Grčka: Još najmanje 500 ljudi se vode kao nestali posle potapanja broda

Još najmanje petsto ljudi se još vode kao nestali posle potonuća broda u grčkim vodama, saopštile su Ujedinjene nacije.

Među njima je veliki broj žena i dece koji možda nisu preživeli ovu „užasnu tragediju“ u kojoj je poginulo 78 ljudi, rekao je Džeremi Lorens, predstavnik za štampu Komesarijata Ujedinjenih nacija za izbeglice.

Ova tragedija samo pojačava neophodnost da krijumčari ljudi budu privedeni pravdi, dodao je Lorens.

Pretraga i spasavanje preživelih je „pravni i humanitarni imperativ“, rekao je on.

• Više od 90 golih migranata na grčko-turskoj granici, UN šokirane
• Najopasnije migrantske rute na svetu
• Desetine migranata danima bilo nasukano na malom ostrvu između Grčke i Turske

Preživeli sa ribarskog broda koji je potonuo kod južne Grčke u jednoj od najvećih migrantskih katastrofa u Evropi, kažu da je u njemu možda bilo i do 100 dece.

Procenjuje se da je na brodu bilo oko 750 ljudi.

„Ljudi iščekuju bilo kakvu dobru vest, a ipak svi strahuju od najgoreg.

„U tragedijama poput ove, ne možete sa sigurnošću da znate da li je neko mrtav ili ne“, kaže Šahin Šeik Ali za BBC.

On poznaje 12 ljudi za koje se veruje da su bili na brodu, među njima i četvorica njegovih rođaka.

Od 14. juna njegova porodica i on dobijaju oprečne informacije o tome da li su mrtvi ili ne.

Obalska straža Grčke našla se na meti kritika jer nije ranije intervenisala, ali vlasti kažu da su nudili pomoć i da je ona odbijena.

Spasioci i dalje pretražuju vode oko Grčke u opsežnoj akciji, ali su nade da će naći još preživelih sve manje.

Lekari koji su pružali pomoć preživelima, uglavnom muškarcima, prenose šokantne tvrdnje da je u potpalublju bio veliki broj žena i dece.

Manolis Makaris, lekar u bolnici u Kalamati, rekao je lokalnim novinarima da je jednom od preživelih da telefon da se javi kući i da je on govorio o velikom broju dece u unutrašnjosti broda – verovatno čak 100.

Reporter grčkog kanala ANT1 pitao je preživelu ženu da li je bilo 100 dece na brodu, na šta je ona odgovorila: „Da“.

O istoj brojki je na osnovu svedočenja izvestila i humanitarna organizacija Save the Children.

BBC nije mogao nezavisno da proveri ove navode.

Brod je, navodno, krenuo iz Libije za Italiju, a većina putnika su bili muškarci u dvadesetim godinama.

Portparol vlade Ilijas Siakantaris rekao je da postoje nepotvrđeni izveštaji da je na brodu bilo ukupno do 750 ljudi.

„Ne znamo šta je bilo u unutra… ali znamo da nekoliko krijumčara zatvara ljude kako bi zadržali kontrolu“, rekao je on za javni servis ERT.

Porodice nekih od nestalih stigle su u Kalamatu u potrazi za najmilijima.

„Moji rođaci su bili na brodu“, rekao je Aftab, koji je doputovao iz Velike Britanije i rekao da se najmanje četvoro njegovih rođaka iz Pakistana vodi kao nestalo.

„Pronašli smo jednog od rođaka u [centru za spasavanje]. Ali za ostale još nismo dobili potvrde“, rekao je on za BBC.

Sirijac iz Holandije kaže da je jako loše otkako je saznao da su mu žena i zet nestali.

Aktivistkinja Naval Sufi prva je alarmirala nadležne pošto su joj se u toku noći javili ljudi sa broda i zatražili pomoć. I ona veruje da je bilo skoro 750 ljudi ukrcano.

Pogledajte kako je izgledalo spašavanje 300 migranata iz hladnog mora

‘Moji rođaci su samo sanjali da dođu do Evrope, da rade i pomognu porodicama’

Šahin Šeik Ali je iz grada Kobane, iz Sirije, u kom većinski žive Kurdi, a on trenutno živi u Nemačkoj.

Njegovi rođaci su prvobitno prokrijumčareni iz Sirije u Liban, gde su ostali 40 dana, čekajući priliku da pređu Sredozemno more i stignu do Italije.

Prema njegovim rečima, oni su platili oko 5.000 dolara svakom krijumčaru ponaosob, ali ih to nije spasilo grubog tretmana tamošnjih domaćina.

„Šverceri su ih pokupili sa aerodroma i bacili gde god su mogli“, opisuje Ali.

Njegovi rođaci su bili u „betonskom bloku“ bez nameštaja, primorani da spavaju na položenoj ćebadi na tvrdom podu.

Poslednji put je sa nekim iz grupe razgovarao početkom juna, kada mu nagovestili da je prelazak Sredozemlja neizbežan.

„Rekli su mi da će uskoro otići, jer je vreme bilo toplo, a more dovoljno mirno“, priseća se Ali.

Poslali su mu nekoliko fotografija.

„Video sam tugu u njihovim očima, ali to je moglo biti i od umora“, dodaje.

I Ali je poput njih rizikovao život, 2016. pokušavajući da pobegne od rata u Siriji.

Tih godina je bilo lakše da se stigne do Evrope, jer je više bilo dostupnih migracionih ruta.

„Trudim se, ali ne mogu da opišem kako se osećam u vezi sa ovom tragedijom“, kaže.

Ovaj 31-godišnjak je zgrožen ulogom švercera, koje optužuje da „ljude tretiraju kao meso“ ne vodeći računa o broju ljudi koje stavljaju u čamac.

„Ljudima su potrebni sigurniji putevi, migraciju neće zaustaviti ni evropske zemlje ni bilo ko.

„Moji rođaci su samo sanjali da dođu do Evrope, da rade i pomognu porodicama“, dodaje.

Kako se dogodila nesreća?

Evropska agencija za granice i obalsku stražu (Fronteks) je u utorak, kasno uveče, primetila brod u međunarodnim vodama, saopštila je grčka obalska straža.

Dodali su da niko od putnika nije nosio prsluke za spasavanje.

Brod se prevrnuo i potonuo samo nekoliko sati kasnije.

Potragu za preživelima i spasavanje je otežao jak vetar.

Iz službe Alarm foun (Alarm Phone), telefonske linije za hitne slučajeve za migrante u nevolji na moru, navode da su se ljudi možda plašili susreta sa grčkim vlastima jer su znali za „užasnu i sistematsku praksu vraćanja migranata“ koju sprovodi ova država.

Dodaju da je grčka obalska straža „znala da je brod u nevolji, satima pre nego što je poslata bilo kakva pomoć“.

„Nadležni su obavešteni o tome iz više izvora“, navode.

Preživeli kažu da je na brodu bilo čak između 500 i 700 ljudi.

„Broj ljudi na brodu je daleko prevazilazio dozvoljene kapacitete u odnosu na veličinu“, izjavio je Janis Karvelis, regionalni direktor za zdravstvo.

Nikolaos Aleksiu, kapetan obalske straže, rekao je za grčki javni servis da su njegove kolege videle ljude zbijene na palubi i da je brod potonuo u jednom od najdubljih delova Mediterana.

Nacionalnosti žrtava još nisu saopštene.

Preživeli su prebačeni u grad Kalamatu na lečenje, a kod mnogih su dijagnostikovane hipotermija i lakše povrede.

Katerina Sakelaropulu, predsednica Grčke, obišla je neke od spasenih i izrazila žaljenje za onima koji su se udavili.

Do tragedije je došlo tik pred izbore, zakazane za 25. jun, zbog čega su političke stranke obustavile kampanje.

Debata između kandidata na izborima će se održati u četvrtak uveče.

Grčka je jedna od glavnih ruta za izbeglice i migrante sa Bliskog istoka, Azije i Afrike na putu ka Evropskoj uniji.

Međunarodna zajednica je kritikovala grčku vladu prošlog meseca zbog snimka na kom se navodno vidi nasilno proterivanje migranata koji su plutali u moru.

Više od 70.000 izbeglica i migranata je ove godine stiglo na granice Evropske unije, a većina u Italiju, pokazuju podaci Ujedinjenih nacija.

Obalska straža spasila migrantkinju koja se sama porodila na plaži u Grčkoj:

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]