muzicarima, raznim firmama, Zvezdi i Partizanu, taksistima… Ovo nas dovodi do zakljucka da je ovo nepatriotski akt, planski sproveden da se obrazovani ljudi proteraju iz drzave. Ministar finansija i premijerka su im otvoreno rekli da mogu da se sele (do sad to nisu demantovali), predsednik se dodatno sali sa njihovom sudbinom ulivajuci im laznu nadu, priziva strance (digitalne noma) umesto njih, jedino se sa njima pregovara kao da su na buvljaku, ostavljeni su sa porodicama 6 meseci u psihickoj i egzistencijalnoj neizvesnosti koja dovodi do stresa, nedostatka koncentacije… Po meni nisu ni frilenseri cisti, ali drzava ima poluge moci, odgovornost, nadlezna je za sprovodjenje zakona i umesto edukacije, dogovora, definisanja statusa frilensera, pisanja kvalitetnog zakona, ona je izabrala otimanje para, prikazivanje u svojim medijima samo jedne strane, podsticanje na emigraciju… Po meni to je zlocin prema ovoj drzavi.

    1. Koji obrazovani?Ja sve što znam srednjoškolci.Prestanite da kažete više.

  2. Frilenseri samo traže ono što imaju i sve okolne zemlje u regionu, ništa posebno, maksimalno 10% poreza na ukupan iznos zarade, doprinosi opciono, to je sve, tako je svuda u regionu tako mora da bude i kod nas. Represijom i pretnjama država neće dobiti ni dinara, mogu da kmeče političari koliko im je volja.

    1. 10% za Baku svinče a vozi kola od 500000e?Jel ti to nas zajebavaš?Ko zaradi do 600000 din plaća 7e i to je mnogo?

  3. vlada se inati sa ovim mladim ljudima zbog za nju nekih MINORNIH 32.000.000 e. ako je oprostila za 80% njih mogla je i za ovih 8.000 koji kako iznose iz vlade duguju 4.000.e. To su za njih OROMNA SREDSTVA a za drzavu je to mizerna suma, samo se dize velika tenzija u drustvu, za nesto sto ovi ljudi nisu ni mogli koristiti ZDRAVSTVENO I pio. Red bi bio, i posteno od vlade da im ne naplacuje retroaktivno.

  4. „Za frilensere sa prihodima od 1.000 evra mesečno ili oko 1.440.000 dinara, poresko opterećenje bi bilo 16,93 odsto, pa bi njihov dug za pet godina unazad iznosio 2.031 evro, odnosno 17 evra mesečno u narednih 10 godina.“

    To nije dug za 5 godina vec otprilike za jednu.

  5. Novi zakon je nepovoljniji od starog. Opljačkaće frilensere kao penzionere od 2014. do 2018. god.

  6. Uzmete zaradu 5 godina unazad, oduzmete 43% od nje, oduzmete prosecnu platu 32 000din za svaki od tih 5 godina. Na dobijeni iznos placate porez (20%), PIO (oko 25%) i zdravstveno (oko 10%) s tim da PIO i zdravstveno samo placate ali vam drzava ne daje nista za to. I sad ako za 1000Eu mesecno proracunate dobicete negde oko 10000Eu duga a ne 2000Eu. Zasto ne proverite informacije pre nego sto ih objavite.

  7. Primedba na Vaš obračun poreza za frilensere (molim vas da ispravite, jer se podiže negativna kampanja protiv frilensera, u stilu „šta se ovi bune“):

    Prvo, period za koji se obračunava poreski dug nije 5 godina, već 6 godina i 9 meseci (81 mesec); drugo, 2031 evro (ako se držimo te cifre) je po godini duga, a ne za 5 godina – dezinformacija! Nadam se da nije namerna, ali kod drugih ljudi svakako može da izazove podozrenje prema zahtevima frilensera!
    Ukupan dug za ceo period od 6 god i 9 mes. bi teoretski bio oko 13698 evra (2031/12m=169; 6 god i 9 mes = 81 mes; ukupan dug: 81 mes x 169e/mes = 13689e) ako se otplaćuje mesečno, na 10 godina, odnosno 120 rata, mesečna rata je, za sledećih 10 godina, oko 114 evra (13698/120 mes), a ne 17 evra mesečno, kako ste Vi objavili.

    Druga računica:
    Ukupna zarada za godinu dana: 12 mes x 1000e = 12000e;
    Mesečno: 1000e/mes – 483e/mes (57000rsd-oslobođenje za stari dug /118) = 517e;
    -43% umanjenje za normirane troškove = 517*0,43=222;
    517 – 222 = 295e/m je osnovica za oporezivanje;
    56% x 295 = 165e je porez i doprinos/mes !
    165e x 12 mes = 1980e/godina
    Ukupan dug, za 6 god i 9 mes je: 81 mesec x 165e = 13365
    13365 / 120 mes (10 godina) = 111e/mes je mesečni dug sledećih 10 godina.

    Ako neko nastavi da zarađuje 1000e/mes i posle 1.10.2021. 118000 – 18300 normirani troškovi) = 99700 mu je osnovica za oporezivanje.
    Porez: 56% x 99700/mes = 55832 je porez/mes ili (/118) 473e/mes
    Sledi, Ukupna zarada: 1000/mes – 473e/mes (porez i doprinosi) = 527e/mes mu ostaje kao zarada od 1000e. 47% su porezi i doprinosi na ukupnu zaradu.
    Ako ima i Poreski dug od 111e/mes, od 1000e mu ostane: 527 – 111 = 416e (porez se penje na 58%/mes)
    Ako to što mu ostane reši da potroši na život u Srbiji za mesec dan, od tih 416e/mes, plati još porez na PDV: 416 x 15% (PDV, obrnuta stopa, od 18%) = 62e/mes.
    Sledi, da od ukupno ostvarene zarade od 1000e, država na ime poreza uzme:
    473 + 111 + 62 = 646e/mes, čime se izdvajanje za mesčnu poresku obavezu penje na oko 65%.
    Odnosno, REALNA vrednost koja ostane nekome ko mesečno, kao frilenser, zarađuje 1000e, je 350e ili 35% od zarađenog novca.

    Za buduće prihode, posle 30.9.2021.:
    ——————————————
    Ako neko zarađuje malo preko minimalca (koji nije dostojan bilo kakvog normalnog života), ako npr. ima prihod od 300e/mes; to je oko 36000 rsd/mes, minus neoporezivi deo od 18300 rsd, sledi, oporezivi deo je: 36000 – 18300 = 17700; Porez je: 17700 x 56% = 9912 rsd; to je u evrima (/118 rsd) oko: 94e mesečno; plus stari dug, ako ga je imao. 94e/mes je 31% od ukupne zarade.
    Ako je taj ceo svoj prihod potrošio u Srbiji za plaćanje računa (nije ga odneo na Kajmakčalanska ostrva ili neku drugu egzotičnu destinacija, ili npr. ne plaća školovanje dece u inostranstvu), on je već kroz to platio min. 15% poreza kroz PDV, dakle, 300e/mes – 94e/mes (porezi i doprinosi na prihod) = 206e/mes; 206e x 0.15 = 31e/mes (PDV). To treba dodati na onih 94e/mes već obračunatog poreza, pa ukupan poreski namet dođe na 125 evra, od 300 evra ostvarenih prihoda, dakle od 300e njemu REALNO ostane 175e/mes, a REALNI porez i doprinosi je 42%.
    Šta dobija taj za taj porez? Da li ima obračunat radni staž, zdravstveno osiguranje, osiguranje od nezaposlenosti, pravo na godišnji odmor, plaćeno kada ostane bez posla,… To su sve pitanja na koja treba dati odgovor.

    Pozdrav

  8. Molim Vas da objavite moj komentar jer je on bitan za opštu percepciju u odnosu na zahteve frilensera. Mada, malo ljudi i čita komentare; korektno bi bilo da ispravite tekst jer ne daje tačne podatke, a drugi ga mogu takvog i preuzeti, bez udubljivanja u računicu.

    Prvo, period za koji se obračunava poreski dug frilenserima nije 5 godina, već 6 godina i 9 meseci (81 mesec), od 1.01.2015 – 30.09.2021.

    Drugo, 2031 evro, ako se držimo te cifre, iz vašeg teksta, je dug za jednu godinu, a ne za 5 godina, kako ste Vi napisali. Nadam se da greška nije namerna, ali kod drugih ljudi svakako može da izazove podozrenje prema zahtevima frilensera!

    Ukupan dug za ceo period od 6 god i 9 meseci bi teoretski bio oko 13698 evra (2031e/12m=169e; za 6 god i 9 mes = 81 mesec, ukupan dug: 81 mes x 169e/mes = 13689e).

    Ako se dug otplaćuje mesečno, na 10 godina, odnosno 120 rata, mesečna rata je, za sledećih 10 godina, oko 114 evra (13698/120 mes), a ne 17 evra mesečno, kako ste Vi napisali!
    ——————————————————————————————–
    Druga računica:

    Ukupna zarada za godinu dana: 12 mes x 1000e = 12000e; nek je 1e = 118 din ili rsd.

    Mesečno: 1000e/mes – 483e/mes (57000rsd, oslobođenje za stari dug) = 517e;
    -43% umanjenje za normirane troškove = 517e/mes x 0,43 = 222e/mes;

    517 – 222 = 295e/m je osnovica za oporezivanje;

    56% x 295 = 165e je porez i doprinos/mes !

    165e x 12 mes = 1980e/god

    Ukupan dug, za 6 god i 9 mes je: 81 mesec x 165e = 13365e
    13365 / 120 mes (10 godina) = 111e/mes je mesečni dug sledećih 10 godina.

    Ako neki frilenser nastavi da zarađuje 1000e/mes i posle 1.10.2021. to je: 118000rsd – 18300rsd ( normirani troškovi) = 99700rsd mu je osnovica za oporezivanje.

    Porez: 56% x 99700/mes = 55832 je porez/mes ili 473e/mes
    Sledi, Ukupna zarada: 1000/mes – 473e/mes (porez i doprinosi) = 527e/mes mu ostaje kao zarada od 1000e. 47% su porezi i doprinosi na ukupnu mesečnu zaradu.

    Ako ima i Poreski dug od 111e/mes, od 1000e mu ostane: 527 – 111 = 416e (porez se penje na 58%/mes),

    Ako to što mu ostane reši da potroši na život u Srbiji za mesec dan, od tih 416e/mes, plati još porez na PDV: 416 x 15% (PDV, obrnuta stopa, od 18%) = 62e/mes.

    Sledi, da od ukupno ostvarene zarade od 1000e, država mu na ime poreza uzme:
    473 + 111 + 62 = 646e/mes, čime se izdvajanje za mesečnu poresku obavezu penje na oko 65%.

    Odnosno, REALNA vrednost koja ostane nekome ko mesečno, kao frilenser, zarađuje 1000e, je 350e ili 35% od zarađenog novca.

    Za buduće prihode, posle 30.9.2021:
    —————————————————-
    Ako neko zarađuje malo preko minimalca (koji nije dostojan bilo kakvog normalnog života), ako npr. ima prihod od 300e/mes; to je oko 36000 rsd/mes, minus neoporezivi deo od 18300 rsd, sledi, oporezivi deo je: 36000 – 18300 = 17700.

    Porez je: 17700 x 56% = 9912 rsd; to je u evrima oko 94e mesečno; plus stari dug, ako ga je imao. 94e/mes je 31% od ukupne zarade.

    Ako je taj frilenser ceo svoj prihod potrošio u Srbiji za plaćanje računa on je već kroz to platio min. 15% poreza kroz PDV.

    Dakle, 300e/mes – 94e/mes (porezi i doprinosi na prihod) = 206e/mes; 206e x 0.15 = 31e/mes (PDV).

    To treba dodati na onih 94e/mes već obračunatog poreza, pa ukupan poreski namet dođe na 125 evra mesečno.

    Od 300 evra ostvarenih prihoda, njemu REALNO ostane 175e/mes, a REALNI porez i doprinosi su 42%.

    Šta dobija taj za taj porez? Da li ima obračunat radni staž, zdravstveno osiguranje, osiguranje od nezaposlenosti, pravo na godišnji odmor, plaćeno kada ostane bez posla,… To su sve pitanja na koja treba dati odgovor.
    Hvala Vam što pišete o ovoj temi.
    Pozdrav.

Ostavite komentar


Naslovna strana

Naslovna strana za 6. novembar 2024.
Galerija

Pretplati se i postani deo Kluba čitalaca Danasa

Klub čitalaca Danasa je zajednica pretplatnika na dnevni list Danas kojima je, pored ekskluzivnog pristupa novinama u PDF formatu veče pre nego što se štampano izdanje nađe na trafikama, dostupna i celokupna arhiva lista onlajn. Članska kartica obezbeđuje i preko 50 popusta naših partnera, kao i pozivnice za naše događaje i akcije.

Maja Nikolić, TV novinarka

List Danas je važniji nego ikada ranije. Kada ne bi bilo takvih novina, ne bismo ni znali kako prave novine treba da izgledaju.