Miljan Tanić je redovni korisnik Glovo aplikacije za dostavu, ali možda to više neće biti, pošto je primetio da mu aplikacija pri naplati skida novac sa deviznog računa.

„Primetio sam pre nekoliko dana da mi je naplaćen račun u evrima i iznos skinut sa deviznog računa.

„Onda sam proverio bankovne izvode od prethodnih meseci i prva ovakva transakcija bila je u februaru, a od tada ih je bilo još šest“, priča za BBC na srpskom Tanić.

U banci mu je, kaže, potvrđeno da je tih sedam naplata izvršeno iz inostranstva – sa računa matične kompanije u Barseloni.

U pisanom odgovoru iz sedišta matične kompanije u Španiji, za BBC na srpskom navode da je reč o tehničkom problemu na aplikaciji.

„Izvinjavamo se korisnicima koji su pogođeni pogrešno obrađenim uplatama. Iako možemo da potvrdimo da je ovaj problem ograničen na mali broj naloga, ovo nije usluga koju želimo da korisnici dožive“, navode u pisanom odgovoru za BBC.

Iz Narodne banke Srbije za BBC na srpskom objašnjavaju da je moguće da kod kompanija koje posluju u više zemalja dođe do „tehničkih problema na aplikaciji“, ali da se naplatom u devizama i sa računa iz inostranstva krši Zakon o deviznom poslovanju.

Kompanija Glovoep tehnolodži (Glovoapp Technology d.o.o.) koja posluje u Srbiji, registrovana je kao društvo sa ograničenom odgovornošću sa sedištem u Beogradu, a deo je globalnog lanca sa sedištem u Španiji.

Šta se dogodilo?

Beograđani Miljan Tanić i Marija Majkić koriste aplikaciju Glovo, a kartica sa koje plaćaju uslugu, povezana im je sa dinarskim i deviznim tekućim računom.

Oboje su primetili da im se usluga naplaćuje i sa deviznog računa.

Tvrdnje potkrepljuju izvodima iz banke u koje su BBC novinari imali uvid.

Marija je pažnju obratila tek kada je videla da je na računu, gde joj je limit zaduženja zajednički i u dinarima i u evrima, u sve većem minusu u evrima, a u sve većem plusu u dinarima.

„Karticu koristim za plaćanje na internetu. Deviznim delom plaćam redovno dva računa, a sve vreme mislim da mi se Glovo naplaćuje sa dinarskog dela.

„Ta kartica ima zajednički limit zaduženja i u devizama i u dinarima, međutim, da bih nadoknadila to zaduženje, za dinarski deo moram da uplatim u dinarima, za deo u evrima moram da platim evre“, priča Marija.

Pošto joj Glovo šalje račun u dinarima, banci je uplaćivala dinare, misleći da time pokriva troškove narudžbina preko ove aplikacije.

Tako joj je novac koji je uplaćivala u dinarima ostajao na računu, dok je, zbog naplate aplikacije u evrima, dug na tom delu računa bivao sve viši.

„U izvodu sam onda videla da je obračunska valuta za Glovo u evrima.

„Zvala sam banku da mi objasne o čemu se radi, jer ništa nema smisla. Rekli su mi da je u pitanju Glovo, da oni rade kod strane banke i da se u mojoj banci razdužuju u evrima“, priča Marija za BBC na srpskom.

U poslednjih nekoliko meseci imala je nekoliko porudžbina i sve su, kaže, izvršene u evrima.

Dakle, Glovo (ima li Glovo tviter?) vam javlja iznos u dinarima koji plaćate, a zadužuje vašu karticu u evrima. To vam ne kaže, nego to saznate u kontaktu sa bankom.
Mislim da se nećemo više družiti. Mrzim prevarantske kompanije.
— Marija Majkić (@troglavaazdaja) August 25, 2021

Pogledajte i priču o uzbekistanskim dostavljačima u Srbiji

Stigli su pre dva meseca, imaju radne dozvole i želju da savladaju srpski.

Za razliku od Marije, Miljanu su sa istog računa usluge nekada naplaćivane u dinarima, a nekada u evrima.

„Od februara do danas knjiženo mi je sedam transakcija u evrima, a imao sam i naplate u dinarima.

„To sam video po kodovima transakcije.

„Banka mi je potvrdila da su transakcije koje su knjižene u dinarima, došle sa posterminala koji je registovan za Srbiju, a da su one koje su knjižene u evrima, došle sa posterminala koji je registrovan za inostranstvo.

„Kao kada kupujete nešto na internetu na inostranom sajtu“, priča Tanović.

Međutim, ovde nije reč o kupovini u inostranstvu.

Glovo tehnolodži (Glovoapp Technology d.o.o.) ćerka je firma matične kompanije iz Španije i registrovana je u Srbiji kao društvo s ograničenom odgovornošću.

Kako za BBC na srpskom objašnjavaju u Narodnoj banci Srbije, ne postoji zakonski osnov da Glovo za usluge koje pruža rezidentima u Republici Srbiji vrši naplatu u devizama.

Za ovakve prekršaje pravnom licu može se izreći novčana kazna u rasponu od 100.000 do 2.000.000 dinara, a odgovornom licu od 5.000 do 150.000 dinara.

BBC novinari nisu uspeli da dobiju zvaničan komentar iz banaka u kojima Marija i Miljan imaju račune.

U nekim bankama, poput OTP, zaduženje deviznog računa je moguće, ukoliko nema dovoljno sredstava na dinarskom.

Kako u pisanom odgovoru za BBC objašnjavaju, Glovo aplikacija zadužuje karticu korisnika koja je registrovana u toj aplikaciji.

Ako je to kartica koja je izdata u Srbiji „onda se zaduženje vrši onako kako to opredeli banka izdavaoca, što u slučaju OTP banke Srbija znači da za kartice koja je izdala OTP banka zaduženje se vrši sa dinarskog računa, a ako nema dovoljno sredstava na dinarskom, zadužuje se devizni“, navode.

Ni Marija ni Miljan nisu korisnici ove banke, a tvrde da su na dinarskim računima imali sredstava.

Kako je zbog greške u Glovo aplikaciji prekršen Zakon o deviznom poslovanju?

Prema Zakonu o deviznom poslovanju, naplata za usluge dostave hrane u Srbiji može se vršiti isključivo u dinarima.

Iz Narodne banke Srbije, koja je zadužena za nadgledanje platnog prometa, za BBC na srpskom su rekli da je „članom 34. Zakona o deviznom poslovanju propisano kao pravilo da se plaćanja, naplaćivanje i prenos između rezidenata i između rezidenata i nerezidenata u Republici vrši u dinarima, osim u slučajevima koji su eksplicitno propisani ovim članom zakona kada se mogu vršiti i u devizama“.

„Imajući u vidu da su korisnici ukazali da je Glovo vršio naplate za uslugu dostave hrane koja se pruža u Republici Srbiji i u evrima, ukazujemo da je ovakvo postupanje suprotno navedenom članu Zakonu o deviznom poslovanju“, navode u NBS.

Ovo nije jedini slučaj da dostavljači hrane naplatu vrše u inostranoj valuti, kažu u NBS.

Tokom 2020. godine ta institucija je izvršila kontrole deviznog poslovanja više firmi koje se bave dostavom hrane i tada je utvrđeno da su vršili naplate u devizama, preko stranih pružalaca platnih usluga, rečeno je iz NBS.

To je, navode, „suprotno odredbama Zakona o deviznom poslovanju i Zakona o platnim uslugama i protiv tih firmi su podneti zahtevi za pokretanje prekršajnih postupaka nadležnom sudu, a prekršajni postupci su u toku“.

Branimir Đurović, direktor firme Glovo u Srbiji, za BBC na srpskom kaže da su po nalogu NBS juna 2020. prešli na lokalni servis za naplatu.

Pre toga su im se, kaže, javljali klijenti kojima je novac skidan sa deviznog računa i u stranoj valuti.

„Nisam upoznat da je od juna prošle godine, kada smo prešli na lokalni servis, bilo ovakvih slučajeva.

„Klijenti koji imaju problem, mogu da nam se obrate, kako bismo utvrdili šta se dogodilo“, kaže Đurović.

U međuvremenu, stigao je i odgovor iz sedišta kompanije u Barseloni u kome za BBC na srpskom navode da je u pitanju tehnička greška.

„Izvinjavamo se korisnicima koji su pogođeni pogrešno obrađenim uplatama.

„To je rezultat tehničke pogrešne konfiguracije koja je dovela do toga da se mali broj transakcija usmeri preko međunarodnih platformi za plaćanje“, navedeno u pismenom odgovoru kompanije.

Iz Narodne banke napominju da kod ovakvih servisa, koji posluju na više tržišta, može doći do problema sa samom aplikacijom – bilo da „korisnik inicira transakciju izborom neke druge zemlje“ u samom programu, pa da „transakcija bude prosleđena inostranom prihvatiocu“ ili da do greške dođe zbog „tehničkog problema na aplikaciji“.

„U tom slučaju, izdavalac platne kartice će dobiti transakciju koja je izvršena u inostranstvu i kao takvu je procesirati, odnosno zadužiti korisnika i izvršiti naplatu u skladu sa ugovorom koji imaju za plaćanje platnom karticom u inostranstvu“, objašnjavaju u pisanom odgovoru u Narodnoj banci Srbije.

Treba imati u vidu, dodaju, da „ni banka korisnika ni banka trgovca ne mogu da utiču na to kako će trgovac izvršiti naplatu usluga koju pruža na internetu, odnosno da li će određenu uslugu naplatiti kao domaći trgovac ili kao strani trgovac, a što za posledicu ima i to da li se transakcija vrši i obrađuje u dinarima ili u evrima“.

„Trgovac (u konkretnom slučaju Glovo) je odgovoran za primenu propisa, imajući u vidu da se u ovom slučaju pored usluge dostave, najčešće istovremeno plaća i sam proizvod koji se dostavlja, a koji prodaju domaći trgovci“, navode u pisanom odgovoru iz NBS.

Kompanija Glovo registrovana je u Agenciji za privredne registre za konsultantske delatnosti u oblasti informacione tehnologije.

To, ipak, ne znači da plaćanje da je naplatu moguće vršiti u devizama, prema Zakonu o deviznom poslovanju, objašnjavaju iz NBS.

„S tim u vezi, ne postoji zakonski osnov da Glovo za usluge koje pruža rezidentima u Republici Srbiji vrši naplatu u devizama, uključujući i usluge za koje je registrovan u APR-u“, dodaju.

Šta mogu da urade oštećeni korisnici?

Korisnici koji su imali ovakav problem, mogu da se obrate Narodnoj banci Srbije, koja će, kako se navodi u odgovoru dostavljenom BBC-ju, „preduzeti sve neophodne radnje da obezbedi poštovanje propisa i zaštitu potrošača, a u cilju zaštite finansijskog sistema Republike Srbije“.

U kompaniji Glovo u Beogradu takođe kažu da oštećeni klijenti mogu da im se jave kako bi rešili problem.

Iz matične kompanije u Španiji navode da rade na otklanjanju problema.

„Želeli bismo da uverimo naše korisnike da smo preduzeli korake da odmah popravimo ovu situaciju“, piše u odgovoru dostavljenom BBC-ju.

Korisnici sa kojima su BBC novinari razgovarali navode da im je sa računa skinut iznos koji je i naveden u dinarima prilikom porudžbine, odnosno da nisu oštećeni zbog kursne razlike.

Dejan Gavrilović iz organizacije potrošača Efektiva kaže za BBC da u slučaju da je korisnicima naplaćen veći iznos zbog kursne razlike, imaju pravo da se žale po osnovu Zakona o zaštiti potrošača.

„Iz ugla zaštite potrošača, ako mu je rečeno da košta 200 dinara i skinuto mu je 200 dinara, to je to.

„Bitno je da je naplaćeno kako treba i da je skinuto kako treba.

„Ako je skinuto više, onda ima pravo na nadoknadu štete i povraćaj novca“, kaže Gavrilović.

Kako aplikacija funkcioniše?

Aplikacija Glovo povezuje „ponudu grada“ i kurirske službe, objašnjava Đurović, direktor kompanije u Srbiji.

Korisnici preko aplikacije mogu da poruče proizvod iz maloprodajnog objekta ili restorana i da očekuju kurira u narednih pola sata.

Plaćanje se može vršiti na licu mesta u gotovini ili bezgotovinski preko aplikacije.

Kada korisnik izabere bezgotovinsko plaćanje, registruje karticu i prilikom naplate dobija obaveštenje o iznosu u dinarima.

U Narodnoj banci Srbije kažu da na tržištu Srbije postoji šest banaka koje pružaju platnu uslugu prihvatanja platnih kartica na internetu.

„Prema raspoloživim informacijama, pružalac te platne usluge za Glovo je domaći prihvatilac koji može da pruža usluge u Republici Srbiji saglasno važećim propisima“, navode.

Glovo je aplikacija koja posluje u 23 zemlje i ima 3,7 miliona korisnika, navedeno je na njihovom sajtu.

Pogledajte i priču o novim restoranima otvorenim u doba korone

Iako je ugostiteljstvo među sektorima koji su najviše pogođenim pandemijom korona virusa,

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari Odustani od odgovora

Ostali komentari (2)