„Da li vam nešto znači ime Luis Suarez?“.
Dik Lou uz prigušeni kikot pominje ime Urugvajca.
On ne pominje Suareza zbog njegovih golova, prenemaganja, ujedanja ili igranja rukom.
Umesto toga, barem jednom, pominje ga zbog nečega što nije uradio.
Pre deset godina, u leto 2013. godine, Lou je bio zadužen za pojačanja Arsenala u prelaznom roku, a trener Arsen Venger je želeo još jednog napadača.
Suzarez je prethodne sezone postigao 23 gola za Liverpul koji je sezonu završio kao sedmi na tabeli i napadač je želeo da promeni klub.
Arsenal je reagovao.
Pošto je video Suarezov ugovor, Lou je znao da u njemu postoji klauzula o otkupu od 40 miliona funti.
Lou je takođe znao da ta cifra po svemu sudeći neće biti dovoljna da bi se kupio Suarez – klauzula je bila prilično maglovito određena, samo da bi se zadovoljile potrebe Liverpula.
Ali se nadao da bi to mogla da bude dobra osnova za početak pregovora, s obzirom na Suarezovu želju da ode iz kluba.
Lou je poslao ponudu vrednu 40 miliona funti, a na tu sumu je simbolično dodao još jednu funtu.
„Bio je to naš način da započnemo pregovore“, kaže on.
Nije dobio odgovor kakvom se nadao.
„Mora da su na Emiratima (stadion Arsenala) jeli bunike“, tvitovao je u vidu odgovora na ponudu vlasnik Liverpula Džon V. Henri.
Evidentno nezadovoljni Suarez se durio tokom par prijateljskih utakmica, ali je na kraju ostao u Liverpulu, a da nije podneo zvaničan zahtev za transferom koji bi pojačao Arsenalovu ponudu.
„Da li je Suarez zaista želeo da ode?“, pita se Lou.
„Ukoliko klub kupuje igrača, potrebno vam je više od nedelju ili dve. Kada zagusti, potrebno vam je da znate da će i igrač sa svoje strane da pogura stvar.
„Postavlja se pitanje da li je možda trebalo da ponudimo 45 miliona? Svakako.
„Da li bi to definitivno promenilo ishod pregovora? Ne verujem“.
- Tajna koja nije mogla biti sačuvana: Kako je Aleks Ferguson napustio Mančester junajted
- Senke nad Marsejom i Bernarom Tapijem
- VHS kasete, jedno pismo i mali suzuki džip zaslužni za najveću revoluciju u istoriji fudbala
U ovom slučaju Lou je izgubio, ali u letnjim igrama licitacija i blefiranja, uvek postoji i skriveni adut ili neki drugi dogovor.
A ako želite da dobijete više nego što ste izgubili, strategija i taktika su od ključne važnosti.
Čarli Čaplin.
Kolombo.
Salama.
Ciljaj zvezde.
Reci mi zašto.
Posej seme.
U 12 strana dugačkom taktičkom priručniku Dena Hjuza, postoji 39 različitih scenarija.
Specijalista za pregovaranje je bio naviknut na pregovore sa korporativnim biznis klijentima kada je, pre 15 godina, odgovorio na jedan telefonski poziv.
S druge strane je bio Majk Rig koji je pokušavao da shvati zašto se ceo svet istumbao.
Rig se našao na čelu tima koji se bavio akvizicijom igrača za Mančester Siti samo nekoliko nedelja pre nego što će klub kupiti šeik Mansur koji je za nekoliko puta uvećao budžet Sitija, lansiravši ga time u rang evropskih supersila.
Rig je time dobio pravo bogatstvo, ali je u isto vreme izgubio moć.
Čim je Siti počeo da se raspituje za igrače, klubovi koji su ih prodavali su bespovratno počeli da dižu cene. Rig nije znao odakle da krene u pregovorima, pa je savet zatražio od Hjuza.
Bio je prvi, ali ne i poslednji.
Hjuz i njegova firma Bridž Abiliti danas savetuju nekolicinu klubova iz Premijer lige, agente, pa čak i pojedine igrače kako da uspešno prebrode pregovore o transferima.
Drže i kurseve u Fudbalskom savezu tehničkim direktorima i skauting menadžerima.
„Na njih najčešće dolaze bivši igrači i skauti“, objašnjava Hjuz.
„Oni se veoma dobro snalaze u tehničkom delu posla – uočavanju igrača – ali kada dođe trenutak za pregovore sa klubom ili menadžerom, obično bivaju nadigrani“.
Lou, Hjuz i Damijen Komoli, nekadašnji sportski direktor u Liverpulu i Totenhemu, a sada predsednik Tuluza koji igra u Prvoj francuskoj ligi, imaju savet za sve one koji bi želeli da u ovo doba godine iz sala za sastanke izađu zadovoljni.
Upoznaj neprijatelja, ali i sebe
„Moje kolege iz drugih klubova su veoma sposobne i kompetentne, ali svi oni rade u uslovima koji su im nametnuti“, kaže Lou.
„Nema nikakvog smisla biti (sportski direktor) Čiki Begiristajn iz Mančester Sitija i pozivati se na siromaštvo.
„Ali ukoliko ste (predsednik) Toni Blum iz Brajtona, onda možda i možete da se pozivate na svoj konto i da jednostavno kažete da nemate dovoljno novca“.
Mogućnost da vidite stvar iz različitih uglova i da ukalkulišete sve okolnosti predstavljaju ključ za predviđanje mogućeg ishoda pregovora, kao i njegovu cenu.
„To je prva i osnovna stvar“, dodaje Hjuz. ,
„Mogućnost da se odmaknete iz sopstvenog sveta i da sagledate probleme, mogućnosti i pritiske kojima je izložena druga strana. Pogled na pregovore iz njihove vizure može da promeni sve“.
Nedostatak igrača na određenoj poziciji, neočekivani prihod od skorašnje prodaje ili nespokojna navijačka baza uvek mogu da nateraju klub da plati veći iznos od planiranog.
I obrnuto, slične opcije drugde na tržištu, oprezni vlasnik, ograničenja propisa o finansijskom fer-pleju ili jaka baza u omladinskom timu, mogu da smanje šanse da će ponuda biti uvećana.
Vrednost ponude zavisi od toga sa kim pregovarate.
„U Tuluzu smo se uvek vodili činjenicama i svaka naša odluka je imala uporište u analizama“, objašnjava Komoli.
„Sami donosimo procene – ne gledamo u kakvom je stanju tržište, ne gledamo vebsajtove ili bilo šta slično“.
„Nekada ćemo dati više novca za igrača u poređenju sa njegovom cenom na tržištu, jer smo svesni toga šta će nama specifično takav igrač doneti“.
- Zavirite u fabriku fudbalskih talenata Benfike vredniju od milijardu evra
- Mančesterske škole čijim hodnicima koračaju buduće fudbalske zvezde
- FK Holivud ili Bajern: Minhenskoj mašini je potrebna generalka
Započni igranku
Identifikovali ste metu.
Istražili ste okolnosti pod kojim funkcioniše klub od kojeg kupujete.
Pitanje je kako otpočeti ples.
Lou je naučio da niska ponuda može da bude iskorišćena protiv vas.
Istog onog leta kada je Arsenal neuspešno pokušao da potpiše Suareza, Everton je zbirnu ponudu Mančester Junajteda za Maruna Felainija i Lejtona Bejnsa okarakterisao kao „podrugljivu i uvredljivu“.
Kristal Palas je odabrao izraz „sramotno“ da bi opisao Arsenalovu ponudu od 40 miliona funti za Vilfrida Zahu 2019. godine.
„Ponekada klubovi zaista osećaju nedostatak poštovanja, a nekada je to samo izjava za navijače i medije“, kaže Komoli.
„Mi pokušavamo da pronađemo ravnotežu, meru koja neće uznemiriti ljude, ali takođe neće ni otkriti sve naše adute.
„To nije jednostavno, pa se ponekada desi da je moja ponuda ispod očekivanja i da se klub povuče iz pregovora.
„U tom slučaju ponekada iskoristim menadžera igrača kao posrednika u dijalogu. To uglavnom ima efekta, ali ponekada i ne uspe“.
Hjuz smatra da klubovi previše često rade suprotnu stvar – plaćaju više od očekivanog za igrača za kojeg je već prva ponuda bila velikodušna.
„Mi kuražimo klubove da generalno budu hrabriji“, kaže on.
„Ponekada se sve raspadne jer počnete sa preniskim cenama, ali je mnogo uobičajenije da ljudi odustanu od pregovora jer misle da je druga strana previše lako prihvatila ponuđeno“.
Lou je učestvovao u jednoj takvoj pogrešnoj proceni.
„U leto 2014. godine, (bivši direktor Arsenala) Ivan (Gazidis) i ja smo došli na sastanak u Barselonu na razgovor o Aleksisu Sančezu. Oni su rekli njihovu cenu i to je bila suma manja od one koju smo bili voljni da damo“, priseća se on.
„Da li smo prihvatili tu cenu? Naravno da nismo, pokušali smo da je još više oborimo!“.
Sančez je tek došao sa veoma dobrog nastupa za Čile na Svetskom prvenstvu.
Potpisao je za 35 miliona funti.
Nije sam iznos ponude taj koji može da uvredi, već i način pristupa takođe može da bude važan.
Lou je radio za Arsenal, iako je bio u Južnoj Americi u januaru 2005. godine kada se Ešli Kol, levi bek Arsenala, susreo sa Žozeom Murinjom i Piterom Kenjonom, trenerom Čelzija i njegovim direktorom, u Rojal Park hotelu u centralnom Londonu.
Vest o tom sastanku se ubrzo pojavila u medijima.
„Ono što je važno – bez obzira na to kako dolazite do informacija ili do razgovora koje imate ili nemate ili bi trebalo da imate – jeste da poštujete klub sa kojim pregovarate.
„To je od ključne važnosti“, dodaje Lou.
„Mislim da je najupečatljivija u slučaju pregovora oko Kola bila očigledno agresivna priroda samog posla“.
„Ukoliko odete u hotel u blizini Hajd parka, usred Londona i dovedete i svog trenera koji je popularna javna ličnost…
„To je jednostavno nedostatak poštovanja prema Arsenalu i ako se tome ne suprotstavite, onda morate da se zapitate šta je sledeće?“.
Odnos između klubova se pogoršao, a Čelzi, Kol i Murinjo su bili kažnjeni.
Ali 18 meseci posle ne tako tajnog sastanka, ugovoren je posao koji je podrazumevao prelazak Kola na Stamford Bridž.
Teoretski, uvek postoji i druga opcija.
Da li je moguće obaviti sve bez kovanja zavera, niskih udaraca i poteza koji ne vode nikuda?
Da li je moguće da se u pregovore uđe sa prvom, najboljom i konačnom ponudom, ponudom po principu uzmi-ili-ostavi koja se neće baviti besmislicama?
Teoretski, moguće je i to.
Ali prelaznim rokovima se bave ljudi koji imaju sopstvena nadanja i očekivanja i to je oduvek bilo tako.
„Osnovna svrha niske ponude je da uvek možeš da je povećaš“, kaže Hjuz.
„Taj čin promene daje drugoj strani osećaj da je nešto postigla – i upravo je to osećanje da je strana sa kojom pregovaraš postigla najbolji mogući dil, ono što i želiš da postigneš“.
- Džakovi novca za početak nove fudbalske ere: Kristijano Ronaldo je novi igrač Al Nasra iz Saudijske Arabije
- Fudbalska groznica u Majamiju: Stigao je Mesi
- U Americi Mesi, a u Saudijskoj Arabiji Ronaldo, Benzema, Mane, Nejmar
Pronađi moć
Jedan od razloga zbog kojeg prelasci u drugi klub mogu da se rastegnu na čitavo leto može da bude i broj strana umešanih u pregovore.
Nešto se može činiti jednostavnom transakcijom, ali usklađivanje različitih koraka je ključno; ukoliko jedan od njih bude pogrešan, čitav dogovor može da se raspadne.
„Radi se o tri pregovaračka momenta – onaj između dva kluba, drugi koji se tiče samog igrača i treći koji tretira agenta“, otkriva Lou.
„Prioritet je obično označen ovakvim redosledom, ali u nekim slučajevima i nije“.
„Ponekada je najbitnije podmiriti agenta, a nekada je razgovor sa igračem potrebno obaviti na prvom mestu“.
Pronalaženje „sive eminencije“, kako to Hjuz opisuje, može da bude veoma komplikovan posao.
Unutrašnji krug oko Kilijana Mbapea je bio predmet intenzivnog nadzora u situaciji u kojoj je francuski napadač tražio odlazak iz Pari Sen Žermena.
Njegova menadžerka i majka Fajza Lamari, njegov advokat Delfin Verhejden, savetnik u Pari Sen Žermenu Luis Kampos, kao i zastupnici Kristof Henrotaj i Kia Jurabkijan – koji su prethodno bili učesnici dilova sa Realom iz Madrida – bili su označeni kao potencijalno ključni igrači u Mbapeovom eventualnom prelasku na Bernabeu.
Novac obično vrti gde burgija neće, ali ponekada manje imućni klubovi uspevaju da pronađu i druge adute.
Tuluz, koji se iz Druge lige plasirao u najjači rang 2022. godine, prošle sezone je takmičenje završio na 13. mestu, što je predstavljalo značajan pomak u odnosu na budžet koji je bio 18. u celom takmičenju.
„Potrošili smo ogromnu količinu vremena razgovarajući sa igračima, njihovim porodicama, partnerkama, roditeljima, samo da bismo proverili da li će se uklopiti u našu kulturu“, kaže Komoli.
„Pokazali smo im kako se kod nas igra i kako će se njihov igrački stil i sposobnosti uklopiti u naš tim. Ukazali smo im dužnu pažnju, a posledica je da su igrači time očarani.
„Za bilo kog igrača, to predstavlja izuzetno ubedljivu alatku“.
Dogovori koje je pravio Lou su uključivali veća imena i više cifre, ali proces rada u Arsenalu je bio sličan.
„Za igrača su šanse kluba da osvoji titulu prioritet – svaki dobar igrač želi da osvoji titulu“, kaže on.
„Zatim na red dolazi igračeva procena o snazi tima, naročito o drugim igračima koji igraju na njegovoj poziciji“.
„Ogromnu prednost za mene je predstavljalo prisustvo Arsena Vengera. Igrači vole stabilnost, česte promene trenera su veliki problem za njih“.
„Važna je i lokacija – novi stadion je bio veliki plus za Arsenal, baš kao i sam London.
„Često sam brazilskim igračima govorio da ako žele da igraju po kiši – odu u Mančester“.
„Veoma je bitno pronaći pravi aspekt prelaska u novi klub koji je igraču najbitniji i to je obično vrlo direktno i iskreno. U nekim slučajevima i nije“.
„Ovo je posao koji se bavi ljudima“, kaže Lou.
„Ukoliko ne volite ljude ili se sa njima ne slažete, onda je to težak posao. A ukoliko niste u stanju da čitate između redova, biće vam veoma teško da završite posao.
„Svaki dogovor podrazumeva različitu dinamiku. Uzmite za primer Granita Džaku. Bio sam sa njim na jednom ručku i odmah mi je bilo jasno da je on sjajan tip, to se jednostavno osećalo.
„Bio je ozbiljan, posvećen profesionalac. Nije se glupirao – tu smo bili da razmotrimo sledeću fazu u njegovoj karijeri.
„Bilo je drugačijih slučajeva kada bih se nalazio sa igračima koji su se čudnije uklapali u društvene norme i sa njima je obično bilo teško čak i razgovarati“.
Alternative i zablude
Harvardski profesor Rodžer Fišer je 1981. godine, kada je Hladni rat počeo da biva sve topliji, predložio da se nuklearni kodovi Sjedinjenih Država implantiraju nekom dobrovoljcu.
To bi značilo da bi predsednik države morao da ubije nevinog čoveka ne bi li došao do njih i da bi lansiranje nuklearnih projektila mogao da sprovede samo ako bi se suočio sa svim posledicama takvog čina.
Iste te godine, on je u knjizi Getting to Yes promovisao i ideju koja je opstala nešto duže: BATNA ili ‘najbolja alternativa ostvarenom dogovoru’ (best alternative to a negotiated agreement).
„To je jedna od stvari koju uvek ponavljamo – ako možeš da izađeš iz pregovora, to samo povećava tvoju moć“, kaže Hjuz.
„Pokušavamo da budemo disciplinovani“, kaže Komoli o pristupu Tuluza pregovorima o pojačanjima.
„Imamo ‘crvenu liniju’ preko koje ne idemo. Dobra strana analitike je što ona omogućava veći uvid nego bilo koja skautska mreža.
„Naša baza podataka obuhvata 42.000 igrača. Nekada za jednu poziciju imamo i po 20 ciljanih fudbalera.
„Ukoliko ne uspemo da ostvarimo dogovor sa igračem ili sa klubom, nemamo nikakav problem da pređemo na sledeću metu sa našeg spiska“.
„Kada sam došao u Tuluz, bio sam potpuno odlučan da pobegnem od sistema u kojem ti svi u klubu – skauti, trener – govore kako postoji samo jedna meta.
„To je najgora moguća pozicija i ona te potpuno blokira, ne pruža ti nikakvu snagu u pregovorima“.
„Ja koristim i druge opcije i nikada ne blefiram, to je tako. Ne udaram šakom o sto i ne lupam vratima. Veoma sam miran i realističan.
„Imam običaj da kažem ‘Ako ne želite dogovor, nema problema, idemo dalje i ostajemo prijatelji'“.
Klub koji prodaje igrača takođe može da se ponaša na takav način.
Ukoliko pregovori uđu u ćorsokak, spoznaja o njihovim interesovanjima – bilo ona prava ili fiktivna – može da predstavlja podsticaj da se pronađe rešenje.
Liverpul, jedan od klubova u kojim je Komoli ranije radio, ovog leta je imao situaciju da mu Sautempton tri puta odbije ponudu za igrača sredine terena Romea Laviju.
Tokom drugog neuspešnog pokušaja Liverpula, pojavile su se informacije koje su Laviju povezivale sa Mančester Junajtedom.
U isto vreme je i Liverpul je bio povezivan sa mnogim drugim opcijama na toj poziciji.
Među njima su bili i Andre iz Fluminensea, Čik Dakur iz Kristal Palasa i Kelvin Filips iz Mančester Sitija.
„Ovo je veoma kompetitivna industrija, ponekada je dovoljno da se uradi nešto slično“, kaže Hjuz.
„Ukoliko u priču ubacite ime vašeg iskonskog neprijatelja, odmah cena skače i sve postaje vrlo hitno.
„Čak i ako to ne objavi štampa, moguće je da se pojavi u razgovorima na najvišem nivou.
„Budimo iskreni, to rade svi – klubovi, agenti, igrači, svi akteri pregovora – ukoliko im to pogoduje“.
Građenje reputacije
„Primećujete li koliko se fudbal promenio?“, istakao je neverovatni Rasel Brend prošlog meseca u emisiji TokSPORT.
„Kada sam bio dete niko nije znao ništa o predsedniku i pregovaračima. Ja nisam ništa znao o (bivšem predsedniku) Teriju Braunu ili bilo kome u Vest Hemu.
„Zašto ja danas znam da je (predsednik Totenhema) Danijel Levi težak pregovarač? Neobično je da znamo takve stvari“.
Neobično, ali i neizbežno.
Praćenje aktivnosti tokom prelaznog roka je povećano u poslednjih 20 godina, pa se tako način na koji su klubovi – i pojedinci koji ih predstavljaju – ranije delovali, odražava na način na koji ih drugi vide danas.
„Tokom pregovora, percepcija je sve i sve što učiniš ostaje zapamćeno kao tvoje nasleđe“, dodaje Hjuz.
„Za klubove je izuzetno bitno da uspostave reputaciju dobrih pregovarača“.
Za Loua je prelomni trenutak bio Arsenalov rekordni ugovor veći od 27 miliona funti, koji je stigao nakon perioda relativne štedljivosti.
„U septembru 2013. godine smo potpisali Mesuta Ozila i nema sumnje da je u to vreme to bio veoma vredan transfer“, kaže on.
„On je postao novi parametar. Arsenal je bio voljan da za igrača izdvoji 45-50 miliona funti“.
Drugi klubovi su posle toga na pregovore dolazili sa izmenjenim očekivanjima.
Na isti način, Lou je imao sopstvene zamisli o tome šta znači ulazak u posao sa određenim klubovima ili pojedincima.
„Ukoliko dobro uradiš domaći zadatak, dobro znaš sa čime se suočavaš“, dodaje on.
„Danijel Levi je jedan od savršenih pregovarača u ovom poslu, za njega imam najveće moguće poštovanje“.
„Nekadašnju izvršnu direktorku Čelsija Marinu Granovskaju – iako je bilo jasno da ima otvoren budžet – uvek sam smatrao tvrdim pregovaračem“.
„A kada sam pregovarao sa izvršnim direktorom Šahtjora iz Donjecka, Sergejem Palkinom, shvatio sam da je i on izuzetno tvrd pregovarač“.
„Mogućnost da uđete u pregovore sa najžilavijim mogućim pregovaračima može da bude od pomoći kada procenjujete način na koji klubovi vrednuju tuđe i formiraju sopstvene ponude“.
Deluj brzo, budi racionalan
Bez obzira na rekordan transfer od 105 miliona funti ostvaren prodajom veziste Deklana Rajsa iz Vest Hema, završetak pregovora oko Herija Megvajera iz Mančeter Junajteda i Džejmsa Vorda-Prausa iz Sautemptona, predstavljaju poslednje velike transfere ovog leta.
Razlike u mišljenju između trenera Dejvida Mojesa i sportskog direktora Tima Stejdena su, čini se, razlog nešto sporijeg odvijanja procesa.
Lou i Komoli se slažu da su male, odlučne i skladne grupe ljudi koji donose odluke od vitalnog značaja u trci za talentima.
„Što se tiče mene, što je manje ljudi u procesu odlučivanja, to su veće šanse da će transfer proteći kako treba“, kaže Lou.
„Mislim da u mnogim klubovima postoji tendencija da se u proces uvede što više ljudi različitih mišljenja, ali ako pogledate kako to izgleda u velikim klubovima, koliko zaista različitih bitnih mišljenja možete tamo da nađete?“.
„U Čelsiju, u vreme Romana Abramoviča, koliko ih je tamo bilo, a da su bili zaista bitni?
„U Mančester Sitiju, imam utisak da su tamo samo Begiristajn, (izvršni direktor) Feran Sorijano i Pep Gvardiola. Kada je Lester osvojio titulu, tamo je bio (sportski direktor) Džon Rudkin, možda još par ljudi i to bi bilo to“.
„Ne bih sada da prozivam Mančester Junajted, ali uvek sam smatrao da u njihovoj kuhinji ima previše kuvara.
„Nakon što pridobijete igrača, druga najvažnija stvar je brzina“, kaže Komoli.
„Imamo lanac odlučivanja koji je kratak. Radi se o strateškom komitetu u kojem se nalaze šefovi koji se bave podacima, strategijom i kulturom sporta, tu smo još i sportski direktor i ja.
„Kada donesemo odluku, sledi petominutni razgovor ili SMS poruka vlasnicima kluba“.
U Komolijevom slučaju postoji i dodatna pozornost.
Selina Gurganči – šefica strateškog dela u Tuluzu – ima posao da se ne slaže sa odlukama.
Njen je zadatak da diže pozornost u slučajevima kada mala grupa donosilaca odluka ili sam Komoli donose pogrešne i iracionalne odluke po pitanju klupskih transfera.
„Kada ste mladi, mislite da znate sve i da ste najbolji od svih“, kaže Komoli.
„Imate tendenciju da nikoga ne slušate, ali ja sam svesno doneo odluku da se okružim ljudima koji će mi govoriti ‘čoveče, šta to radiš?’.
„To pomaže da ostanete mirni, da donesete pravu odluku i da ostavite drugim klubovima da prave greške“.
Ulazimo u doba kada se pravi sve više grešaka.
Prvog septembra je završen prelazni rok u Engleskoj, Škotskoj i većem delu Evrope.
Približavanjem tog datuma, povećavaju se visine uloga, a posao u vezi sa transferima poseduje i izvesnu dozu iracionalnosti.
„U ostalim granama u svetu biznisa imate datume, recimo, Uskrs ili Božić – sve su to značajni datumi – ali u većini slučajeva rokovi i datumi nisu toliko bitni“, objašnjava Hjuz.
„Ukoliko se posao završi nedelju dana kasnije od predviđenog roka… pa šta? Svi ti rokovi su ionako proizvoljni“.
„Međutim, u fudbalu rokove postavlja neko drugi i ti rokovi su više nego realni.
Ljudi koji prodaju koriste te rokove onako kako njima to odgovara i odugovlačenjem kupce dovode do samog njihovog isteka“.
Bajern iz Minhena kao da je upravo prošao kroz tako nešto.
Oni su navodno dali Totenhemu rok da do petka, 4. avgusta prihvate treću i, kako su rekli, poslednju ponudu od 86 miliona funti za Harija Kejna.
Kapiten engleske reprezentacije je i sam rekao da želi da se do nedelje, pre prvog kola Premijer lige i utakmice sa Brentfordom završe svi pregovori.
Predsednik Totenhema, Levi, ignorisao je prvi ultimatum i postojale su male šanse da će ga drugi naterati da prihvati ponudu.
Ipak, Kejn je na kraju otišao u Minhen.
Komoli je tri godine radio sa Levijem.
On kaže da njegove sposobnosti da rečima i ciframa ubedi igrača da produži ugovor sa klubom, nemaju premca.
„Danijel Levi je pravi maestro u tome, neverovatan je“, dodaje Komoli.
„On je usavršio nauku približavanja igraču u pravo vreme, sa pravom količinom novca.
„Ja sam mnogo napredovao u održavanju distance od ludila i iracionalnosti poslednjih dana prelaznog roka.
„Mi sada pokušavamo da izbegavamo dogovore koji se sklapaju poslednjeg dana prelaznog roka“.
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.