Genetsko modifikovanje: Zašto je bitno

Kineski naučnik He Džankui izazvao je pravu buru u javnosti kada je tvrdio da je stvorio prve genetski modifikovane bebe.

On je, navodno, promenio gene bliznakinjama koje su rođene pre nekoliko nedelja.

Medicinska struka je ovu tvrdnju dočekala sa sumnjama i osudama, ali obični ljudi su zbunjeni i nije im jasno o čemu se konretno radi – da li je u pitanju samo napredna medicina ili nešto mnogo ozbiljnije.

„Genetska modifikacija je promena genetskog koda u svrhu promene funkcije određenog gena“, objašnjava za BBC na srpskom doktor Duško Ilić, stručnjak za matične ćelije na Kraljevskom koledžu u Londonu.

„Ili, jednostavno rečeno, to je kao kada biste zamenili reč u rečenici ili slovo u reči i tako promenili njihovo značenje u nešto sasvim drugo“, kaže Ilić.

Dokle je medicina došla na ovom polju?

Ilić objašnjava da naučnici na genetskoj modifikaciji rade dugi niz godina, ali da su tek nedavno zabeleženi prvi uspesi.

„Razvijaju se genske terapije za nasledna oboljenja koja se prenose preko jednog, specifičnog gena.

Primeri su neke bolesti krvi i imunog sistema, neke vrste slepila ili oštećenja metabolizma.“

Ilić dodaje da genska terapija funkcioniše tako što se direktno u krvotok ubacuju modifikovani virusi, koji nose u sebi kopiju zdravog gena.

„Duga opcija jeste, što je znatno češće, da se izoluju ćelije bolesnika i da se u njih ubacuju zdrave kopije oštećenog gena i onda se ćelije vraćaju nazad u bolesnika.“

Kakva je regulativa među državama, kada je u pitanju menjanje gena na embrionima?

„U svim zemljama sveta gde postoje regulative za takvu vrstu rada, one su jednoglasne – nisu dozvoljene modifikacije gena u embrionima u terapeutske svrhe“, objašnjava Ilić.

Pod terapeutskim svrhama misli se na direktan rad sa ljudima, odnosno eksperimentisanje na ljudima.

Da li je kineski naučnik zaista modifikovao gene?

Dušan Ilić: „Tehnički je to moguće, no nije jednostavno.

„Da li je to uspeo ili nije, to se još ne zna.“

Kakvo je Vaše mišljenje o genetskom modifikovanju embriona?

„Podržavam ga, ali samo u istraživačke svrhe; u terapeutske – nikako“, dodaje naučnik.

Ko je Duško Ilić

• Viši predavač na Kraljevskom koledžu u Londonu
• 2014. godine je predvodio tim stučnjaka koji je stvorio čovečiju kožu od matičnih ćelija
• Ideja jeste da se koža koristi prevashodno u testiranju lekova i kozmetike, kako bi se izbeglo testiranja na životinjama

Šta kineski doktor tvrdi

Profesor He, koji se školovao na Stenfordu u SAD i radi u laboratoriji u južnom kineskom gradu Šenžen, tvrdi da je koristio alate za uređivanje gena kako bi promenio gene bliznakinjama, koje je nazvao „Lulu“ i „Nanu“.

Objasnio je da je to uradio još tokom veštačke oplodnje i na taj način zaštitio embrione od HIV virusa.

Kaže da će pratiti njihov razvoj u narednih 18 godina.

He kaže da se osam parova, gde je otac HIV pozitivan, a majka nema ovaj virus, prijavilo za ovaj eksperiment. Jedan par je u međuvremenu odustao.

He je navodno koristio sopstveni novac kako bi finansirao ovaj eksperiment.

Izjavio je da je studiju predao jednom naučnom časopisu za objavljivanje, ali nije otkrio ime tog časopisa.

Trvdi da je uspeo da eliminiše gen koji se zove CCR5 (CCR5), kako bi devojčice bile otporne na HIV, ukoliko dođu u dodir sa virusom.

Sve organizacije za koje He Džankui tvrdi da su mu pomogle u istraživanju, uključujući i njegovu bolnicu, negiraju da su učestvovale u menjanju gena.

Kako funkcioniše menjanje gena

Tehnika editovanja gena CRISPR otkrivena je 2012.

Naučnici je koriste kako bi pravili precizne izmene DNK.

CRISPR skenira gen u potrazi za odgovarajućom lokacijom, a zatim koristi Cas9 kao molekularne makaze za DNK.

Naučnici ga koriste u laboratoriji kako bi u ljudskim ćelijama pronašli i odrezali neispravne gene koji izazivaju bolesti.

Uređivanje gena bi potencijalno moglo da pomogne u borbi protiv naslednih bolesti, uklanjanjem ili promenom problematičkog gena kod embriona.

Ali stručnjaci se brinu da se genetskim modifikovanjem menjaju geni ne samo pojedincima, već i budućim generacijama.