Dok je Brem Stoker radio istraživanje za slavni roman Drakula, jedan od najvećih uticaja na njega izvršila je žena rođena u imućnoj porodici u gradu Erdri u Lanarkširu.

Jedna od vodećih britanskih književnih institucija utvrdila je da je Stoker posedovao primerak knjige Emili Džerard o transilvanijskom folkloru i vadio beleške iz nje dok je radio istraživanje za svoj roman.

Džerardina Zemlja iza šume smatra se zaslužnom za upoznavanje Stokera za konceptom „nosferatua“, vampirskog stvorenja koje sisa krv nevinim žrtvama.

Ona je knjigu napisala pošto je sredinom 1880-ih provela dve godine u Rumuniji sa mužem, raspoređenim tamo kao oficirom Austrougarske vojske.

• U Rumuniji i Drakula u kampanji za vakcinaciju protiv Kovida-19
• Zaboravite na Transilvaniju – „Drakula je bio Irac“
• Pravda za Petak trinaesti

U knjizi je pisala: „Izrazitije veće zlo predstavlja nosferatu, iliti vampir, u koga svaki rumunski seljak veruje onoliko čvrsto kao što veruje u raj ili pakao.“

„Svaka osoba koju ubije nosferatu takođe postaje vampir posle smrti i nastaviće da sisa krv drugih nevinih osoba sve dok njen duh ne bude isteran otvaranjem groba osumnjičene osobe, zabijanjem koca kroz njen leš ili, u veoma upornim slučajevima vampirizma, preporučuje se da mu se odseče glava i vrati u kovčeg sa ustima napunjenim belim lukom.

Deceniju kasnije, 1897. godine, Stoker je objavio Drakulu, zasnovanog na istraživanju o ovoj temi prethodnih sedam godina.

Šesto kilometara od Erdrija, stručnjaci Londonske biblioteke su otkrili kako je Stoker vršio istraživanje za ovaj projekat.

Stoker je bio član Londonske biblioteke, i utvrđeno je kojih je 25 knjiga koristio kao izvorni materijal.

Na marginama mnogih od njih se jasno vide beleške ispisane njegovim rukopisom, kao i stranice sa magarećim ušima kad bi pronašao neke relevantne odlomke.

Prema Filipu Spedingu iz Londonske biblioteke, Emili Džerard je bila jedna od dva glavna Stokerova izvora.

Štaviše, knjiga koja je poslužila kao glavni izvor za irskog pisca, Zemlja iza šume, zapravo se nalazila u njegovom posedu, da ne bi morao stalno da je pozajmljuje iz biblioteke.

Speding kaže da je Stokerov sin poklonio biblioteci primerak Džerardine knjige koja je bila u vlasništvu njegovog oca 1935. godine.

Ova knjiga je bila na spisku navedenih kao izvor za Stokerovo delo.

Spisak je istraživače i poveo u potragu po policama biblioteke.

Prema Spedingu, „nakostrešile su mu su dlačice na potiljku“ kada je u biblioteci pronašao upravo te knjige koje je Stoker koristio, zajedno sa tačnim referencama koje je ovaj naveo u svojim beleškama.

„Prosto pomislite: ‘Ovo su knjige koje su podstakle tog čoveka da napiše jednu od najistaknutijih knjiga na engleskom jeziku'“, kaže on.

„Svakako jednog od najizuzetnijih likova, koji nas nekako pohodi otkako ga je napisao.“

No, da li meštani Erdrija znaju išta o ulozi Emili Džerard kao inspiracije za legendu o Drakuli koju je stvorio Brem Stoker?

Makar jedna osoba zna.

Kris Makej je preuzeo ulogu istoričara groblja Sent Džozef.

Zemljište na kojem se ono nalazi pripadalo je Emilinom ocu, Arčibaldu Džerardu, bogatom zemljoposedniku u oblasti Rohsols koji ga je iznajmljivao kao parcelu za sahranjivanje crkvi Sent Margaret.

Veliki broj Džerardovih sahranjen je upravo na tom groblju, a među njima je i Arčibaldov sin, general ser Montagju Džerard, Emilin brat.

Makej kaže da su Emilina braća bili uspešni i zanimljivi ljudi, ali je bio zapanjen kad je saznao za njenu vezu sa Drakulom.

„Kad govorim sa ljudima, ispričam im za moje istraživanje i kažem im da je Emili Džerard skovala taj izraz, oni ne mogu da veruju da je to neko iz Erdrija“, kaže on.

„I sam sam bio zapanjen kad sam saznao.“

U Aberdinširu, ruševni zamak Slejns u zalivu Kurden smatra se glavnom inspiracijom za dramatičnu lokaciju radnje Drakule Brema Stokera.

Emili Džerard je napustila Škotsku i živela u Centralnoj Evropi.

Dok je ona sahranjena je u Beču, verovatno ipak možemo da dodamo groblje Sent Džozef u Erdriju na taj sablasni spisak.

Pogledajte naš video koji otkriva zašto volimo da se plašimo

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]