„Dođi vamo… Dođi, dođi… Gde si ti dosad!?“, kaže prekorno muškarac u bordo dresu sa brojem devet na leđima.

„Igrao lopte“, odgovara mladić po imenu Sejo, ali otisak karmina na levom obrazu odmah ga je odao gde je zapravo bio – sa Seadom.

I njegovom ocu sa to nimalo ne sviđa.

„Je l’ ti znaš da smo mi iz fine, kulturne kuće? Što to radiš, što s njom?“, preklinje ga otac.

„Pa šta, ja je volim“, odgovara Sejo.

„Pa je l’ ti znaš, bolan, da njeni za Želju navijaju! Za Želju!“, viče otac sa nevericom.

Dve ulice dalje Seada nailazi na sličan doček.

„Znaš ti Farida, ko deca ste se igrali u pesku – eno ga, odrastao u finog mladića, zgodnog, inteligentnog, sad će u prvi tim (Želje) otići“, nudi joj otac druge opcije.

Ona neće, hoće samo Seju – i eto svađe.

„Da bog da nikada ne ušli u Kup Uefa i Meša (Mehmed Baždarević, dugogodišnji kapiten Željezničara) da bog da slomio nogu“, viče ona.

„A Sarajevo će kao ući“, odgovara joj otac.

Ovako su čuveni sarajevski nadrealisti opisali odnos navijača Željezničara i Sarajeva, čija utakmica već decenijama predstavlja nešto više od fudbala.

Jednostavno, derbi je derbi.

„Uzmite derbi, ne mora ništa više. Ostalo biće kako bude“, kaže Nedim, veliki navijač Sarajeva koji, kako kaže, od kad „zna za sebe, zna i za Želju“.

Zijad Švrakić, nekadašnji fudbaler Sarajeva, kaže da je bilo lepo igrati protiv Zvezde, Partizana, Hajduka i drugih, ali da je meč protiv Želje „nešto posebno“.

„Ko pobedi ima šest meseci mira“, kaže kratko.

„Derbi protiv Sarajeva se uvek ‘igrao’ desetak dana pre i desetak dana posle utakmica“, dodaje Vlado Čapljić, bivši fudbaler Željezničara.

Nova utakmica između momaka u bordo i plavim dresovima biće odigran u sredu uveče od 20:30 časova, što znači samo jedno – Sarajevo je odavno na nogama.

Derbi i ćevapi

„Meni jednu desetku“, kaže sedi muškarac.

„Luk? Kajmak?“, pita konobarica u beloj kecelji na kojoj je velika plavo-bela fudbalska lopta i natpis – Željo.

Svi stolovi u maloj bašti ispred lokala su puni i ćevapi stižu kao na traci.

Nekoliko ulica dalje slična gužva je i u Petici kod Ferhatovića, samo što umesto plave inventarom dominira bordo boja.

Te dve ćevabdžinice su među najpopularnijim u Sarajevu.

Nalaze se na Baščaršiji, popularnoj turističkoj zoni u centru grada, na nekoliko desetina metara jedna od druge, a poznate su kao naklonjene gradskim rivalima.

123 — Ćevabčinica Željo i jedan od Ferhatović lokala u pozadini – još jedna borba plave i bordo boje

Želju su 1968. godine osnovala braća Šain i Hasan Memeti, veliki navijači tima sa Grbavice.

Šain je preminuo 2020. godine, ali njegov Željo nastavlja da radi punom parom.

Postoje tri opcije – pet, deset i 15 ćevapa – dobiju se uz lepinju, a meštani savetuju da se uvek jedu prstima.

Tako je slađe, kažu.

Da sve prođe kako treba brine se Nedim, takođe veliki navijač Željezničara.

„Veliki sam manijak za Željom, tako je od kad znam za sebe“, kaže uz osmeh.

„To se prenosilo sa generacije na generaciju – babo (otac) mi je išao sa Željom svuda po Jugoslaviji, posle sam i ja krenuo na utakmice, treninge, čak i mlađe kategorije.

„Nikada niko iz moje porodice nije bio blizak Sarajevu, niti će – nećemo dozvoliti“.

Željezničar je poslednju titulu prvaka osvojio 2013. godine, tako da Nedim nije baš zadovoljan situacijom u klubu, ali kaže da „nije ni loše“.

„Izvlači se maksimum iz ove ekipe, zaista“, navodi.

„Nadam se da ćemo se vratiti staroj slavi, nije to tako jaka liga da Želja toliko dugo ne uzme titulu“, dodaje.

Razgovor kod kase u lokalu prekida mladić koji je došao da plati porciju.

„Desetka s kajmakom?“, pita ga Nedim.

Mladić klima glavom i pruža novac.

U pozadini dvojica majstora peku ćevape, a čitava prostorija puna je fotografija Željinih fudbalera.

Na jednoj je šampionska generacija iz 2002, na drugoj ona iz 2010. godine, a tu je i slika čuvenog Ivice Osima, najveće legende kluba, u poseti lokalu.

123 — I Ivica Osim je jeo ćevape u Želji

„Nije ovo toliko veliki grad, pretežno se svi znamo između sebe, pa je zeznuto kada se izgubi derbi“, vraća se Nedim razgovoru.

„Teško je doći, raditi, izaći u čaršiju“, dodaje.

Kako kaže, Sarajevo „ima tu raju, tu dušu i uvek je bilo poznato po šali i zezanciji“.

„Zezamo malo mi njih, malo oni nas, to daje draž i naboj“, kaže.

Željezničar je trenutno šesti na tabeli, a Sarajevo četvrto.

Međutim, to ništa ne znači.

„Nikad se ne zna u derbiju. Svaki put kad smo očekivali da nas Sarajevo ponizi mi smo njih razbili – i obratno, kad pomislimo da će biti lako, bude…“.

Zaćutao je.

123 — Sarajevski derbi se ponekad igra i ćevapima

Nekoliko ulica dalje, u Ferhatoviću, lokalu poznatom i kao Petica, ćevape peče Seida Mirsanović.

„Imam tri sina – vatreni navijači Sarajeva“, kaže uz osmeh.

„A i ja sam od malih nogu, braća su mi takođe navijala za Sarajevo“, dodaje.

Zašto baš Sarajevo, a ne Želja?

„Ne Želja, nikako! To je večni rivalitet, prenosi se sa kolena na koleno“, ističe.

U pozadini se čuju sudari viljušaka i metalnih tanjira, dok se sa radija čuje kako peva Zdravko Čolić.

„Bordo kapa, bordo kecelja. Šta da vam pričam“, pokazuje Seidina koleginica na njenu odeću.

U tom trenutku za šank staje plavokosa konobarica.

„’Ajde petica jedna – mani se Želje i Sarajeva“, kaže kratko.

123 — „Navijanje za Sarajevo je stvar geografije, a sa Želju stvar filozofije“, ističu stalno navijači Željezničara

Istorija

Peticu je otvorio Nijaz Ferhatović, prezime koje svako u Sarajevu zna.

Njegov amidža – stric – bio je čuveni Asim Ferhatović Hase, najveća legenda FK Sarajevo, po kojem stadion Koševo danas nosi ime.

Priču o Nedelji kada je otišao Hase, kada „nikom nije smet’o vetar što je duno, te majske nedelje došao je Osijek, al’ opet je Koševo bilo puno“, opevao je sarajevski bend Zabranjeno pušenje u čuvenoj pesmi.

Ferhatović je za momke u bordo opremi igrao od 1951. do 1967. – uz kratki izlet u turski Fenerbahče – postigavši 198 golova na nešto više od 400 utakmica.

U sezoni 1963/64. bio je najbolji strelac Jugoslavije, ali je ljubav navijača Sarajeva stekao pre svega zbog toga što je, kako navode, fudbal igrao iz ljubavi.

Iz Turske se brzo vratio zato što, priča kaže, nije mogao „bez raje“.

Do sada su odigrane 143 utakmice između Sarajeva i Željezničara, a Ferhatović je samo jedan od velikog broja legendi koje su obeležile istoriju derbija.

123 — Tunel kroz koji izlaze igrači na Koševu

123 — Spomenik posvećen Asimu Ferhatoviću ispred stadiona Koševo, koji danas nosi njegovo ime

Za Sarajevo su, između ostalog, igrali Safet Sušić i Faruk Hadžibegić, a za Želju Ivica Osim, Mehmed Baždarević i Refik Šabanadžović.

Željezničar u derbijima ima 45 pobeda, Sarajevo 43, uz 55 nerešenih susreta.

Prvi zvanični meč odigran je 1954. godine, kada je Sarajevo pobedilo 6:1, što je i dalje najveća pobeda u derbiju.

A ko ima više trofeja?

Sarajevo ima dve titule u SFRJ, Željezničar jednu, ali je zbog polufinala Kupa Uefa 1985. godine bolji u evropskim takmičenjima.

Kada je reč o titulama u Bosni i Hercegovini, tu je Željo bolji – 6:5, a ako se gledaju i kupovi onda vodi ukupno 15:13.

Međutim, Sarajevo je titule osvajalo 2020, 2019 i 2015, a Željezničar poslednju tek 2013. godine.

Vlado Čapljić, fudbaler Željezničara sa početka osamdesetih, navodi da je zbog sarajevskog derbija uvek postojao „veliki naboj na malom prostoru“, ali da su se igrači i navijači uvek ponašali „izuzetno korektno“.

„Ima Sarajevo određenu harizmu, sa mnogo šale i opuštenosti“, navodi.

Kako kaže, grad je uvek „više cenio kvalitet čoveka nego uspeh“.

„Prvo si morao da budeš ‘raja’, običan i dostupan, pa se ostalo ako bude – super“, navodi.

Upravo je tako Hase postao legenda, stekavši naklonost čak i plave strane grada.

„On ti je bio sirotinjska majka, takoreći – pomagao je svima, davao i gladnima i žednima. A bio je, brate, igračina vrhunski“, kažu Sarajlije, piše Al Džazira.

123 — Grbavica je dom fudbalera Željezničara

Zijad Švrakić, bivši fudbaler Sarajeva iz osamdesetih, kaže da je derbi nekada uvek prolazio u „lepoj i pravoj fudbalskoj atmosferi“.

„Nekada su i jedan i drugi klub imali veliki broj igrača koji su iz grada“, priseća se.

„Nisam, naravno, protiv ljudi koji dolaze sa strane, ali je onda svaka utakmica dovodile kolone naših prijatelja na stadion.

„I takva je atmosfera bila – dolazi raja da gleda svoje“, navodi.

To je, kaže, bila posebna draž.

„Kada pobediš i dobro odigraš, ti si posle u svojoj ulici narodni heroj, a ako bude loše – prođi, sakrij se, ali niko ti neće prigovoriti“, kaže uz osmeh.

Kako kaže, posebno pamti debi, kao i jedan meč kada su pobedili 2:1, a on dao gol.

„Mada sam svaki derbi igrao dobro“, navodi Švrakić.

„Znam da je Baždarević jednom dao intervju i rekao ‘nismo se na derbijima toliko plašili Safeta Sušića, koliko Zije – on je uvek dobro igrao protiv nas'“.

Igrači dva kluba su čak išli zajedno u kafanu posle meča.

„Pa, naravno“, kaže Švrakić.

„Kako da ne odem kad sam sa nekima išao u školu zajedno“, dodaje.

Švrakić se tu prisetio kako je sa Slobodanom Janjušem, rekorderom po broju nastupa na derbijima (16 za Želju, pet za Sarajevo), sedeo u kafani.

„Dao sam gol, pobedili smo za jedan i ja ga tešim: ‘Ma pusti utakmicu, nema veze'“.

„A on mi kaže: ‘Reci mi makar nešto, biće mi lakše’ – uvek smo imali to da se zezamo i družimo na kraju, ali bez uvreda i sličnih stvari“, navodi uz osmeh.

123 — Stadion Koševo, dom fudbalera Sarajeva

Sarajevski derbi danas

„Sad su neka druga vremena“, kaže Švrakić kratko.

„Ovaj deo grada navija za Želju, a ovaj za Sarajevo, pa ljudi drugačijim ulicama idu na utakmicu – meni je to nepojmljivo, ne mogu to da svarim“, dodaje.

Kvalitet fudbala u bivšoj Jugoslaviji odavno je opao i nijedan od nekada velikih klubova nije kao što je nekad bio.

Međutim, ono po čemu je ovaj region dobro poznat u fudbalskom svetu su veoma vatreni navijači.

„Ovi navijači i ovaj kvalitet fudbala mi nikako ne idu jedno uz drugo“, kaže Švrakić.

„Organizovane grupe, pevanje, koreografije, a na terenu sve presiromašno u odnosu na taj fanatizam“, dodaje.

Za Željezničar navijaju Manijaci (poznati i kao Košpicari), a za Sarajevo Horde zla (zvani i Pitari), koje su ime inače uzeli inspirisani strip junakom Zagorom.

Sarajevski derbi zbog atmosfere spada među najburnije na svetu, a o njemu je snimljeno i nekoliko dokumentaraca.

Sukoba navijača je, na primer, bilo i tokom proslave 100 godina Željezničara. i to u Baščaršiji, samom centru grada.

Taksista Admir Hodžić za sebe kaže da je veliki navijač Željezničara, ali u poslednje vreme ne stiže tako često da ode na stadion.

„Lepo je voleti, ali treba imati granicu – jedno je ljubav, a drugo ekstremizam, ne valja ni u čemu biti ekstreman“, kaže.

„Nisu ljudski životi vredni ničega, a kamoli fudbalske lopte.

„Odem sa drugom na istok – sokić, košpice, malo cigara, izguštam se i to je to“.

Jedno je ipak sigurno, smatra Hodžić – Sarajevo navija za Želju.

„Znaš ko ovde navija za Sarajevo? Samo raja sa strane. Željo je gradski klub.

„Šalim se malo, ali tako je – ima raje koja navija za Sarajevo, ali Željo je Željo“, dodaje.

Nekoliko sati kasnije, tokom vožnje ka Koševu, njegov kolega Fazil Imširović, koji u srcu nema lokomotivu (simbol gradskog rivala), već bordo boju, na to samo odmahuje glavom.

„Nije baš tako“, kaže uz osmeh.

„Ovako, stari deo grada i centar su pretežno Sarajlije, opština Novo Sarajevo je gotovo komplet Željina, a Ilidža i Novi grad su pola-pola.

„Možda ima malo više Željinih tamo“, navodi.

Imširović je umeren navijač.

Voli Sarajevo, ističe da mu je sin igrao tamo, ali i da mu „ni Željo nije stran“.

„Šta je sa Radničkim iz Niša? A Vojvodinom, ima li nje gde“, raspituje se o starim rivalima iz doba Jugoslavije.

„Mlad si ti, u bivšoj Jugi dva klub koja su najbolje sarađivala su ti Zvezda i Sarajevo“, dodaje.

Husref Musemić, čuveni napadač Sarajeva, sredinom i krajem osamdesetih nastupao je i za crveno-bele.

„Da, Musemić, a i ako im je trebalo uvek su mogli da se dogovore nešto, baš su bili prijateljski“, kaže Imširović.

„Recimo, Dzagrebački inamo ovde nikada nije imao podršku, dok je pola grada navijalo za Zvezdu“, ističe.

Za trenutnu situaciju u BiH fudbalu kaže da je „tanka“.

„Borac se vraća posle dugo, dugovremena, Čelik je skroz propao, kao i Sloboda iz Tuzle, Velež je sad nešto živnuo, ali sve je to kratkog daha…

„Digne se neko na godinu, dve i onda ga opet nema deset godina.

„Tako svi osim Želje i Sarajeva, koji su tu negde“, kaže.

Sarajevo je čak pre nekoliko godina privatizovano, kupio ga je malezijski milijarder, iako za to ne postoji zakonska osnova u Bosni i Hercegovini, a sada se pominje da će ga prodati.

„A sad malo hoćeš da obiđeš Koševo?“, pita Fazil dok automobil prilazi čuvenom stadionu.

„Ovo sa leve strane ti je olimpijska hala Zetra, a evo i njega – Olimpijski stadion Koševo, sada stadion Asim Ferhatović.

„Tamo je baklja gorela za Olimpijske igre 1984. godine“, kaže sa ponosom u glasu.

123 — U Sarajevu su 1984. godine održane Zimske olimpijske igre

123 — Grafit posvećen Želimiru Vidoviću Keliju, fudbaleru Sarajeva koji je poginuo tokom ratova devedesetih

Ime

„Volim je, stari, više nego ikoga. Mislim, ženiću se“, kaže Sead.

„Šta misliš?“, odgovara mu otac sa nevericom u glasu.

„Ženiću se“.

„Beži mi, bolan, iz kuće! Beži, izrode jedan“, viče otac.

I on, šta će, odlazi.

Koji tren kasnije Sejov otac okreće se ka uramljenoj fotografiji Safeta Sušića.

„Si video, Pape dragi, šta mi napravi sin rođeni? A slikao se s tobom kad je mali bio“, kuka stari navijač Sarajeva.

Zabranjena ljubav je na kraju pobedila, Sejo i Seada su se venčali i još čekaju dete.

Ali kako će se dete zvati?

Eto novih problema.

„Čekajte, čekajte! Ljudi smo, nismo fudbalske sudije, dogovorićemo se“, kaže pomirljivim tonom muškarac u odelu.

Levo od njega, u plavom, sedi Sejov otac i predlaže – Safet.

Na to, sa suprotne strane, u bordo boji, Seadin otac odgovara – biće Meša.

„Meša će se zvati unuk i kraj“, kaže.

„Safet je za reprezentaciju dao tri gola Rumunima, ej… Pa kako da se ne zove Safet“, stiže odgovor sa druge strane.

Rešenje stiže od medijatora.

„Ukoliko na derbiju pobedi Željo neka se zove Meša, a ukoliko pobedi Sarajevo, nek se zove Safet“, kaže.

I porodice su saglasne.

Uh, veliki je ulog pred večerašnji derbi.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari Odustani od odgovora

Ostali komentari (0)