Srbija, baš kao i ceo svet, posle 2020. godine neće biti isti.

Muškarac iz Subotice prvi je registrovan slučaj zaraze korona virusom u Srbiji, 6. marta, pre tačno 12 meseci.

Od tada, ljudi u Srbiji iskusili su bolest, hospitalizaciju, karantin, političke nerede, respiratore, besparicu, smrt, ali i solidarnost, podršku, vakcinaciju, ozdravljenje.

Tamara je pre izbijanja korona virusa putovala svakih nekoliko meseci, ona i muž su imali stabilne poslove i bili zdravi.

Danas, tačno godinu dana nisu prešli granicu. Muž je ostao bez posla i našao novo, lošije radno mesto, a njihovi brojni prijatelji su imali koronu.

Svi su, kaže srećom, ipak ostali na okupu.

„Ne ponovilo se, a još bitnije – da samo što pre prestane“, kaže Tamara.

Prema poslednjim podacima, od početka epidemije u Srbiji je od posledica Kovida-19 umrlo je 4.525 ljudi, a zabeleženo je 478.878 slučajeva zaraze.

Branislav Tiodorović, epidemiolog i član Kriznog štaba Srbije za odbranu od korona virusa, kaže da je „početak bio težak, ali da su i mnogo jači sistemi u svetu su imali veliki sudar sa virusom“.

„Srbija se ipak izborila i napravila pomak koji možemo pozitivno da ocenimo“, dodaje on za BBC na srpskom.

Najveći uspeh vidi u brzom otvaranju dve kovid bolnice, u Batajnici i Kruševcu, kao i masovnu imunizaciju.

Kao najveću grešku nadležnih tokom epidemije, Tiodorović ističe veliki skok u broju zaraženih tokom leta.

Bila je to „posledica opuštanja, ne samo političkih odluka“.

„Najveća greška u proceni je taj nesrećni jul mesec.

„Imali smo udar koji nas je koštao dosta života, to je bila ozbiljna greška“, kaže on.

Epidemija ostavlja trag u svim oblastima života.

„Za ekonomsku borbu i pomoć privredi dao bih jaku trojku“, kaže Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

Iako se činilo da je skoro sve stalo, politika nije – održani su izbori, formirana je nova vlada, a tokom leta na ulicama Beograda bilo je nereda.

„Političko ponašanje vlasti tokom pandemije može da dobije najviše slabu dvojku“, misli profesor Fakulteta političkih nauka Dušan Spasojević.

Vakcine i virus korona: Šta sve znamo o vakcinaciji u Srbiji

1. Medicinska borba: zatvaranje, respiratori i vakcine

Tiodorović kaže i da je prvi udar epidemije bio šok i da je pitanje koliko je sistem u Srbiji bio spreman za tako nešto.

„Bilo je grešaka, pogotovo na početku koje mogu da se tumače kao stručne“, kaže Tiodorović.

Mnogima se čini da su odluke zdravstvenih stručnjaka često uslovljene privrednim i političkim zahtevima.

„Kada ne uspete privredi da nametnete da je bitnije zdravlje – samo zdrav čovek može da stvara i proizvodi“, zaključuje Tiodorović.

Srbija je prošle godine na samom početku epidemije uvela stroge mere karantina – najduži je trajao čak 84 sata, ukinut je javni prevoz, zatvarane fabrike i prodavnice, a sve u cilju sprečavanja širenja virusa.

„U početku smo bili prestravljeni i samo smo se trudili da se zatvorimo u kuću i što više pazimo“, kaže Tamara.

Danas toliko strogih mera nema, ali virus ne jenjava.

Ni najiskusniji stručnjaci, ali ni najveći pesimisti, nisu verovali da će epidemije ovoliko trajati.

Virusološkinja u penziji Ana Gligić kaže da se, kao i mnogi, nadala da će se do maja 2020. sve završiti.

„Da se nisu pojavljivali mutanti, virus bi ugušio sam sebe, ali on je pokazao neviđenu sposobnost da parazitira“, kaže Gligić koja se 1970-tih borila protiv epidemije variole vere u bivšoj Jugoslaviji.

U vreme kada se Gligić nadala da će se epidemija zagasiti, sličnog mišljenja su, izgleda, bili i zvaničnici.

Vanredno stanje je ukinuto početkom maja, jer prema zvaničnicim podacima, broj zaraženih bio je sve manji – započeta je izborna kampanja bez velikih okupljanja.

Posle junskih izbora, pojavljuju se prve sumnje u zavnične podatke o epidemiji – u analizi Balkanske istraživačke mreže (BIRN) se tvrdi da je od 19. marta do 1. juna preminulo znatno više ljudi nego što je saopšteno.

Nedoumicama je tada doprineo epidemiolog i čan Kriznog štaba Predrag Kon rekavši da je od marta do juna tri puta više ljudi umrlo nego što je objavljeno.

Ministar zdravlja Zlatibor Lončar odgovorio je da te informacije nisu tačne, a Kon je kasnije objasnio da su podaci koje je izneo „njegova procena“.

U oktobru je predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da će Srbija uraditi kompletnu reviziju podataka o broju umrlih od Kovida-19, kako bi se proverilo da li se broj poklapa sa brojem iz sistema.

Ti podaci još uvek nisu objavljeni.

lekari, protest — Protest Sindikata lekara i farmaceuta i odavanje pošte preminulim kolegama ispred zgrade Vlade Srbije u februaru 2021. godine

Takođe, nema zvaničnih podataka o broju žrtava među zdravstvenim radnicima.

Od marta 2020. do 7. februara 2021. od posledica korona virusa u Srbiji je preminulo ukupno 105 zdravstvenih radnika, podaci su Sindikata lekara, farmaceuta i stomatologa (SLFS).

U isto vreme u Albaniji su preminula 33, u Hrvatskoj dva lekara, a u Sloveniji prema nezvaničnim podacima – nijedan.

Ministar zdravlja Zlatibor Lončar za BBC ipak najavljuje da će država po okončanju epidemije „uraditi kompletnu analizu“ i proveriti svaki neželjeni ishod.

Kako držanje distance pomaže u borbi protiv korona virusa

Odakle sve te vakcine

I epidemiologa Tiodorovića iznenadila je uspešna masovna vakcinacija.

„Obezbediti toliko vakcina, da je tako dobro organizovano, to sam retko doživeo u karijeri da su i obični ljudi rekli da je sve dobro funkcionisalo“, dodaje on.

Vakcine su u Srbiju stigle krajem 2020. godine, a zemlja je ubrzo postala jedna od država sa najviše imunizovanih ljudi na 100 stanovnika.

Od sredine januara, kada je počeo proces imunizacije, pa do početka marta, vakcinisano je više od 1,2 miliona ljudi, dok je oko pola miliona njih već dobilo i drugu dozu.

„Srbija ima tako veliki broj vakcinisanih zbog svojevrsnog koktela zdravstvenih i geopolitičkih okolnosti“, rekao je ranije za BBC na srpskom Milan Mišić, novinar koji je godinama radio u Americi i Indiji kao dopisnik lista Politika.

Stanovništvu u Srbiji ponuđeno je nekoliko vrsta vakcina – više nego u drugim zemljama.

„Bez obzira da li [vakcine] dolaze iz Kine, SAD ili EU – nas ne zanima sve dok su bezbedne i dobijemo ih što je pre moguće“, rekla je predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić za BBC.

„Za nas vakcinacija nije geopolitička stvar. To je pitanje zdravstvene zaštite“, kaže ona.

Korona virus: U Srbiji počela vakcinacija protiv Kovida-19

Šta dalje

Međutim, stručnjaci kažu da je prerano govoriti o postizanju kolektivnog imuniteta zahvaljujući vakcinaciji i pozivaju na pridržavanje mera koje je još na početku pandemije preporučila Svetska zdravstvena organizacija.

„Ako se virus lakše prenosi, onda treba da bude više vakcinisanih (za ostvarivanje kolektivnog imuniteta)“, ukazao je za RTS Marjan Ivanuša, direktor SZO u Srbiji.

Poslednjih dana broj zaraženih kreće se oko 4.000, a Ivanuša je ocenio da taj broj može da brzo da poraste na 8.000 i da ugrozi zdravstveni sistem.

„Znamo da su mere koje sprečavaju prenos virusa: fizička distanca, nošenje maske, higijena ruku i higijena kašlja i naravno, ako je neko bolestan treba da bude u striktnoj izolaciji i njegovi kontakti treba da budu u karantinu.

„Dakle naše ponašanje je od velikog značaja za to kakav će biti trend i kakve će biti brojke“, rekao je Ivanuša.

I Tiodorović kaže da je Srbija „na klackalici“.

„Do juna bismo mogli da postignemo kolektivni imunitet i da razmišljamo o popuštanju mera i usklađivanju sa Evropskom unijom, jer je Evropa i medicinski naše opredeljenje“, misli on.

„Ipak, za to nam je presudna disciplina, zajedno sa imunizacijom“.

Spomenik otvaranju spomenika

Tiodorović kaže da su kontrola i nadzor nad sprovođenjem mera najvažniji.

„Tokom leta je opalo sprovođenje mera i posledice su bile užasne“, kaže Tiodorović.

Javna okupljanja umnogome otežavaju borbu sa korona virusom, misli i virusološkinja Ana Gligić, navodeći skupove na otkrivanju spomenika Stefanu Nemanji i odavanju počasti preminulom kantautoru Đorđu Balaševiću.

„A tek Kopaonik i Zlatibor i puštanje tog silnog naroda na jedno mesto tamo“, dodaje, aludirajući na gužve na srpskim skijalištima ove zime.

Koju su ocenu Beograđani dali spomeniku Stefanu Nemanji

2. Politika: Opet karantin, izbori, protesti, opet vakcine

Tokom godinu dana pandemije, u Srbiji su donošene brojne političke odluke, formirana je nova vlada, a tokom leta 2020. na ulicama su bili i sukobi demonstranata i policije posle najave da bi moglo da bude uvedeno novo zaključavanje.

„Vlast je iskoristila epidemiju da pojača sve autokratske mogućnosti koji već nisu bili iskorišćeni“, ocenjuje politikolog Dušan Spasojević.

„Urušen je demokratski potencijal pandemije, imali smo grubo zatvaranje i nedozvoljeno proglašavanje vanrednog stanja bez dozvole Narodne skupštine i uredbu Vlade kojom se ograničava okupljanje, što nije u duhu ustava, zatim hapšenje novinarke Ane Lalić„, privedene zbog izveštavanja o nedostatku zaštitne opreme u Kliničkom centru Vojvodine.

Izbori 2020: Ko su pobednici, a ko gubitnici

Spasojević kaže da je „propuštena šansa da se napravi politički zajednički imenitelj cele države“.

U prvim mesecima epidemije, predstavnici vlasti u Beogradu, ali u drugim gradovima u Srbije su organizovali pozivne centre, posete starijima i nosili im pomoć.

Međutim, Spasojević ukazuje da država nije uradila mnogo toga da podstakne solidarnost.

„Za razliku od poplava 2014, kada je civilno društvo pomoglo tamo gde država nema kapaciteta, i korona je bila velika šansa da se pomogne starijima, obolelima, onima koji čekaju u redovima“, zaključuje.

Zašto su izbili protesti i gde su tu izbori

„Sa distance od godinu dana nam je jasno da je politička prevaga bila glavna – održavanje izbora“, smatra Spasojević.

Parlamentarni izbori u Srbiji, na kojima je vladajuća Srpska napredna stranka osvojila ubedljivu većinu, održani su 21. juna, a kako se približavao taj datum, tako je zvanična statistika pokazivala pad broja zaraženih.

Nedelju dana pred organizovanje izbora je zvanično bilo obolelo 57 ljudi, dok je dve nedelje pred izbore broj novih slučajeva nije prelazio 60.

Ipak, sedam dana posle izbora broj novoobolelih je bio 276, a narednog dana 272.

Ubrzo je najavljena mogućnost uvođenja novih mera zatvaranja zbog povećanog broja zaraženih, što je izazvalo ulične proteste.

U nekoliko navrata su prerasli i u nemire i sukobe sa policijom.

Tokom brojnih intervencija policije, koju su opozicija i nevladine organizacije optuživale za prekomernu upotrebu sile, povređeno je više desetina ljudi, koliko je i privedeno.

Treći dan protesta u Beogradu: Zbog čega ste na ulici

Spasojević misli da razlozi za nezadovoljstvo bili dublji.

„To je bio izliv besa ljudi jer su videli da je naprednjacima prioritet tokom izbora bila vlast i njihovi interesi, a ne bezbednost naroda“, kaže Spasojević.

Tada je i poljuljano poverenje u Krizni štab, u čije se konferencije do tada verovalo, smatra.

„Sa izborima se sve promenilo“, dodaje Spasojević.

3. Ekonomska borba: 100 evra i otkazi

Tamarin muž je izgubio posao jer se, još na početku pandemije, strana kompanija u kojoj je radio zatvorila.

„Samo su odlučili da im se ne isplati da rade više u Srbiji i odjednom se spakovali i otišli“, kaže Tamara.

Tamarin suprug je zatim sedam meseci tražio posao.

„Iako je plata skoro duplo manja, svi mu govore da je srećnik što je uopšte nešto našao u vreme korone“.

Država je kao glavnu ekonomsku meru sprovela dva paketa pomoći – privredi, pomalo i građanima.

Uvedene su poreske olakšice preduzećima – odlaganje plaćanja poreza na zarade i doprinosa za privatni sektor, direktna pomoć malim privrednicima i 100 evra svakom punoletnom građaninu.

Uz to je uvedena pauza, koja se doduše naplaćivala, na plaćanje kredita od tri meseca.

Sto evra za punoletne građane: Mera o kojoj ne prestaje polemika

Drugi paket mera je produžio moratorijum i deo minimalne zarade, dok je u trećem država pomogla i velika preduzeća.

Najavljeno je i da će punoletni građani uskoro dobiti po 60 evra, a 1,7 miliona penzionera na to i još 50 evra pomoći.

„Ako bismo ocenjivali sve pakete mera pomoći države ja moram da priznam da nije tako loše“, kaže profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Ljubodrag Savić.

„Neki nisu bili zadovoljni, smatrali su da može i više“.

Prosečna zarada u Srbiji ove godine drži se iznad 500 evra o kojima se godinama unazad govorilo.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, privreda Srbije pala je u drugom kvartalu, ali je u trećem zabeležen rast BDP-a od više od sedam odsto u odnosu na prethodni deo godine.

Ukupna dosadašnja pomoć priredi je 13,5 odsto BDP-a, a to je svaki sedmi dinar.

„Toliko nas je koštala pandemija, sigurno do sada četvrtina BDP-a“, kaže Savić.

Ministar finansija Siniša Mali izjavio je da je Srbija imala pad BDP-a oko jedan odsto u 2020.

„Postojeća garantna šema koju je realizovala naša država spasila je stotine hiljada radnih mesta, 23.000 preduzeća je iskoristilo tu šemu u kojoj država garantuje za kredite poslovnih banaka, zbog čega je i odobreno toliko kredita za privredu“, naveo je Mali.

Što se 100 evra pomoći tiče, Savić misli da je „država tu ušla na klizav teren deleći svima novac“.

„Tu je trebalo napraviti selekciju, naravno da nije trebalo svima dati.

„Nekima ne treba ništa, a nekome znači baš puno“, kaže on.

„Ali kako nemamo socijalne karte, Vlada nije htela da pravi procenu kome treba, a kome novac“.

Savić dodaje i da je pogrešna pretpostavka da država daje taj novac.

„Treba da znamo da ne daje Vučić novac nego građani dobijaju od svih nas, a to je veliki trošak“, kaže on.

Savić kaže da odlaganje poreza i doprinosa možda nije trebalo da ide linearno, odnosno da ga svi dobiju, već samo najugroženiji.

„Efekat tog novca bi onda bio mnogo veći, jer da su ga dobili samo oni kojima je stvarno potreban, onda se on ne bi nepotrebno bacao na bogate firme koje nisu u problemu“, misli on.

„Pomoć privredi je manja nego u drugim zemljama, poput Evropske unije, ali oni imaju zajednički fond. Nemačka je mnogo više pomogla privredu, ali to je valjda prirodno“.

Kako virus korona utiče na naše džepove

Jedna od zamerki merama države za pomoć privredi jeste da nisu dovoljno pomogle samim radnicima.

„Država jeste usvojila paket pomoći privredi, ali ništa od toga ne pomaže direktno radnicima koji rade u toj privredi“, rekao je za BBC na srpskom Mario Reljanović sa Instituta za privredno pravo.

muškarac za kompjuterom — Mnogi su radni prostor morali da pronađu u svojoj kuhinji

Iako zvanični podaci navode da je zbog pandemije mali broj ljudi ostao bez posla u Srbiji, istraživanja pokazuju da je čak 35 odsto neformalno zaposlenih izgubilo radno mesto.

Analiza Međunarodnog monetarnog fonda iz 2020. ukazala je da bi zbog korona krize 140 hiljada radnih mesta u Srbiji moglo da bude ugroženo, što je daleko više od 50 hiljada koje je u izveštaju naveo Fiskalni savet Srbije.