Pritisak porodice doprineo je tome da se gej populacija u Čečeniji, toj većinski muslimanskoj regiji na jugu Rusije, oseća progonjeno.
Desetine ljudi su pobegle i nekima su odobreni azili u inostranstvu, zbog izveštaja o tome da čečenske snage bezbednosti otimaju i muče one koji su navodno gej. Čečenski zvaničnici poriču izveštaje o zlostavljanju.
Novinarka BBC Olga Prosvirova intervjuisala je dvoje od onih koji su u strahu pobegli. Oboje su tražili da ostanu anonimni, stoga su imena promenjena.
Marko, Čečenka u ranim dvadesetim, nikad neće zaboraviti dan kada je njena porodica otkrila da je ona gej.
„Rekli su mi: ‘Ili ćemo te ubiti ili ćemo te zaključati na psihijatriji i baciti ključ. Jedina alternativa tome jeste da se podvrgneš egzorcizmu.'“
Marko sada privremeno živi u jednom od najvećih ruskih gradova, gde čeka da dobije sva dokumenta kako bi zauvek napustila Rusiju.
Čečenski vođa Ramzan Kadirov ostaje pri stavu da u toj republici nema homoseksualaca. Ali prošlogodišnja istraga novinara Nove gazete otkrila je da članove čečenske LGBT populacije redovno tuku i muče. Neki su, navodno, čak ubijeni.
Odnos policije i LGBT zajednice: „ponižavajući“
Fejsbuk protiv govora mržnje, nasilja
Portparol g. Kadirova, Alvi Karimov, odbacio je te optužbe, izjavivši novinskoj agenciji Interfaks: „Čak i ako takvi ljudi postoje u Čečeniji, naše snage reda ne bi morale da se bave njima, pošto bi ih njihova rodbina jednostavno poslala na mesto sa kog se nikad ne bi vratili.“
Marko kaže da je od svoje četvrte godine znala da se razlikuje od drugih.
„Kao tinejdžerka sam često pomišljala na samoubistvo“, izjavila je ruskom BBC-ju. „Ali onda sam odlučila da im neću priuštiti to zadovoljstvo. Pobeći ću i radiću sve ono o čemu sam oduvek maštala, po svaku cenu, sviđalo se to njima ili ne.“
Muslimanski egzorcizam
Pre nego što je napustila Čečeniju, Marko je prihvatila zahtev svoje porodice da se podvrgne egzorcizmu. Njen brat ju je odveo u lokalnu džamiju, gde joj je mula rekao da ju je zaposeo đavo.
„Držao mi je glavu i čitao stihove iz Kurana, i znala sam da treba da se ponašam kao zaposednuta osoba“, kaže ona. „Videla sam dovoljno snimaka na Jutjubu da bih znala šta da radim, tako da sam se uvijala, vikala i govorila da se u meni nalazi sedam demona.“
Posle dva sata, kaže ona, svi su se obradovali i rekli da sam izlečena. „’Ura!’, uzvikivali su. ‘Više nisi lezbejka!'“
Pronašli su jednog mladića za nju i rekli joj da će se udati, ali nedugo potom ona je uspela da pobegne.
Pošto je dala ovaj intervju i zahvaljujući pomoći jedne LGBT organizacije, Marko je otišla iz Rusije i započela nov život u inostranstvu. Kaže da sada želi da ostavi prošlost iza sebe i živi sa svojom drvojkom, koju je upoznala preko društvenih mreža.
„Samo želim da živim, da imam decu i da budem srećna“, kaže ona.
Međunarodna dimenzija
Teško je saznati koliko Čečena poput Marko je uspelo da nađe utočište izvan Rusije, pošto mnoge službe za imigraciju ne beleže seksualnu orijentaciju onih koji traže azil.
Prošle godine je nemačko Ministarstvo spoljnih poslova izjavilo da je prihvatilo jednog gej muškarca iz Čečenije i da razmatra još četiri prijave. Litvanija je prihvatila dvoje, a Francuska jednog.
Belgijski mediji su izvestili da je Belgija izdala humanitarne vize četvorici gej Čečena, tako da iz Moskve mogu da avionom stignu do Belgije.
U Kanadi je azil osiguran za više od dvadeset gej i biseksualnih muškaraca iz Čečenije.
Igor Kočetkov, vođa ruske LGBT mreže, je izjavio Novoj gazeti da je tokom protekle godine njegova organizacija pomogla 114 osobe iz Čečenije koje su tvrdile da ih progone zbog njihove seksualne orijentacije.
Ruslan je rastrzan između ljubavi prema svom dečku i ljubavi prema svojoj porodici. On je pobegao iz Čečenije pošto su ga mesec dana držali zatvorenog.
„Još kao dečaku su mi se sviđali momci“, kaže Ruslan, koji je sada u svojim tridesetim. „Ali kada su moji rođaci saznali da sam gej, oduzeli su mi pasoš, dokumenta i mobilni telefon, i držali me zaključanog u mojoj sobi više od mesec dana.“
Jednog dana je uspeo da izađe i pozajmi komšijin telefon. Kasnije te noći, njegov dečko je došao da ga prokrijumčari u drugi grad.
Život u laži
Ruslan je pominjao „veliku čistku gejeva u Čečeniji“.
Rekao je da bi Kadirovljeve snage „našle nekog i tukle ga sve dok ne bi odao imena drugih.
„Neke bi uhvatili i bacili u podrume u kojima bi ih brutalno prebijali. Neke nikad nisu pronašli: njihova rodbina ih nije tražila, zato što je tvrdila da su ih oni osramotili.“
Ruslanov novi život je teži nego što je mislio da će biti. Vreme uglavnom provodi krijući se u stanu; a kad izađe, glavu krije ispod kapuljače.
Kako bi zaradio novac, nedavno je delio letke za kampanju prošlomesečnih predsedničkih izbora, ali jendom je naleteo na policijsku patrolu i pobegao je nazad u svoj stan.
Za razliku od Marka, on nije odlučio da li će otići iz Rusije. „Ne znam šta se dešava kod kuće [u Čečeniji]“, kaže on. „Moj brat me verovatno traži: verovatno se obratio policiji.“
Kada govori o svojoj porodici i svom domu, teško suzbija suze. Kaže da mu nedostaju majka i mlada nećaka, koja uskoro treba da se uda.
„Ceo život sam poštovao naše običaje, prema Kuranu“, kaže on. „Ali prosto ne mogu da nastavim da živim u laži. Jedino što želim jeste da moja nećaka, koju mnogo volim, ne misli loše o meni i da joj njen muž neće reći: ‘Tvoj ujak je gej, tvoja porodica je nečista.’ Molim se Alahu da je poštedi toga.“
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
