Lideri sedam najbogatijih zemalja sveta okupljaju se u Italiji da bi razmotrili šta mogu da urade povodom ratova u Gazi i Ukrajini.
Samit G7 će obuhvatiti i lidere iz Afrike i Info-pacifičkog regiona, a raspravljaće se i o ekonomskoj saradnji sa zemljama u razvoju.
Šta je G7?
G7 (Grupa sedam) je organizacija sedam najvećih svetskih takozvanih „naprednih“ ekonomija, koje dominiraju svetskom trgovinom i međunarodnim finansijskim sistemom.
Oni su Kanada, Francuska, Nemačka, Italija, Japan, Velika Britanija i Sjedinjene Američke Države.
- Šta je Grupa 7 i čime se bavi?
- Putin odgovorio liderima G7: Bilo bi „odvratno“ da vas gledamo bez majice
- Šta je BRIKS i koji su mu ciljevi
- Zemlje BRIKS-a, novi svetski poredak i senka nad Rusijom zbog optužbi za ratne zločine
Rusija se pridružila 1998. godine, stvorivši tako G8, ali je ona isključena 2014. godine zbog anektiranja Krima.
Kina nikad nije bila članica, uprkos velikoj privredi i što je druga najmnogoljudnija nacija na svetu.
Njen relativno mali nivo bogatstva po glavni stanovnika znači da se ne doživljava kao napredna ekonomija onako kao što su to članice G7.
Obe ove zemlje su u grupi G20 razvijenih i zemalja u razvoju.
EU nije članica G7, ali prisustvuje godišnjem samitu.
Tokom čitave godine, ministri G7 i zvaničnici održavaju sastanke, sastavljaju sporazume i objavljuju zajednička saopštenja o svetskim događajima.
U 2024. godini nad G7 predsedava Italija.
Kakva je agenda Italije za samit 2024?
Samit G7 2024. godine biće održan od 13. do 15. juna u regiji Pulja, u Italiji.
Biće to prvi međunarodni forum koji će voditi italijanska premijerka Đorđa Meloni otkako je preuzela dužnost u oktobru 2022. godine.
Italijanska vlada kaže da želi da se samit usredsredi na pitanja kao što su ratovi u Ukrajini i Gazi, Afrika i migracija, ekonomska bezbednost i međunarodna saradnja na veštačkoj inteligenciji.
Sedam novih ukusa sladoleda i papa: Italija se sprema da ugosti G7
Mark Louen, dopisnik iz Italije
Za ovonedeljni samit G7 u južnoj italijanskoj regiji Pulja postoje dve vrste smeštaja: jedna, raskošno odmaralište prepuno vila sa privatnim bazenima, gde su letovali pop zvezda Madona i bračni par Viktorija i Dejvid Bekam, i gde su se venčali pevač Džastin Timberlejk i glumica Džesika Bil.
Druga, džinovski brod privezan uz obalu Brindizija, iz koga curi voda i sa pokvarenim klima uređajima koji izbacuju prljavštinu na posteljinu.
U prvom, otmenom Borgo Egnazija, smešteni su lideri najvećih svetskih ekonomija, od Džozefa Bajdena do Emanuela Makrona i Rišija Sunaka do Džastina Trudoa.
Drugi je dovežen da primi 2.600 policajaca koji obezbeđuju samit.
Njihovi sindikati su ga osudili nazivajući to „nehumanim uslovima“, nalik drevnim galijama koje su prevozili robove.
Izveštava se da je to koštalo italijansku vladu šest miliona evra, a trenutno je u toku istraga o prevari.
Dva lica Italije: raskošno i sumorno.
Đorđa Meloni, italijanska premijerka, predstaviće ovo prvo lice, dok ugošćuje svetske lidere, uživajući ne samo u veličanstvenom italijanskom suncu, već i u pobedi na evropskim izborima prošlog vikenda.
Njena partija – desničarska Braća Italije – ubedljivo je pobedila na izborima za novi sastav Evropskog parlamenta, a Meloni je jedini zapadnoevropski lider koji je posle glasanja izašao još jači.
Među ostalim gostima, francuski predsednik Emanuel Makron je ubedljivo poražen od krajnje desničarskog Nacionalnog okupljanje, što ga je navelo da raspiše nove parlamentarne izbore, dok je loše prošao i nemački kancelar Olaf Šolc i njegove socijaldemokrate, koje su zabeležile najlošiji evropski izborni rezultat do sada.
Ne cvetaju ruže ni ostalim liderima G7: Riši Sunak ne stoji dobro u anketama uoči izbora u Velikoj Britaniji, kao i ni Džastin Trudo uoči izborne borbe u Kanadi sledeće godine; a Džozefa Bajdena čeka teška izborna utakmica u novembru sa Donaldom Trampom.
Nije ni čudo što se Meloni hvali da Italija dočekuje samit G7 sa „najjačom vladom od svih“.
Ko bi mogao da zamisli da će zemlja čija je čuvena politička nestabilnost dovela do skoro 70 vlada od Drugog svetskog rata sada biti viđena kao stabilna dok ostale gube tlo pod nogama?
Ta nestabilna situacija u mnogim zemljama G7 doprinosi niskim očekivanjima među nekim posmatračima.
„Postoje dva nivoa G7: narativ i konkretni rezultati – i po oba aspekta, ovo izgleda kao vrlo nesrećan samit“, kaže Natali Toći, direktorka Italijanskog instituta za međunarodne poslove.
Uloga pape
Osim Ukrajine i Gaze, učesnici će razgovarati i o klimatskim promenama, o Africi i tamošnjim investicionim projektima u kojima Italija prednjači, delimično kako bi podstakla mlade Afrikance da ostanu umesto da migriraju, često ilegalno, u Evropu; ali i o veštačkoj inteligenciji, o čemu će izlaganje imati niko drugi do papa Franja.
Poglavar Rimokatoločke crkve, 87-godišnji Fransisko, pozvao je na globalno uređenje pitanja veštačke inteligencije, upozoravajući na njenu opasnost po etiku i ljudska prava.
Biće ovo prvi put da će papa učestvovati na samitu prisustvovati G7, što je još jedan adut Đorđe Meloni.
Da bi se delimično ugušile kritike da su stalne članice G7 ekskluzivni klub, na ovaj samit je pozvan i niz drugih svetskih lidera, od Brazila do Turske, i Saudijske Arabije do Alžira, sa ciljem da se proširi globalni konsenzus.
Biće ovo prvi međunarodni samit za Narendru Modija iz Indije i Sirila Ramafozu iz Južne Afrike otkako su obojica izgubili većinu na nedavnim izborima, ali su ostali na vlasti.
I tako će Italijani u ovom predivnom primorskom regionu gledati kako helikopteri lete iznad njihovih glava, a vojnici šetaju ulicama.
Pojedini kao što je poslastičar Vinćenco Janakone, ponosni su na privremeno uzdizanje Pulje u centar diplomatskog sveta.
Stoga je stvorio sedam novih ukusa sladoleda u poslastičarnici čiji je vlasnik već 57 godina: po jedan za svakog člana G7.
„Voleo bih da delegacije svrate i probaju ih“, kaže mi.
Nada li se, možda, da će njegov sladoled možda biti pridodat u jelovnik u ekskluzivno odmaralište u kojem će odsesti svetski lideri?
„Bio bi to vrhunac mog života“, kaže on ushićeno.
„Mislim da se to neće dogoditi, ali nikad ne reci nikad.“
Šta lideri G7 mogu da urade povodom ratova u Ukrajini i Gazi?
Zemlje G7 su već Rusiji uvele najveći paket sankcija ikada nametnut nekoj velikoj ekonomskoj sili.
Blokirali su zemlju iz međunarodne trgovine i globalnog finansijskog sistema.
Takođe su zamrznuli oko 300 milijardi dolara ruskih sredstava držanih na njihovoj teritoriji, kao što su rezerve strane valute ruskih centralnih banaka.
Zemlje G7 sada navodno rade na programu prebacivanja kamate od zamrznutih ruskih sredstava u Ukrajinu, u obliku kredita.
To bi moglo da iznosi 50 milijardi dolara.
Svi lideri zemalja G7 su podržali plan koji je izneo Bajden za okončanje rata u Gazi.
On predlaže momentalnu obustavu vatre Izraela i Hamasa, oslobađanje svih talaca, pojačanje humanitarne pomoći za Gazu i mirovni sporazum koji garantuje sigurnost Izraelu i bezbednost stanovnika Gaze.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Kako bi G7 mogao da sarađuje sa zemljama u razvoju?
Italijanska vlada kaže da će „odnosi sa zemljama u razvoju i ekonomskim silama u povoju biti centralna tema“ samita G7, i da će „raditi na izgradnji modela saradnje zasnovanom na uzajamno korisnim partnerstvima“.
Ona poziva lidere 12 zemalja u razvoju u Africi, Južnoj Americi i Indo-pacifičkom regionu da posete samit.
Italija je izradila program nazvan „Mateijev plan“, preko kog će poslati 5,5 milijardi evra grantova i kredita za nekoliko afričkih zemalja, kako bi razvila njihovu privredu.
Plan bi takođe pozicionirao Italiju kao energetsko čvorište, izgradivši cevovode za gas i vodonik između Afrike i Evrope.
Međutim, mnogi komentatori podozrevaju da bi to mogao da bude italijanski paravan za zaustavljanje dalje migracije iz Afrike.
Italija traži od drugih zemalja da daju finansijski doprinos programu.
Kako bi G7 mogao da reši ekonomsku bezbednost i rizike od veštačke inteligencije?
Kao predsedavajuća zemlje G7 2023. godine, Japan je tražio da grupa izradi plan međunarodne ekonomske bezbednosti.
G7 je usvojio plan protiv iznude, sa ciljem da zaustavi zemlje poput Kine i Rusija da koriste ekonomsku silu da bi nametale svoju volju drugima.
U decembru 2023. godine, Italija je izašla iz Inicijative pojasa i puta – programa za širenje luka i transportnih ruta u svetu radi pojačavanja kineske trgovine.
Meloni je rekla da je ulazak u inicijativu bio „ozbiljna greška“.
SAD su inicijativu nazvali „diplomatijom dužničkog ropstva“ koju sprovodi Kina.
Veruje se da SAD žele da lideri G7 preduzmu dalje korake povodom ekonomske sigurnosti na samitu u Italiji.
Pitanje bezbednosti veštačke inteligencije (VI) pokrenuto je na samitu 2023. godine u Japanu i za rezultat imalo Hirošima VI proces, sa ciljem da se promoviše, „bezbedna, sigurna i pouzdana veštačka inteligencija širom sveta“.
Međutim, to je bila samo zbirka mera na dobrovoljnoj bazi.
Samit G7 bi mogao da se posveti izradi dodatne međunarodne regulative za bezbednost veštačke inteligencije, nadovezujući se na Zakon o veštačkoj inteligenciji koji je usvojila EU i izvršnu direktivu američkog predsednika o veštačkoj inteligenciji.
Da li G7 ima bilo kakvu moć?
G7 ne može da usvaja zakone.
Međutim, neke od njegovih prošlih odluka su se odrazile na čitav svet.
Na primer, G7 je odigrao ključnu ulogu u osnivanju globalnog fonda za borbu protiv malarije i side 2002. godine.
Pred samit G7 2021. godine u Velikoj Britaniji, ministri finansija G7 su se saglasili da nateraju multinacionalne kompanije da plaćaju veći porez.
G7 je takođe poslao paket finansijske pomoći zemljama u razvoju i preduzeo korake u borbi protiv klimatskih promena.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
