Postojana sposobnost Pola Gaskojna da izaziva podele, uzburkava emocije i provocira strasne reakcije može da se sažme u onaj trenutak magije na Prvenstvu Evrope u fudbalu 1996, kada je zacementirao pobedu Engleske nad Škotskom.

Dok su navijači Engleske slavili na Vembliju čudeći se prirodnom instinktu koji je Gaskojna naveo da levom nogom prebaci Kolina Hendrija, pa da desnom izvede volej udarac, potpuno suprotna scena se odvijala u malom škotskom gradu Bridž of Alan.

Tome je svedočio čovek koji je bio uz Gaskojna kao kapiten i to u njegovim najboljim danima, kada je postao engleski nacionalni heroj i kada je reprezentacija stigla do polufinala Svetskog prvenstva u fudbalu 1990.

• Uspon i pad Bruna – priča o golmanu koji je naručio otmicu i ubistvo bivše devojke
• Johan Krojf i magija totalnog fudbala
• Rio Ferdinand – nestašni momak iz Pekama koji je promenio engleski fudbal

„Gaza mi je napravio ozbiljan pazar tog dana“, priseća se Teri Bučer.

„Ja sam u to vreme vodio jedan hotel u Škotskoj i znao sam da sam nadrljao ukoliko Engleska izgubi“.

„Engleska je pobedila i mi smo radili u restoranu kada sam primetio nekoliko momaka sa poderotinama, modricama i podlivima ispod očiju“.

Pitao ih je šta se dešava u gradiću, a oni su rekli da ima nereda u barovima i pabovima jer je Gaza dao gol.

„Ali to nisu bili navijači Engleske. Bili su to oni navijači koji su se sukobili sa fanovima Rendžersa jer su se radovali Gazinom golu i govorili kako je ‘on jedan od naših’.

To vam je bio Gaza. Ako su ga navijači voleli, to je bilo to. Tu više ni patriotizam nije bio bitan“.

Sjajan, čudesan talenat

Sve je to deo tapiserije koja priča Gaskojnovu priču, od trenutaka kada je bio simpatični tinejdžer u Njukasl Junajtedu, pa kroz karijeru koja se odvijala u Totenhem Hotspuru, Laciju i Rendžersima, te do konačnog i naglog potonuća usled borbe sa ličnim demonima.

Na EP 1996. se video taj trenutak, baš kao i agonija promašaja zlatnog gola „za dlaku“ u polufinalu sa Nemačkom, ali Mundijal u Italiji 1990. je bio taj prerani skok do zvezda za sjajnog i čudesno talentovanog igrača.

Gaskojn, i pored kasnije slave, nikada u stvari nije više bio isti posle zaista katastrofalne povrede kolena (koju je, mora se reći, sam izazvao) zadobijene tokom užasnog starta na Garija Čarlsa dok je igrao za Totenhem protiv Notingem Foresta u finalu FA Kupa 1991.

Karijera Krisa Vodla se na kratko poklopila sa Gaskojnovom u Njukaslu, a zatim i u Spursima i reprezentaciji Engleske.

Vodl je za BBC Sport rekao da je to italijansko leto 1990. bilo vrhunac njegove fizičke i fudbalske karijere.

„Bio je u neverovatnom stanju“, kaže Vodl.

„Imao je idealnu težinu i bio je u sjajnoj kondiciji, baš kao što je i hteo. Polomio se ne bi li stigao do takvog stanja“.

„Kasnije je sve pokušavao ne bi li se vratio na tu težinu, ali mi je priznao da mu to više nikada nije pošlo za rukom“.

„Italija ’90 je videla pravog Gazu – ničega se nije plašio, niko nije mogao da ga poremeti i bio je ubeđen da je najbolji igrač na terenu. Mada, oduvek je tako mislio“.

• Kako su Puškaš i Mađari na Vembliju počeli revoluciju
• Mirčea Lučesku – trener kluba čiji ga navijači mrze

Gazu niko nije mogao da trenira

Nijedna hronika Gaskojnove karijere nije kompletna bez navođenja poteškoća koje je imao van terena i bitaka sa alkoholom, težinom i ostalim ličnim problemima.

Sećajući se veličanstvenog fudbalera, Vodl kaže:

„Samo je želeo da igra i da pokaže talenat. Igrao je bez ikakvih priprema. Pola niste mogli da trenirate. Mogli ste samo da ga savetujete“.

„I kao što smo to videli na prvenstvu 1996. protiv Škotske, bio je sposoban da reši utakmicu“.

• Ejnar Galilea – baskijski fudbaler i panker u zeleno-žutom dresu Istre
• Zašto Arapin ulaže u izraelski fudbalski klub koji bodre rasisti

„Za veliki broj utakmica Pol će priznati da mu je bilo teško i da nije u njima mogao da se pronađe“.

Uglavnom je imao mentalne probleme – nije se osećao dobro ili se osećao kao da ima previše kilograma.

,,Nije jednostavno reći da je bio običan dečko koji je radio ovo ili ono. Svi znamo za njegove trenutke od sjaja do očaja i na terenu i van njega. Bio je komplikovan lik“.

,,Problemi koje je imao van terena su ga pogađali“.

Ali kakav je samo talenat bio.

„Uvek je bio tamo gde je bila i lopta. Bio je vrlo snažan i bilo mu je teško oduzeti loptu. Bio je mnogo brži sa loptom u nogama, nego bez nje, što je dosta bizarno“.

• Sovjetski genije fudbala koga svet nije upoznao
• „O mama, mama, mama – zaljubio sam se“: Kako je bilo gledati Maradonu

Da li bi bio uspešan u Mančester Junajtedu?

Gaskojn je bio na putu za Lacio kada se povredio na Vembliju i iako ga se tamo rado sećaju, bile su to tri godine borbe sa povredama, među kojima i lom noge tokom treninga kada je startovao na Alesandra Nestu.

Veliki je znak pitanja kakva bi bila karijera Pola Gaskojna da je ispoštovao dogovor koji je imao sa ser Aleksom Fergusonom i da je došao u Mančester Junajted leta 1988, umesto što se u poslednjem trenutku ipak odlučio da pređe u Totenhem.

Vodl, koji je u to vreme bio u Totenhemu, ne veruje u tu teoriju.

„Teri Venejbls je bio idealan trener za Pola. Nije ga maltretirao, pričao je sa njim. Dosta ga je i grdio, ali Pol ga je izuzetno cenio“.

Da li bi Fergijeva disciplina bila dobra za njega?

„Svi pričaju o Londonu i o kulturi napijanja, ali u to vreme je i Mančester Junajted imao igrače sa reputacijom – Pol Mekgrat, Brajan Robson, Norman Vajtsajd, Viv Anderson – i niko od njih nije bio otporan na alkohol. Da li bi i Pol završio u toj grupi?“

„Oni su bili veoma profesionalni i uspešni, ali ko može da kaže kojim putem bi on krenuo“.

• Doktor u kopačkama: Neverovatna priča Sokratesa, fudbalera bujne kose i čvrstih stavova
• Od prečke Mijatovića do potopa u Južnoj Africi – sve tragedije fudbalske reprezentacije

Nije trebalo da ode u Midlzbro, Everton ili Barnli

Gaskojnov poslednji veliki trijumf je ostvaren u Rendžersima pod vođstvom očinske figure Voltera Smita.

Tu je dva puta osvojio škotsku titulu pošto je stigao iz Lacija u julu 1995. Prvu je krajem sezone potvrdio het-trikom protiv Aberdina na Ajbroksu.

Bušer, koji je i sam postao legenda Rendžersa, kaže:

„Navijači Rendžersa su ga smatrali jednim od najvećih. On je u stvari i bio jedan od najvećih koji su ovde igrali“.

„Bio je veličanstven. Bio sam tamo onog dana kada je postigao het-trik protiv Aberdina i bio je nenadmašan. Radio je ono što veliki igrači inače rade, rešavao je bitne mečeve“.

Gaskojn nije mogao da odoli da se još jednom oproba u Premijer ligi, ali je bio samo senka sebe u Midlzbrou i Evertonu.

Vodl smatra da bi mu bolje bilo da je ostao u Škotskoj.

On kaže: „Rendžersi su bili dobar tim i Volter ih je sjajno vodio. S obzirom na njegove povrede i fizičke izazove u škotskoj ligi, Rendžersi su bili idealni za njega.

„Ne mislim da je trebalo da ode u Midlzbro, Everton ili Barnli. Te godine je trebalo da provede sa Rendžersima“.

„Pol je maštao o povratku u Premijer ligu i, znajući ga, mislim da je i dalje verovao da je najbolji igrač bez obzira da li ima 21 ili 41 godinu, ali teško je to bilo fizički izdržati“.

Bučer kaže:

„Italija ’90 je bila vrh. Šteta je što je ispalo tako, jer je moglo još mnogo toga da se desi, ali svejedno je i dalje imao taj dodir genija koji smo videli protiv Škotske“. I dalje je imao sjajne momente“.

„Nedavno sam ponovo gledao meč protiv Škotske i da nije imao taj trenutak sjaja koji je odlučio utakmicu, ne biste ni znali da je igrao“.

„Gaza zaslužuje da bude upamćen kao jedan od najvećih – bio je stvaralac, paker, genije“.

Bez obzira na sve probleme koje je imao on je velikodušan, divan, srdačan tip.

„Samo vreme se topi kada ste sa njim. Odjednom ste ponovo u Torinu i igrate polufinale svetskog prvenstva, ponovo igrate za Englesku na starom Vembliju“.

„On je posebna osoba i poseban fudbaler i smatram privilegijom to što sam igrao sa njim“, završava Bučer.

• Rajan Gigs: Put legende Mančester Junajteda do klupe Velsa
• Bob Marli – čovek koji je bio zaljubljen u fudbal

Rang lista najčuvenijih Gazinih poteza – po čitaocima BBC Sporta

Protraćeni talenat? Problematični genije? Najveći engleski fudbaler u svojoj ili bilo kojoj generaciji?

Razlog zbog kojeg volite fudbal? Sve navedeno?

Mali je broj fudbalera u poslednjih 30 godina koji su uspeli da raspale maštu navijača kao Pol Gaskojn.

Od čarobnjaka koji je tamanio Mars čokoladice u Njukaslu, preko zvezde prvenstva sveta u fudbalu, pa sve do rimskog plejboja – Gaza je u rukama mogao da ima sve.

Dosta toga je i postigao.

• Erik Kantona: Kako postati fudbalska ikona u 11 koraka
• Ronaldinjo: Od fudbalskog božanstva u Barseloni do zatvora u Paragvaju

Ovo je 10 najčuvenijih Gaskojnovih trenutaka prema mišljenju čitalaca BBC Sporta.

1. Suze u Torinu

Zapadna Nemačka – Engleska 1:1 (Nemačka je pobedila nakon izvođenja penala sa 4:3) – 4. jul 1990.

Engleska je bila solidna, ako ne i sjajna na Svetskom prvenstvu 1990, ali je svoje mesto među četiri najbolja tima izborila tek posle Gazinih asistencija protiv Belgije i Kameruna.

Njegova moćna igra na sredini terena je bila ključna za uspeh tima koji je vodio Bobi Robson, ali tek ga je jedan zaprepašćujući potez načinio herojem nacije.

Več je imao jedan žuti karton na prvenstvu kada je nasrnuo na Tomasa Bertolda tokom polufinalnog meča, tako da je novi karton značio da neće moći da igra u finalu ukoliko bi Engleska prošla dalje.

Suze su nadirale, Gari Lineker je pitao klupu šta da radi, navijači Engleske su bili očajni.

2. Zubarska stolica

Škotska – Engleska 0:2, 15. jun 1996.

Gaza je za Englesku odigrao samo dva velika takmičenja i na oba je reprezentacija stigla do polufinala.

Nije bilo sigurno da će biti u timu za EURO ’96, pa se Gaskojn potrudio da protiv Škotske postigne jedan od najlepših golova koje je reprezentacija Engleske dala.

Bio je to udarac koji je obeležio Gaskojnovu karijeru – šetnja kroz sredinu terena, vizija i osećaj da pokuša sa lob udarcem, pa savršeni volej, a potom i smisao za humor i teatar u proslavi gola.

U toj proslavi je bila jasna referenca na skandal koji se dogodio na pripremama reprezentacije u Hong Kongu kada je Gaza potpuno pijan u jednom baru uslikan u pozi kao na zubarskoj stolici.

• Branko Zebec – balkanski genije koji je stvorio moćni Bajern
• RB Lajpcig – najomraženiji fudbalski klub u Nemačkoj

3. Auuuu! Sjajno! Školarac je pokidao!

Totenhem – Arsenal 3:1, 14. April 1991.

Fantastičan udarac, fantastičan gol, fantastičan komentar Berija Dejvisa.

Gaza je postigao svoj šesti gol u pohodu Totenhema u FA Kupu – nezaustavljiv udarac je proleteo pored Dejvida Simana sa neverovatne udaljenosti.

Bio je to Gaskojn na vrhuncu moći i sa bogatim transferom u Lacio koji je već bio ugovoren.

Prosto uzvišeno.

Intervju posle meča je takođe bio za pamćenje…

4. Druženje sa Vinijem

Vimbldon – Njukasl 0:0, 6. februar 1988.

Najraniji momenat od svih na ovoj listi je zaista legendarna fotografija koja je tada pomogla Gaskojnu da postane opšte poznata ličnost.

Žestoki momak Vini Džons je dobio zadatak da striktno markira Gaskojna na svakom delu terena – takav je bio uticaj 20-godišnjaka na tim iz Njukasla.

Džons je i više nego ozbiljno shvatio zadatak i tako je ova fotografija postala globalno prepoznatljiva.

5. Da je samo…

Nemačka – Engleska 1:1 (Nemačka je posle penala pobedila sa 6:5), 26. jun 1996.

Mora da ste zaista strašan igrač kada postanete deo legendarnog trenutka, a da niste ni pipnuli loptu…

Kao i šest godina pre toga, Engleskoj je uskraćeno pravo da učestvuje u finalu jednog velikog takmičenja nakon penala protiv Nemaca.

Gaskojn je ponovo bio odličan, dao je i gol iz penala, ali je zamalo promašio šansu da utakmicu reši zlatnim golom u produžecima.

Tedi Šeringem je uputio divan centašut i pronašao na drugoj strani Alena Širera koji je volejom loptu poslao ka golu, ali je golman Andreas Kepke uspeo da je dodirne i skrene vrhovima prstiju.

Gaskojn je predvideo taj dodir, sačekao je delić sekunde pre nego što je uklizao i za dlaku promašio loptu za već viđen gol za pobedu.

• Put Roberta Firmina – od naslaga đubreta i udžerica do slavnog Liverpula
• Najstariji fudbalski klubovi u Srbiji – od ledine do trofeja

6. Naoštren za Vembli

Notingem Forest – Totenhem 1:2, 18. maj 1991.

Ako ste mislili da je Gaza bio i više nego motivisan za polufinale, za najvažniju domaću utakmicu svoje karijere u Engleskoj je bio baš naoštren.

Bila je to njegova poslednja utakmica pred odlazak u Seriju A.

Noć pred utakmicu u finalu FA Kupa nije mogao da spava, pa je od klupskog lekara dobio injekciju, ali ona kao da nije imala previše efekta.

Posle ceremonije sa kraljevskom porodicom koja se odigrala pred sam meč, malo je falilo da bude isključen zbog divljačkog starta na Gerija Parkera samo nekoliko minuta nakon početka utakmice.

Igrača Foresta je udario u grudi.

Stvari su postale još gore kada je pokosio Gerija Čarlsa – i ponovo prošao bez crvenog kartona – i kada je potom Stjuart Pirs dao gol iz tog slobodnog udarca.

Gaza je teren napustio na nosilima i tako propustio šansu da bude na terenu kada su Spursi osvojili do danas poslednji trofej FA Kupa.

Teško je povredio koleno, propustio celu sezonu i na kraju otišao u Lacio za sumu od 5,5 miliona funti, u leto 1992. godine.

7. Žuti karton za sudiju

Glazgov Rendžers – Hibernijan 7:0, 30. decembar 1995.

Posle tri godine u Rimu, Gaza je bio spreman za povratak kući, ali zamalo.

Prelazak u Čelsi nije uspeo, Everton se nećkao nesiguran u njegovu fizičku spremnost, ali se sve konačno isplatilo prelaskom za veliki novac u Rendžerse.

Gakojn je i dalje imao samo 28 godina, ali su mnogi bili sumnjičavi po pitanju njegovog mentalnog i fizičkog stanja, pa su neki transfer videli i kao korak unazad.

Umesto toga, Gaskojn je igrao jedan od najboljih fudbala u svojoj karijeri.

Neki od njegovih golova i asistencija za Rendžerse su zaista bili urnebesni.

Gaza na vrhuncu koji probija srednju liniju protivnika, dribla odbrambene igrače, fintira golmana sa obe noge…

Bilo je to kao u snu.

Ali momenat koji se možda i najviše pamti je onaj koji je obeležio meč protiv Hibsa (Hibernian).

Pošto je pretrčao više od 50 metara i šutirao pored gola, Gaskojn je sa trave pokupio žuti karton koji je ispao sudiji Daglasu Smitu i vratio mu ga u svom stilu – tako što ga je „pokazao“ zbunjenom arbitru.

Smitu to nije bilo smešno, pa je kaznio Gazu.

U drugom poluvremenu se opet našao u beležnici sudije Smita, ali ovog puta nakon što je predriblao četiri odbrambena igrača Hibernijansa i zakucao loptu u gol.

Senzacionalno.

• Jirgen Klop – dečak iz Švarcvalda koji je postao heroj Liverpula
• Zašto je Murinjo više od fudbalskog trenera

8. Čari derbija

Još jedna velika utakmica.

Gaza je za prvi rimski derbi rekao da je to bila borba na „život ili smrt“ i u skladu sa tim on je obeležio meč golom glavom u 93. minutu, čime je doneo bod timu.

Bio je to njegov prvi gol za novi klub.

Saigrači su skočili na njega, a gol je izazvao pravo rasulo na tribinama.

Gaza je postao miljenik publike, ali njegov boravak u Italiji je ipak bio obeležen povredama – posle ovog, postigao je još samo pet golova u Seriji A.

9. Rezervacija avionske karte

Engleska – Čehoslovačka 4:2, 25. April 1990.

Ako vam je potrebna potvrda toga koliko se fudbal promenio ranih 90-tih godina – delom i zahvaljujući Gaskojnu.

Na Vembliju je bila samo 21.000 navijača za ovu prijateljsku utakmicu koju je Bobi Robson zakazao kao pripremnu za Svetsko prvenstvo.

Gazi je ovo bila tek druga utakmica za reprezentaciju, ali mu je osigurala mesto u avionu posle dominantne predstave koja je krunisana golom pred kraj meča, kada je probio u šesnaesterac i, ovoga puta levicom, loptu zario u vrh mreže.

10. Zaposednuti čovek

Novi engleski menadžer posle EP 1996. Bio je Glen Hodl i na početku je izgledalo kao da će Gaskojn i dalje biti u sastavu.

Pomogao je Engleskoj da se kvalifikuje zna Svetsko prvenstvo 1998, ali i pored toga što ga je Hodl upozorio da mora da ostane fokusiran, u formi i fizički spreman, Gaza je bio uslikan kako sa Krisom Evansom pije i jede kebab.

To nije bio sjajan prizor. Pa ipak, fudbalski svet je bio šokiran kada je Gaza bio izostavljen sa Hodlovog konačnog spiska od 22 igrača.

Gaza vest nije podneo dobro, demolirao je hotelsku sobu, čega će se i sam Hodl kasnije prisetiti u svojoj knjizi.

„Odlepio je. Urlao je, psovao i nešto trabunjao. Ponašao se potpuno sumanuto. Fizički nije bio spreman 100%, mentalno je bio rasut svuda naokolo“.

Gaskojn više nikada nije zaigrao za Englesku. A možda je i imao pravo kada je rekao:

„Ne shvatam kako jedan kebab može da napravi razliku kada predriblate jednog ili trojicu igrača ili kada trčite između dva šesnaesterca ili kada date gol“.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]