Tačno pre 57 godina Šarl de Gol i Konrad Adenauer potpisali su Jelisejski ugovor o prijateljstvu Francuske i Nemačke.
Sporazum potpisan 22. januara 1963. u palati na Jelisejskim poljima u Parizu smatra se kamenom temeljcem za stvaranje najpre Evropske energetske zajednice, a zatim i Evropske unije.
Nekadašnji krvni neprijatelji posle viševekovnog sukoba postali su susedi i evropski partneri.
„Sporazum je bio čin hrabrosti dvojice državnika i čin pomirenja, koji možda nije odgovarao stavu javnosti, kako se to kaže modernim rečnikom, ali i deo vizije sveta za opšte dobro“, rekao je francuski ambasador u Srbiji Žan Luj Falkoni.
Tokom govora na francuskom, ali i nemačkom, Falkoni je dodao da je pomirenje usledilo tek posle puta dugog 20 godina.
„Najpre smo ratovali, onda smo se međusobno optuživali, zatim je trebalo objasniti se, razgovarati jedni s drugima, tek onda pomiriti se i graditi zajedničku budućnost“, objasnio je Falkoni na ceremoniji u ambasadi Francuske u Beogradu.
- Malo poznata organizacija koju posećuju Makron i Vučić – u 100 i 300 reči
- Šta je promenio Berlinski samit
- Koliko smo Francuzi: Jezik i kultura Francuske u Srbiji
Može li to da se primeni na Balkanu?
Više puta se tokom godina pominjalo da bi pomirenje Francuske i Nemačke moglo da bude inspiracija za Srbiju i zemlje Zapadnog Balkana.
Ipak, to je loša paralela, s obzirom na izrazito različite političke okolnosti Hladnog rata, smatra Milan Igrutinović iz Instituta za evropske studije.
„U vreme kad su potpisivale ovaj sporazum te dve države već su bile deo Evropske ekonomske zajednice. Imale su zajednički interes stvaranja EU, kao i pretnju od Sovjeta sa istoka, a sve pod američkim kišobranom. Takvi ideološki sukobi ovde ne postoje“, ističe Igrutinović za BBC na srpskom.
Teoretski bi, kaže, možda mogla Srbija da potpiše takav sporazum sa Hrvatskom, mada nije izgledno. Ali sa Kosovom – to je gotovo nemoguće.
„Beograd i Priština nisu jednaki partneri, jer nema obostranog priznanja. Drugo, nema zajedničkog neprijatelja, mi samo sebi možemo da ugrozimo bezbednost.
Nismo mi ovde na Balkanu lošiji zbog toga, ali jednostavno nismo države kapitalci, kao što je slučaj sa Francuskom i Nemačkom“, dodaje Igrutinović.
Kakva je istorija savremenih odnosa Francuske i Nemačke?
Uprkos usponima i padovima u odnosima Francuska i Nemačka oblikovale su Evropsku uniju.
Njihovi odnosi su izuzetno duboki, iako često imaju suprotne stavove.
Za 70 godina, tri puta su ratovali jedni protiv drugih – u Francusko-pruskom ratu i dva svetska sukoba.
U poslednjih pola veka se to potpuno promenilo.
Milioni studenata boravili su na razmeni između dve zemlje.
Osnovan je francusko-nemački Forum mladih, koji je bio uzor da se na Balkanu naparvi Regionalna kancelarija za saradnju mladih, u okviru Berlinskog procesa.
„Berlinski proces“ je diplomatska inicijativa koja je trebalo da oživi proces proširenja Evropske unije. U avgustu 2014. godine, u nemačkoj prestonici susrelo se šest premijera zemalja Zapadnog Balkana, predstavnici zemalja-članica EU, kao i zvaničnici unije.
Više od dve hiljade nemačkih i francuskih gradova su se pobratimili.
„Svaki francuski državni službenik poznaje svog kolegu iz Nemačke i često se dešava da je prva poseta inostranstvu poseta Nemačkoj odnosno Francuskoj“, opisao je Falkoni.
Političke veze dve zemlje su podjednako snažne, ali ponekad i burne.
Fransoa Miteran i Helmut Kol simbolično su se rukovali na groblju žrtava Prvog svetskog rata u Verdenu 1984.
Bilo je još teških trenutaka.
Predsednik Žak Širak i kancelar Gerhard Šreder nisu se podnosili pre nego što su počeli da rade zajedno.
Francuski lider Nikola Sarkozi i kancelarka Angela Merkel, uprkos brojnim neslaganjima, postali su saveznici i prijatelji u borbi za očuvanje evra.
Diplomatski, zajedno su se protivili invaziji na Irak 2003. godine.
Otkako je napravljena francusko-nemačka brigada, bataljon nemačkih vojnika je smešten na istoku Francuske.
Kada su 2013. proslavljali pola veka sporzuma o prijateljstvu, BBC urednik za Evropu Gavin Hjuit napisao je da Francuska i Nemačka „nisu više jednaki partneri„.
„Ključ problema u odnosima dve zemlje je u tome. Ekonomski uspeh Nemačke učinio ih je najmoćnijom silom u Evropi“, navodi Hjuit.
„Podmazani motor razvoja“
Prošle godine na ovaj dan su kancelarka Merkel i presedenik Makron potpisali su dopunu Jelisejskog sporazuma, nešto poput obnove bračnih zaveta.
Za mesto potpisivanja odabran je najzapadniji nemački grad Ahen.
„Ahenski sporazum nastavlja tradiciju Jelisejskoj sporazuma uz osvrt na izazove 21. veka“, naveo je na prijemu nemački ambasador Tomas Šib.
Pre pola veka, De Gol je opisao da Evropu zamišlja kao „konja sa kočijašem, Nemačka je konj, a Francuska kočijaš“.
Danas, ovaj dvojac predstavlja „glavu“ evropske porodice – motor razvoja i proširenja.
„Nadam se da će taj motor i ubuduće raditi kao podmazan“, rekao je Šib i završio na francuskom:
„Živela Nemačka, živela Francuska, živela Evropska unija, živela Srbija“.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
