Fudbal i Argentina: Lionel Mesi – od stidljivog genija do predvodnika ,,loših momaka“ iz Katara

Kada je Lionel Mesi prošlog decembra osvojio Prvenstvo sveta u fudbalu u Kataru u svom petom i po svemu sudeći konačnom pokušaju, bio je to poslednji komadić slagalice u verovatno najvećoj fudbalskoj biografiji svih vremena.

Ali pobeda je predstavljala samo delić cele priče.

Iza scene, a potom i na najvećoj pozornici, Mesijeva transformacija na Srednjem istoku je postala očigledna.

Tridesetpetogodišnji genije je godinama bio predmet debate i sumnje.

Ali njegov karakter se promenio.

Kao tinejdžer, Mesi je bio toliko bolno stidljiv da se presvlačio u hodnicima svlačionica ne bi li izbegao zadirkivanje saigrača dok je bio član omladinskog pogona Barselone.

„Na Svetskom prvenstvu u Kataru stvari su se promenile“, kaže golman Argentine i Aston Vile Emilijano Martinez.

„Mi smo verovatno agresivniji sastav od onih fudbalera reprezentacije sa kojima je ranije igrao. Tako da je po svemu sudeći pomalo počeo da liči na nas – loše momke“.

• Istinita fudbalska bajka: Bio jednom jedan Leo, kakav Leo – strašan Leo
• Kako se kovala La Skaloneta: Priča o drugom Leu koji je zaludeo Argentinu
• Najbolji fudbalski golman na svetu ili arogantni provokator: Priča o Emiju Martinezu

Tako neke od zvezda u nedavno objavljenom dokumentarnog BBC-jevog filma Lionel Mesi: Sudbina, obrazlažu i analiziraju konačnu Mesijevu evoluciju – od stidljivog tinejdžerskog genija do sudbinskog „lošeg momka“.

„On je sjajan tip, ali nije u stanju ni da reguliše saobraćaj. Kako uopšte možete da poverite nacionalni tim Skaloniju?“.

Ovakvi tipično živopisni opisi Dijega Maradone usmereni ka Lionelu Skaloniju po njegovom imenovanju za trenera Argentine 2018. godine, oslikavale su i raspoloženje čitave nacije.

Da budemo direktni – Skalonija je na čelo reprezentacije doveo lično Lionel Mesi – bila je to smišljena odluka Fudbalskog saveza Argentine ne bi li zadržali najvećeg talenta generacije i dalje u sastavu nacionalnog tima.

U godinama koje su prethodile Skalonijevom imenovanju, Mesi je imao problematičan odnos sa reprezentacijom, a povremeno i sa glavnim šefom nacionalnog sastava.

Nakon što je talentovani tim Argentine na svim poljima bio potučen od Nemačke u četvrtfinalu Svetskog prvenstva 2010. godine, Maradona, tada selektor Argentine, kritikovao je Mesijeve liderske sposobnosti.

Posle fijaska na Svetskom prvenstvu 2018. godine i ranog povratka kući, došao je novi trener – Horhe Sampaoli.

U međuvremenu se desila i 2016. godina u kojoj se Mesi na kratko povukao iz reprezentacije nakon što je promašio penal u finalu Kupa Amerike (nacionalno prvenstvo Južne Amerike) u porazu od Čilea.

Ovakvi potresi su doveli do toga da osnovna motivacija Fudbalskog saveza Argentine bude imenovanje Skalonija, ne bi li njihova glavna zvezda bila zadovoljna.

„Savez je imao samo jedan cilj, da pronađe trenera koji bi bio u stanju da radi sa Mesijem i da iz njega izvuče ono najbolje“, rekao je Mesijev biograf Giljem Balage.

„Kada je Skaloni preuzeo reprezentaciju, upitao je Mesija šta on misli o svemu i šta bi za njega bilo najbolje“.

„Bio je to iskren razgovor, kakav se i mora voditi sa najboljim igračem na svetu“.

• Mesi: Finale Svetskog prvenstva u Kataru biće moj oproštaj od Argentine
• „Mesi je sazreo, sada je pravi vođa argentinske fudbalske reprezentacije“
• Kako je argentinska pop pesma postala Mesijeva himna na Svetskom fudbalskom prvenstvu

Argentinska novinarka Marsela Mora i Arauho dodaje: „Kada je Skaloni imenovan, mediji to nisu propratili bombastično niti je bilo neke posebne promocije – činilo se kao da je nedostajalo energije da se pojure neka veća trenerska imena“.

„Ljudi su uglavnom bili besni. Nismo znali mnogo stvari o njemu.

„Smatralo se da je posao trebalo da dobije neki slavni ili uticajni trener, a na kraju je posao dobio neko ko je bio neka vrsta anonimusa“.

Međutim, upravo su ta anonimnost, provincijska odmerenost i odsustvo egoizma omogućili Skaloniju da postane miljenik argentinskih reprezentativaca i – što je bilo od ključne važnosti – samog Mesija.

„Skaloni je izuzetno opušten“, rekao je napadač Argentine i Mančester Sitija Hulijan Alvarez.

„Veoma je pošten, a bitno je i to što dolazi iz malog grada. I sam se u tome poprilično prepoznajem jer takođe dolazim iz malog mesta, pa mogu lakše da uočim te ljudske kvalitete koje on poseduje“.

„Uvek ćete ovde imati talentovane igrače, ali bitan je način na koji ćete da ih vodite“, dodaje Martinez.

„To vam je kao da imate Ferari, ali ukoliko ne umete da ga vozite, na svakom ćošku ćete da ga čuknete.

I to je jedino poređenje koje mogu da napravim u vezi sa Skalonijem – on vrlo dobro zna kako se vozi Ferari“.

• Šest stvari koje su obeležile Mundijal u Kataru
• Katar će se pamtiti kao Mesijev Mundijal
• Mesi osvojio svet, pa Instagram

Kako je od Katara stvoren dom

Pažnja koja se poklanjala onom što se nalazilo ispod haube, bila je ključna da se Mesi i ostatak argentinskog tima osećaju srećno u Kataru.

Bez obzira na to što je iz Argentine otišao još kao tinejdžer, Mesi je držao do argentinskih korena, a naročito do rodnog grada Rozarija.

„On priča sa argentinskin naglaskom, jede argentinsku hranu, gleda argentinske filmove i sluša agrentinsku muziku“, kaže Džonatan Vilson, autor knjige Anđeli garavih lica, fudbalske istorije Argentine.

Skaloni i Fudbalski savez su bili izbirljivi kada su se bavili udobnošću za Mesija i ostale reprezentativce, stvarajući „malu Argentinu“ u bazi na Katarskom univerzitetu.

Početkom Skalonijeve vladavine, neki od mlađih igrača su se povezali sa Mesijem tako što su mu zakucali na vrata hotelske sobe i pozvali ga da sa njima igra truko – argentinsku igru kartama.

Ova igra je bila toliko prisutna u Kataru, baš kao i argentinski čaj mate, ali i – što je možda i najvažnije – asados, uvozna argentinska govedina.

U izveštajima se navodi da je tim doneo 900 kilograma mesa u Katar.

„Mislim da ovo važi za ceo argentinski narod – ukoliko imate mate i naš predivan roštilj, više vam u životu i ne treba“, rekao je nekadašnji Mesijev saigrač Paolo Zabaleta.

Balage i Mora i Arauho se slažu da su ove stvari doprinele tome da Argentina iz Mesija izvuče ono najbolje.

Time je vrhunski svetski fudbaler vraćen u detinjstvo koje je okončano kada se sa samo 13 godina preselio u Barselonu.

Na samom terenu, odjeci tog detinjstva su najbolje mogli da se uoče tokom četvrtfinalnog meča i pobede nad Holandijom.

Holandski selektor Luj van Gal je pre meča bio kritičan po pitanju Mesijevog poseda lopte.

To je razljutilo njegove saigrače i raspalilo istorijsko neprijateljstvo između njih dvojice.

„Napad na Lea… to se ne radi Argentincima“, rekao je tadašnji fudbaler Brajtona i reprezentativac Argentine Aleksis Mekalister.

Mesijeva osećanja su isplivala na videlo u 73. minutu utakmice u četvrtfinalu.

Mesi je drugi argentinski gol proslavio tako što je stao ispred holandske klupe i stavio šake iza ušiju očigledno ismevajući van Galove ranije komentare.

Mesi i nekadašnji reprezentativac Argentine Huan Roman Rikelme su danas bliski prijatelji.

Ranije se to, međutim, tokom Rikelmeove sezone u Barseloni 2002. godine, svodilo na puko obožavanje.

Rikelmeov nekadašnji menadžer se jednom prilikom prisetio kako je Mesi kao tinejdžer „sedeo i gledao u Rikelmea kao da se radilo o Isusu Hristu“ tokom roštilja priređenog za Južnoamerikance u tadašnjem timu Barselone.

Mora i Arauho smatra da Mesijeva proslava protiv Holandije – upravo tako je i Rikelme proslavljao golove tokom njegove karijere – takođe oslikava i Mesijevu istorijsku frustraciju zbog toga što njegov prijatelj nije mogao da igra na svojoj poziciji tokom perioda kada je Van Gal bio trener Barselone početkom 2000-tih godina.

„Bio je to iznenađujući potez Mesija“, rekla je Mora i Arauho.

„Takav naklon Rikelmeu nije bio očekivan“.

Kakva god da je bila Mesijeva motivacija da na ovakav način proslavi gol, to nije bio kraj njegove borbenosti.

Posle meča, argentinski napadač se sukobio sa pomoćnim trenerom Holandije Edgarom Davidsom pored aut linije i u tunelu kada je prekinuo sopstveno TV obraćanje da bi potom izvređao holandskog „broja 19″, kako ga je nazivao, Vouta Veghorsta.

„U tunelu, na putu ka svlačionici, ‘broj 19’ kako ga je zvao, prošao je pored njega“, dodaje Mora i Arauho.

„Mesi je prekinuo intervju i rekao mu: ‘Beži odavde kretenu, šta buljiš?'“.

„Mesijev ispad je bio spontan. Imao je prizvuk Rozarija, bilo je to nešto što bi njegova baka možda dobacila“.

„Ovo u svakom slučaju nije bilo nimalo bezazleno“.

Balage smatra da je „Mesi reagovao na način koji ni on sam nije bio svestan da je u stanju da izvede“.

Da bismo shvatili ovu eksploziju besa, neophodno je da se vratimo u period Mesijevog detinjstva u rodnom Rozariju, koji se nalazi na oko 300 kilometara od Buenos Ajresa.

„Tokom Svetskog prvenstva Mesi je pokazao i tu stranu i to je pokazatelj da je oko sebe imao ljude sa kojima se osećao komotno“.

„Jer kada je imao 12 godina, verovatno se tako ponašao i na ulicama svog grada“.

„Kada se preselio u Barselonu, morao je da postane drugačija osoba, Katalonac, udaljeniji i mirniji“.

„Ali u sebi je i dalje imao tu ličnost“.

„Nije on postao Maradona. Rozario u njemu je isplivao na površinu tokom Svetskog prvenstva pred našim očima“.

Mora i Arauho, kao i Belega, ističu da je uvreda koju je Mesi uputio Veghorstu – ‘bobo’ – ona koju samo „klinci koriste“.

Martinez se takođe slaže sa Belegom kada primećuje da je ova promena slična onoj kada dete upadne u loše društvo u školi.

„Mi smo verovatno agresivniji sastav od onih igrača reprezentacije sa kojima je ranije igrao“, rekao je Martinez.

„Tako da je po svemu sudeći pomalo počeo da liči na nas – loše momke“.

Prema Vilsonu, Mesijevo ponašanje se može objasniti i igračima koji nisu bili tu.

Prisustvo brbljivaca poput Havijera Maskerana u prethodnim argentinskim selekcijama, značilo je i da Mesi tada nije morao da igra tu ulogu.

Ali u Kataru se pojavio vakuum.

Novinar Kristijan Martin je ceo turnir proveo u argentinskom kampu.

I on i Mesijev biograf Balage su bili iznenađeni načinom na koji je Mesi popunio tu prazninu od prvog meča na turniru.

Šokantni poraz od 2:1 od Saudijske Arabije je doveo jednog od favorita u poziciju da strepi od ranog povratka kući.

Istorijski gledano, posle ovakvih poraza Mesi bi obično izbegavao medijsku opsadu u miks zoni kroz koju su igrači morali da prolaze.

„Posle poraza od Saudijske Arabije, trebalo mu je sat vremena da prođe kroz tu zonu“, kaže Balage.

„Pričao je kako je tim ‘bolji od onog što su prikazali'“.

„Razgovarao je sa svakim novinarom i uporno ponavljao istu rečenicu: ‘Verujte u nas, nećemo vas izneveriti. Budite uz nas'“, dodaje Martinez.

„Bila je to izuzetno snažna Mesijeva izjava“.

„Zaista smo uživali u Mesiju, u tome što se pokazao kao pravi vođa, na pravi način“, rekao je Zabaleta.

„Kada bi bilo teško, jedino je on pričao sa novinarima, nije želeo da nekog neiskusnog igrača pošalje pred medije i to je bilo sjajno“.

Pogledajte video: Kako je Mesi postao najveći

Spremnost da bude na čelu i pred medijima i na terenu, kao na utakmici protiv Holandije, doveli su do velikog broja tekstova koji su Mesija „maradonizovali“, tvrdeći da je ,,u sebi pronašao Dijega“.

Ali Mora i Arauho se ne slaže sa idejom da je Mesi išao tim putem ili da je postajao Maradona.

On je, pre svega, čini se, konačno počinjao da se udobno oseća u svojoj koži – što se drastično razlikovalo od slike tinejdžera koji na svojim plećima nosi nenadanu sreću koju je doneo porodici ili superstara kojeg su pregazila nadanja nacije sa prethodnih Svetskih prvenstava.

„Na terenu su se primećivali osmesi. Glava mu je bila uzdignuta. Verovao je u sebe“, kaže ona.

„Pokazivao je i zračio samopouzdanjem. U njegovom nervoznom ponašanju nije bilo nervoze, ako to uopšte ima nekog smisla“.

„Ljudi su slali poruke i pisali kako je Mesija preuzeo duh Maradone…? Kako Maradona govori kroz Mesija…Ne! Nije se on pretvorio u Maradonu. On je u sebe izrastao“.

„Godinama je postojao ogroman pritisak na Mesija i njegovu igru, na njega samog, da ispuni neke nebulozne zahteve i da bude više Argentinac, da bude strastveniji, da bude kao Maradona“.

„Mislim da mu je to dugo vremena smetalo.

„Glavna stvar koja je na ovom Svetskom prvenstvu mogla da se primeti u vezi Mesija je koliko se udobno osećao u svom telu.

„Manjak pritiska po pitanju njegove igre. Višak ležernosti zato što je bio to što jeste“.

Ležeran po pitanju sopstvene ličnosti. I ležeran po pitanju sopstvene uloge.

„Mora da je osećao kako mu istorija diše za vrat. Mora da je osetio kako mu se vremenska kapija zatvara“, rekao je Vilson.

Mora i Arauho smatra da je suočavanje sa satom koji je označavao kraj karijere bilo njegovo najveće dostignuće u Kataru.

Čitav mesec je uspeo da ostane miran, a da ne istupi oštricu žudnje za pobedom.

„To je veoma zanimljiva kombinacija. Na Svetskom prvenstvu 2006. godine je sedeo na klupi i nije ni dobio šansu da u četvrtfinalu zaigra u porazu od Nemačke“.

„Gunđanje i detinjasto ponašanje koje je podsećalo na tantrum je bilo u suprotnosti sa onim što smo videli u Kataru“.

,,Videli smo ogroman progres sve do tačke emocionalne zrelosti“.

„I mislim da je bilo divno gledati taj rast tokom skoro dve decenije njegove karijere“.

Da li je Mesi odrastao? Da li je artikulisao pokojnog Maradonu u sebi?

Da li je nanovo otkrio ličnost zaboravljenu u uličnim igrama rodnog Rozarija?

Štagod da se dešavalo u Mesijevoj glavi na Srednjem istoku, pomoglo mu je da se striktno usredsredi na osvajanje titule.

„Mislim da je posle Svetskog prvenstva u Kataru Mesi upotpunio fudbal“, kažee Martinez.

Pogledajte video: Ludnica u Argentini

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]