Kara Rubinstajn Dejerin je sopstvenom ocu 2017. godine za Božić poklonila kućni DNK test jer je želela da otkrije odakle tačno iz Afrike dolaze njeni preci.
Ona je porodično stablo njene porodice već istražila do tri brata koji su bili robovi u Teksasu, ali joj je san bio da vlastite sinove odvede u Afriku i obavi ono što se naziva ,,turom pronalaženja sopstvenih korena“.
Bio je to uzbudljiv poklon, ali ne i preterano originalan.
Kompleti sa testom kompanija kao što su AnsestriDNK (AncestryDNA), 23endMi (23andMe) i MajHeritejdž (MyHeritage) odavno su postali idealni božićni pokloni za one koji već imaju sve.
Širom sveta, desetine miliona ljudi već je testiralo sopstveni DNK, a među njima je i oko pet odsto Britanaca i više od 26 miliona Amerikanaca.
Ovo je za mnoge od njih bilo privlačno zbog primamljivih obećanja da će naši geni otkriti ko smo zaista i odakle dolazimo.
- Da li je srpski genom mit
- Nacionalni DNK registar: Hoće li izmene doneti prave promene u Srbiji
- Da li bebe nastale mešanjem DNK troje ljudi imaju pravo da znaju ko su oni
Tako je i Kara Rubinstajn Dejerin kupila test za sebe i oca.
Odrastajući u Sijetlu sa belom majkom i crnim ocem, Rubinstajn Dejerin je rasizam iskusila od najranijih dana.
Deca u školi su je zvala ‘Oreo’, ‘polutanka’ i ‘zebra’.
Kada je ispunjavala formulare za upis u školu, njena majka je zaokružila opciju da je njena ćerka crna.
„U Americi ima i ‘kap krvi’ pravilo po kojem se, ako imaš makar jednu kap krvi nekog afričkog pretka, smatraš obojenom osobom“,
„Ona je mislila da će mi to pomoći da se dokopam nekih programa“, kaže Rubinstajn Dejerin.
Na osnovu njenog izgleda, školski administrator je doveo u pitanje podatak sa formulara, ali na rasu i etničko poreklo utiče mnogo više stvari nego boja kože, dodaje ona.
„Ne možeš samo da pogledaš nekoga i da automatski znaš njegovo etničko poreklo“.
Rezultati DNK testa Rubinstajn Dejerin su stigli nešto malo pre njenog 44. rođendana, u vidu kružnog dijagrama.
Finsko, nemačko i englesko poreklo zauzimali su polovinu kruga, dok je drugu polovinu zauzimalo jevrejsko Aškenjazi.
Čovek koji je vaspitavao Rubenstajn Dejerin nije bio njen otac i ona na kraju nije imala nikakvo afričko poreklo.
Rubinstajn Dejerin je sada pripadala etničkoj grupi o kojoj nije znala ništa.
„Nikada do tada nisam ni čula za termin Aškenjazi. Mislim da moja majka nikada u životu nije ni srela nekog Jevrejina.
„Očigledno jeste jednom prilikom“, dodaje kroz osmeh.
Pogledajte kako su naučnici na osnovu DNK mumije rekonstruisali lica drevnih Egipćana
Pet godina posle ovog otkrića otkrića, ona tokom našeg Zoom razgovora nosi privezak sa Davidovom zvezdom.
Prihvatila je reformski judaizam i nedavno se vratila posle nekoliko meseci provedenih u Izraelu.
Usvojila je prezime biološkog oca kao sopstveno, otud i ovo Rubenstajn u njenom imenu, iako je on umro više od 10 godina pre nego što se ona podvrgla DNK testu, a njegova porodica ne želi nikakvu vezu sa njom.
Rubenstaj Dejerin nije imala nikoga da joj pomogne u razumevanju njenog novog, jevrejskog identiteta.
Kada je uspela u tome, momentalno je osetila povezanost.
„Kada sam prvi put otišla u hram, sela sam pozadi i počela da slušam hebrejski. U tom trenutku je u meni nešto kliknulo“, prepričava.
Dok sam radila podkast D Gift (The Gift), moju seriju za BBC Radio 4 na BBC Sounds-u, otkrila sam da ljudi koji iz puke znatiželje uzimaju DNK test mogu da očekuju da će im se možda desiti životne promene.
Šta radite kada otkrijete da pripadate drugačijem etničkom poreklu nego što ste mislili dok ste odrastali?
Da li naše nasleđe dolazi od naših gena ili vaspitanja? Koliko uopšte možemo da verujemo ovim testovima koji nam govore ko smo?
U vremenu identitetskih politika, rasni identitet vam može doneti izvesne specifičnosti kao što je pristup određenim prostorima, a može i da vas isključi iz nekih drugih.
Biti deo neke manjinske grupe može da znači da je verovatnije da ćete se suočiti sa diskriminacijom, brutalnošću, pa čak i genocidom, ali, kao što je to znala i majka Rubenstajn Dejerin,
možda možete lakše da se dokopate određenih programa, stipendija, pa čak i bogatstva: domoroci koji pripadaju Ho Čank naciji u Viskonsinu imaju pravo na deo od 200.000 dolara plemenskog
bogatstva posle srednjoškolske diplome, sve dok rezultati genetskog testa pokazuju da imaju neophodnu količinu Ho Čank DNK.
Ali rasni identitet ne određuju samo geni.
Mark Tomas, profesor evolucione genetike na London koledž univerzitetu u Velikoj Britaniji, već godinama kritikuje genetski test porekla.
„Testiranje na genetsko poreklo ima poprilično šaroliku istoriju sa ljudima koji su u prošlosti isticali preterane ili smešne zahteve po pitanju tog porekla“, kaže Tomas.
Stvari su se popravile pošto je on pokrenuo pitanje validnosti ovakvih zahteva, dodaje on.
„Velike kompanije danas više to ne rade, ali se meni dopada kada te firme koriste termin ‘etnički’, jer vaše biološko poreklo nije vaš etnicitet – etnicitet je društveno definisana kategorija.
„Čini mi se da one koriste tu reč kao eufemizam za rasu, koja je takođe društveni konstrukt, ali ideje po pitanju rase tradicionalno su bazirane na poreklu. Sve je nekako bljutavo, nisu biološki značajne kategorije“.
- Novi zakoni u Kini o uređivanju ljudskih gena brinu stručnjake
- DNK otkriva ko je izgradio Stounhendž
- Kako genetika određuje naše životne izbore
Problemi sa DNK i identitetom
Korišćenje kućnog DNK testa u cilju predviđanja etniciteta može da bude problematično.
Testovi daju rezultate koji se baziraju na geografskim regionima, što je ljudska izmišljotina, a ne biološka kategorija i referentnim grupama koje etnicitet procenjuju prema samoproklamovanoj nacionalnosti i identitetu.
DNK testovi bi mogli da pokažu lokaciju na kojoj ljudi sa sličnim DNK tipično žive, ali populacioni podaci kojima kompanije raspolažu su ograničeni.
Njihovi izveštaji se zasnivaju na procenama koje variraju od kompanije do kompanije i koji se vremenom mogu menjati, u zavisnosti od podataka koji su dostupni svakoj pojedinačnoj kompaniji.
Kompanije koje stoje iza kućnih DNK testova na vebsajtovima priznaju da su njihove procene o etnicitetu nesavršene.
MajHeritejdž ističe da se samo radi o procenama sa ograničenjima: granice su nejasne, a i same procene o etnicitetu mogu ići samo donekle u prošlost.
U 23endMi navode nekolicinu ‘tačaka’ koje njihove procene čine nesavršenim: ljudi obično imaju brojne pretke, a biomedicinska istraživanja se obično usredređuju na DNK ljudi evropskog porekla, što znači da imaju mnogo manje raspoloživih podataka ostatka populacije.
Ukazuju i da će njihovi rezultati testova ponuditi detalje koji se tiču ‘genetskog porekla’ – da delite nedavne pretke sa grupom ljudi koja se identifikuje kao pripadajuća nekoj etničkoj grupi – pre nego procenu etniciteta ili rase.
Oni će istaći, na primer, važne razlike između rezultata testa koji pokazuje poklapanje sa DNK domorodačke populacije u Americi i tvrdnje o takvom identitetu.
„23endMi ne kombinuju koncepte etniciteta i genetskog porekla.
„Oduvek smo shvatali važnost jasnog razdvajanja ovih različitih modela“, rekao je portparol kompanije povodom njihove reklame.
U AncestriDNA ističu da su njihovi rezultati proizvod poređenja DNK sa referentnim panelom samoproklamovanog etniciteta i da se tu ne radi o različitim biološkim kategorijama, kao i da rezultati nisu savršeni u proceni toga odakle dolaze vaši preci.
Ali sve tri kompanije ističu etničke i nacionalne komponente njihovih rezultata u marketinškim nastupima i tu najčešće nailazimo na interesovanje potrošača.
- Naučnice osvojile Nobelovu nagradu za hemiju za „makaze“ koje menjaju gene
- Revolucionarno saznanje – prvi put otkriven čitav ljudski genom
- Genetsko modifikovanje: Zašto je bitno
Džejkobsen je počela da se zanima za njeno poreklo još od kada je pre 50 godina čula jedan usputan komentar.
Odrasla je u Kvinsu, u Njujorku, kao dete danskih imigranata koji su u SAD došli 1947. godine.
„Moji roditelji su bili svingeri“, kaže ona.
Kada je imala 16 godina, momak njene majke je onako uzgred rekao da je njen biološki otac bio crnac.
Džejkobsen do tada nije imala nikakvog razloga da sumnja da je bilo šta drugo osim stoprocentne Dankinje.
„Bila sam zapanjena. Nisam imala predstavu o čemu priča
„Potpuno sam izgledala kao belkinja“, kaže ona.
Kada je te večeri razgovarala sa danskim ocem, on joj je rekao da previše liči na njegovu majku da bi to bila istina.
Ali seme sumnje je bilo posejano i ostalo je u njenoj glavi sve dok nije ušla u kasne 60-te godine života.
Danas je pronalaženje odgovora na ovakvo pitanje jednostavno baš kao i malo pljuvačke u staklenoj ampuli i slanje uzorka na DNK analizu.
Kada su rezultati stigli, njen dijagram je pokazao da je ona 25 odsto zapadno-afričkog porekla.
„Otvaranje tog imejla i otkrivanje rezultata bili su validacija pitanja koje sam sebi postavljala poslednjih 50 godina“.
Počela je da uči sve što je mogla o sopstvenom poreklu.
- Naučnici utvrdili da ne postoji „gej gen“
- Tvrdi da je menjao gene bebama, struka šokirana
- Naučnici napravili model ljudskog embriona, bez sperme i jajnih ćelija
Imala je DNK poklapanje sa bliskom rođakom u 23endMi, pa joj je posredstvom vebsajta poslala poruku.
Zajedno su uspele da otkriju da je njen biološki otac bio plesač Pol Mirs Junior, pa je Džejkobsen počela da pretresa internet u potrazi za informacijama o njemu, a na kraju je napisala i memoare o potrazi za sopstvenim genetskim identitetom.
U isto vreme, potpuno je prihvatila njeno novootkriveno afričko poreklo.
I baš kao muškarac u reklami za Ansestri, Džejkobsen je promenila način oblačenja: ekperimentalno je počela da pokriva glavu nigerijskim turbanom (gele) i proučava Jutjub tutorijale koji su podučavali žene kako se turban vezuje.
Otišla je i u lokalnu prodavnicu i 28-godišnjem sinu kupila dašiki, šarenu košulju iz Zapadne Afrike.
Ali Alek se u ovoj košulji nije osećao komforno.
„Bio je predivan odevni predmet, ali je meni izgledao kao neki vic,
„Definitivno nije nešto što bih mogao da nosim. Kao da se radilo o nekom kostimu“, kaže on.
Alek je potom objasnio majci da njeni eksperimenti sa afričkom kulturom predstavljaju neku vrste aproprijacije.
Bez obzira na to šta je pokazao njen DNK test, rekao je, ukoliko neka osoba izgleda kao da je bela, teško da može da iskusi život koji vode ljudi koji su crni.
„Jedna od stvari u vezi rase je da se ne tiče vas samih, više je kako se društvo odnosi prema vama.
„Jednom kada sam shvatila šta zaista znači aproprijacija, počela sam da se preispitujem: ‘Da li prisvajam ili prihvatam nešto?“, kaže Džejkobson.
Za nju je to bio početak portage za sopstvenom dušom, koji je trajao godinama.
„Promenili su se moji stavovi o rasi. Bilo je tu još mnogo stvari koje sam morala da naučim“.
Džejkobsen je sve više čitala o crnoj istoriji i kulturi, naročito o građanskim pravima tokom 1960-ih godina.
Potom je 2020. godine ubijen Džordž Flojd.
„Počela sam da shvatam da sam internalizovala rasizam koji je svuda oko mene“, kaže ona.
Kretala se putem koji nije bio ni odbacivanje ni prihvatanje novostečenog identiteta, što se pokazalo kao veoma komplikovan put za nju.
„Bilo je pravo minsko polje“.
I Rubinstajn Dejerin i Džejkobsen su želele da nastave sa istraživanjem identiteta otkrivenog u njihovim rezultatima testa.
Ali šta se dešava kada vam kućni DNK test saopšti neke stvari o nasleđu koje niste želeli da čujete?
Stromfront, forum neonacista i belih supremacista, ima na desetine postova samoproklamovanih rasista koji su koristili ove testove u potrazi za rasnom čistotom, samo da bi dobili rezultate koji su otkrili da oni i nisu toliko beli koliko su mislili.
„Evropljanin sam 61 odsto.
„Veoma sam ponosan na moju belu rasu i evropske korene. Znam da su mnogi od vas belji od mene. Baš me briga. Imamo isti cilj. Uradiću sve što je potrebno da zaštitim našu belu rasu“, piše u jednom od postova.
Jedan od odgovra bio je posebno brutalan.
„Pripremio sam ti jedno pićence. U njemu je 62 odsto čiste vode. Ostatak je cijanid. Cenim da nemaš ništa protiv da to i popiješ. (Možda ne bi bilo loše da malo promešaš, jer svako može da vidi da se ne radi o čistoj vodi). Cijanid nije voda, a TI nisi Beo“.
Aron Panofski, direktor Instituta za društvo i genetiku na Univerzitetu Kalifornija i Džoan Donovan, sociološkinja iz Kenedijeve škole na Harvardu, analizirali su 639 objava na Stormfrontu ne bi li odredili načine na koje se bela ekstremistička grupa nosi sa neočekivanim rezultatima DNK testova.
- Zašto je nastao pokret „Životi crnaca su važni“
- Kako se raspravljati sa rasistom: Pet oborenih mitova
- Da li bojkot može da „ubije“ Fejsbuk
Otkrili su različite strategije, u zavisnosti od samih učesnika debate i načina na koji je njihova vest dočekana na forumu.
U nekim slučajevima korisnika je odbacila zajednica, dok se u drugim odbacivao sam test.
„’Nije ti potrebna nauka da bi prepoznao belinu. Ukoliko si beli nacionalista, onda možeš da vidiš rasu, da je poznaješ, osetiš i nijedan test na svetu to nije u stanju da ti saopšti’, bio je odgovor jednog od članova foruma.
„Ponekada je odbacivanje konspirativnije: ‘Zašto bi otkrivao sopstveni DNK kompanijama koje rezultate koriste za praćenje i kontrolu belih nacionalista? Mi i sami znamo ko smo'“, kaže Panofski.
On i Donovan su primetili da su DNK rezultati naveli članove foruma da ponovo preispitaju sopstvena shvatanja rasne čistote.
„Bilo je diskusija na tu temu: ‘Moraćemo da revidiramo naše stavove po pitanju toga ko je među nama beo ukoliko želimo da održimo ovaj pokret’. Oni su primetili i diskusije o samom postojanju genetske definicije rase i ukoliko je ima, gde je granica iza koje počinje bela rasa.“
O rasi se može pregovarati, čak i kod rasista.
„Čak ni beli nacionalisti nemaju stabilno i permanentno razumevanje onoga šta predstavlja bela rasa, ali su u konstantnom preispitivanju, raspravljanju i sukobljavanju po pitanju njenog značaja“, dodaje Panofski.
AncentriDNA u reklamama više nema razmenu lederhozni za kiltove, ali prosvetljenje po pitanju vašeg nasleđa koje bi moglo da promeni način na koji vidite sami sebe i dalje je značajan motiv zbog kojeg se kućni DNK testovi dobro prodaju.
Za Rubinstajn Dejerin nema razmene identiteta.
„I dalje se oslanjam na ono što volim u mom delimičnom pripadanju afričko-američkoj kulturi, a ujedno mogu da prigrlim i moj jevrejski identitet“, kaže ona.
Trenutno predvodi organizaciju koja pomaže ljudima čije živote su uzdrmali neočekivani rezultati kućnih DNK testova.
U slučaju Džejkobson, njeni rezultati su joj podarili mogućnost da se suoči sa predrasudama i stereotipima za koje nije bila ni svesna da ih poseduje.
„Oni su ustalili moj lični osećaj pripadnosti, ali su u isto vreme i otvorili mnoga druga pitanja.
„Ne govorim ljudima da sam crna i ne unosim u upitnike i formulare koji se bave mojim identitetom, ali duboko u srcu osećam taj crni deo – polovinu mog nasleđa“, kaže ona.
- Naučnici napravili model ljudskog embriona, bez sperme i jajnih ćelija
- Rođena prva beba u Velikoj Britaniji koja ima DNK troje ljudi
- Pronađena „DNK levorukih“ – koja menja strukturu mozga
DNK testovi su dobri kada vam otkrivaju rođake, ali same genetičke odrednice o tome da li ste crni ili beli nema, a etničke kategorije se stalno preispituju, čak i od korporacija koje prodaju testove.
Oni mogu da daju potpuno drugačije rezultate.
DNK rezultati mogu da promene način na koji posmatrate svet, ali vam ne mogu reći kom svetu pripadate.
To zavisi od toga kako taj svet vidi vas i kako vi sami sebe vidite.
„U današnjem društvu, naši identiteti su višeznačni.
„Imamo opciju da sami biramo najrazličitije stvari. Komplikovani smo, ali to je sasvim u redu. Nebitno je šta kaže rezultat vašeg DNK testa i to je uvek klizav teren“, kaže Ribinstajn Dejerin.
Potvrdno klima glavom.
„Moje jevrejsko poreklo najbolje govori o tome koliko je klizav taj teren“.
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
