Lideri sedam najbogatijih zemalja sveta dogovorili su se da Kijev dobije pomoć vrednu 50 milijardi dolara od imovine Rusije zamrznute sankcijama uvedenim zbog invazije na Ukrajinu, potvrdio je američki predsednik Džozef Bajden.
Ovaj dogovor lidera G7 „pomoći će novčano Ukrajini i još jednom podsetiti“ ruskog predsednika Vladimira Putina da „mi ne popuštamo“, rekao je Bajden.
Iz Moskve poručuju da će odgovor biti „bolan“.
Procenjuje se da je ukupno zamrznuto oko 300 milijardi dolara ruske imovine, ali zapadne zemlje ne žele da rizikuju da iskoriste sve, već deo.
Dogovorena suma će, veruju lideri G7, pružiti novu priliku za oporavak osiromašenoj i ratom istrošenoj Ukrajini.
Lideri G7 će razgovarati i o situaciji u Gazi, kao i o ekonomskoj saradnji sa zemljama u razvoju.
- Šta je Grupa 7 i čime se bavi?
- Putin odgovorio liderima G7: Bilo bi „odvratno“ da vas gledamo bez majice
- Šta je BRIKS i koji su mu ciljevi
- Zemlje BRIKS-a, novi svetski poredak i senka nad Rusijom zbog optužbi za ratne zločine
Samit G7 2024. godine održava se od 13. do 15. juna u regionu Pulja, u Italiji.
Ovo je prvi međunarodni forum koji vodi italijanska premijerka Đorđa Meloni otkako je preuzela dužnost u oktobru 2022. godine.
Prvi put u istoriji G7, na samitu će učestvovati i jedan poglavar Rimokatoličke crkve.
Papa Franja će učestvovati u delu samita koji se odnosi na veštačku inteligenciju i opasnosti koje ona nosi.
Šta je odlučeno?
G7, zajedno sa Evropskom unijom, zamrznula je rusku imovinu u vrednosti od 325 milijardi dolara, posle invazije na Ukrajinu pokrenute u februaru 2022. godine.
Godišnja kamata na tu sumu je oko tri milijarde dolara.
Grupa planira da se taj novac iskoristi za otplatu godišnje kamate kredita od 50 milijardi dolara za Ukrajince.
Većina zamrznutih sredstava Centralne banke Rusije je u Belgiji.
Prema međunarodnom pravu, zemlje ne mogu da konfiskuju tu imovinu i daju je Ukrajini.
Nekoliko sati pre objavljivanja zvanične odluke G7, Marija Zaharova, portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova, upozorila je da će biti „izuzetno bolnih“ kontramera.
Neki u Ukrajini su se zalagali da G7 Kijevu preusmeri svu rusku imovinu, a ne samo kamatu koja se generiše, ali je Evropska centralna banka to odbila.
Jedan od najbližih savetnika ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog rekao je da je odluka Zapada da kazni Rusiju na ovaj način, u izvesnom smislu, označava prekretnicu u ratu.
Za razliku od američkog paketa pomoći, odobrenog u aprilu, koji se odnosi na slanje više projektila na liniju fronta, ovaj novac verovatno neće stići do kraja godine, što znači da će imati mali uticaj na trenutni tok rata.
Ukrajinski i američki predsednik potpisali su i desetogodišnji bilateralni sporazum o bezbednosti između dveju zemalja koji je Kijev nazvao „istorijskim“.
Sporazum predviđa američku vojnu i pomoć za obuku Ukrajini, ali ne obavezuje Vašington da šalje trupe kako bi se borile na strani Kijeva.
„Ovo je zaista istorijski dan i potpisali smo najjači sporazum unutar Ukrajine i SAD od naše nezavisnosti 1991. godine“, rekao je Zelenski.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Šta je G7?
G7 (Grupa sedam) je organizacija sedam najvećih svetskih takozvanih „naprednih“ ekonomija, koje dominiraju svetskom trgovinom i međunarodnim finansijskim sistemom.
Oni su Kanada, Francuska, Nemačka, Italija, Japan, Velika Britanija i Sjedinjene Američke Države.
Rusija se pridružila 1998. godine, stvorivši tako G8, ali je ona isključena 2014. godine zbog anektiranja Krima.
Kina nikad nije bila članica, uprkos velikoj privredi i što je druga najmnogoljudnija nacija na svetu.
Njen relativno mali nivo bogatstva po glavni stanovnika znači da se ne doživljava kao napredna ekonomija onako kao što su to članice G7.
Obe ove zemlje su u grupi G20 razvijenih i zemalja u razvoju.
EU nije članica G7, ali prisustvuje godišnjem samitu.
Tokom čitave godine, ministri G7 i zvaničnici održavaju sastanke, sastavljaju sporazume i objavljuju zajednička saopštenja o svetskim događajima.
U 2024. godini nad G7 predsedava Italija.
Sedam novih ukusa sladoleda i papa: Italija se sprema da ugosti G7
Mark Louen, dopisnik iz Italije
Za ovonedeljni samit G7 u južnoj italijanskoj regiji Pulja postoje dve vrste smeštaja: jedna, raskošno odmaralište prepuno vila sa privatnim bazenima, gde su letovali pop zvezda Madona i bračni par Viktorija i Dejvid Bekam, i gde su se venčali pevač Džastin Timberlejk i glumica Džesika Bil.
Druga, džinovski brod privezan uz obalu Brindizija, iz koga curi voda i sa pokvarenim klima uređajima koji izbacuju prljavštinu na posteljinu.
U prvom, otmenom Borgo Egnazija, smešteni su lideri najvećih svetskih ekonomija, od Džozefa Bajdena do Emanuela Makrona i Rišija Sunaka do Džastina Trudoa.
Drugi je dovežen da primi 2.600 policajaca koji obezbeđuju samit.
Njihovi sindikati su ga osudili nazivajući to „nehumanim uslovima“, nalik drevnim galijama koje su prevozili robove.
Izveštava se da je to koštalo italijansku vladu šest miliona evra, a trenutno je u toku istraga o prevari.
Dva lica Italije: raskošno i sumorno.
Đorđa Meloni, italijanska premijerka, predstaviće ovo prvo lice, dok ugošćuje svetske lidere, uživajući ne samo u veličanstvenom italijanskom suncu, već i u pobedi na evropskim izborima prošlog vikenda.
Njena partija – desničarska Braća Italije – ubedljivo je pobedila na izborima za novi sastav Evropskog parlamenta, a Meloni je jedini zapadnoevropski lider koji je posle glasanja izašao još jači.
Među ostalim gostima, francuski predsednik Emanuel Makron je ubedljivo poražen od krajnje desničarskog Nacionalnog okupljanja, što ga je navelo da raspiše nove parlamentarne izbore, dok je loše prošao i nemački kancelar Olaf Šolc i njegove socijaldemokrate, koje su zabeležile najlošiji evropski izborni rezultat do sada.
Ne cvetaju ruže ni ostalim liderima G7: Riši Sunak ne stoji dobro u anketama uoči izbora u Velikoj Britaniji, kao i ni Džastin Trudo uoči izborne borbe u Kanadi sledeće godine; a Džozefa Bajdena čeka teška izborna utakmica u novembru sa Donaldom Trampom.
Nije ni čudo što se Meloni hvali da Italija dočekuje samit G7 sa „najjačom vladom od svih“.
Ko bi mogao da zamisli da će zemlja čija je čuvena politička nestabilnost dovela do skoro 70 vlada od Drugog svetskog rata sada biti viđena kao stabilna dok ostale gube tlo pod nogama?
Ta nestabilna situacija u mnogim zemljama G7 doprinosi niskim očekivanjima među nekim posmatračima.
„Postoje dva nivoa G7: narativ i konkretni rezultati – i po oba aspekta, ovo izgleda kao vrlo nesrećan samit“, kaže Natali Toći, direktorka Italijanskog instituta za međunarodne poslove.
Uloga pape
Osim Ukrajine i Gaze, učesnici će razgovarati i o klimatskim promenama, o Africi i tamošnjim investicionim projektima u kojima Italija prednjači, delimično kako bi podstakla mlade Afrikance da ostanu umesto da migriraju, često ilegalno, u Evropu; ali i o veštačkoj inteligenciji, o čemu će izlaganje imati niko drugi do papa Franja.
Poglavar Rimokatoločke crkve, 87-godišnji Fransisko, pozvao je na globalno uređenje pitanja veštačke inteligencije, upozoravajući na njenu opasnost po etiku i ljudska prava.
Biće ovo prvi put da će papa učestvovati na samitu prisustvovati G7, što je još jedan adut Đorđe Meloni.
Da bi se delimično ugušile kritike da su stalne članice G7 ekskluzivni klub, na ovaj samit je pozvan i niz drugih svetskih lidera, od Brazila do Turske, i Saudijske Arabije do Alžira, sa ciljem da se proširi globalni konsenzus.
Biće ovo prvi međunarodni samit za Narendru Modija iz Indije i Sirila Ramafozu iz Južne Afrike otkako su obojica izgubili većinu na nedavnim izborima, ali su ostali na vlasti.
I tako će Italijani u ovom predivnom primorskom regionu gledati kako helikopteri lete iznad njihovih glava, a vojnici šetaju ulicama.
Pojedini kao što je poslastičar Vinćenco Janakone, ponosni su na privremeno uzdizanje Pulje u centar diplomatskog sveta.
Stoga je stvorio sedam novih ukusa sladoleda u poslastičarnici čiji je vlasnik već 57 godina: po jedan za svakog člana G7.
„Voleo bih da delegacije svrate i probaju ih“, kaže mi.
Nada li se, možda, da će njegov sladoled možda biti pridodat u jelovnik u ekskluzivno odmaralište u kojem će odsesti svetski lideri?
„Bio bi to vrhunac mog života“, kaže on ushićeno.
„Mislim da se to neće dogoditi, ali nikad ne reci nikad.“
Šta lideri G7 mogu da urade povodom rata u Gazi?
Svi lideri zemalja G7 su podržali plan koji je izneo Bajden za okončanje rata u Gazi.
On predlaže momentalnu obustavu vatre Izraela i Hamasa, oslobađanje svih talaca, pojačanje humanitarne pomoći za Gazu i mirovni sporazum koji garantuje sigurnost Izraelu i bezbednost stanovnika Gaze.
Kako bi G7 mogao da sarađuje sa zemljama u razvoju?
Italijanska vlada kaže da će „odnosi sa zemljama u razvoju i ekonomskim silama u povoju biti centralna tema“ samita G7, i da će „raditi na izgradnji modela saradnje zasnovanom na uzajamno korisnim partnerstvima“.
Italija je izradila program nazvan „Mateijev plan“, preko kojeg će poslati 5,5 milijardi evra grantova i kredita za nekoliko afričkih zemalja, kako bi razvila njihovu privredu.
Plan bi takođe pozicionirao Italiju kao energetsko čvorište, izgradivši cevovode za gas i vodonik između Afrike i Evrope.
Međutim, mnogi komentatori podozrevaju da bi to mogao da bude italijanski paravan za zaustavljanje dalje migracije iz Afrike.
Italija traži od drugih zemalja da daju finansijski doprinos programu.
Kako bi G7 mogao da reši ekonomsku bezbednost i rizike od veštačke inteligencije?
Kao predsedavajuća zemlje G7 2023. godine, Japan je tražio da grupa izradi plan međunarodne ekonomske bezbednosti.
G7 je usvojio plan protiv iznude, sa ciljem da zaustavi zemlje poput Kine i Rusija da koriste ekonomsku silu da bi nametale svoju volju drugima.
U decembru 2023. godine, Italija je izašla iz Inicijative pojasa i puta – programa za širenje luka i transportnih ruta u svetu radi pojačavanja kineske trgovine.
Meloni je rekla da je ulazak u inicijativu bio „ozbiljna greška“.
SAD su inicijativu nazvali „diplomatijom dužničkog ropstva“ koju sprovodi Kina.
Veruje se da SAD žele da lideri G7 preduzmu dalje korake povodom ekonomske sigurnosti na samitu u Italiji.
Pitanje bezbednosti veštačke inteligencije (VI) pokrenuto je na samitu 2023. godine u Japanu i za rezultat imalo Hirošima VI proces, sa ciljem da se promoviše, „bezbedna, sigurna i pouzdana veštačka inteligencija širom sveta“.
Međutim, to je bila samo zbirka mera na dobrovoljnoj bazi.
Samit G7 bi mogao da se posveti izradi dodatne međunarodne regulative za bezbednost veštačke inteligencije, nadovezujući se na Zakon o veštačkoj inteligenciji koji je usvojila EU i izvršnu direktivu američkog predsednika o veštačkoj inteligenciji.
Da li G7 ima bilo kakvu moć?
G7 ne može da usvaja zakone.
Međutim, neke od njegovih prošlih odluka su se odrazile na čitav svet.
Na primer, G7 je odigrao ključnu ulogu u osnivanju globalnog fonda za borbu protiv malarije i side 2002. godine.
Pred samit G7 2021. godine u Velikoj Britaniji, ministri finansija G7 su se saglasili da nateraju multinacionalne kompanije da plaćaju veći porez.
G7 je takođe poslao paket finansijske pomoći zemljama u razvoju i preduzeo korake u borbi protiv klimatskih promena.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
