Gruzija i protesti: Šta se dešava u Tbilisiju i da li je to povezano sa ratom u Ukrajini

Sukobi policije i demonstranata u glavnom gradu Gruzije Tbilisiju do kog je doveo kontroverzni predlog zakona o „stranim agentima“ pokazali su da postoji ogroman raskol između vlasti i značajnog dela stanovništva.

Taj raskol je prvi put postao očigledan kad je gruzijska vlada odbila da zauzme stranu u ratu u Ukrajini, dok su mnogi Gruzijci saosećali sa Ukrajincima, a neki od njih su čak otišli da se bore protiv ruske vojske.

U utorak uveče, hiljade Gruzijaca izašlo je na ulice u centru Tbilisija da protestuju, pošto je parlament u načelu usvojio kontroverzni predlog zakona o „stranim agentima“ za koji kritičari kažu da će ograničiti slobodu štampe i biti upotrebljen za gušenje nevladinih i drugih organizacija za zaštitu ljudskih prava.

Policija za razbijanje demonstracija koristila je vodeni top i suzavac da rastera demonstrante ispred zgrade parlamenta, dok su neki u masi vikali:

„Dole ruski zakon“ – što se odnosi na činjenicu da je predloženi zakon veoma sličan postojećom zakonu u Moskvi.

Posle dva dana demonstracija, vladajuća stranka Gruzijski san saopštila je da odustaje od predloga zakona jer je „doveo do sukoba u društvu“.

Ali ovo pitanje je samo najnovija naznaka šire borbe oko budućeg pravca za zemlju između prozapadnih i proruskih strana.

• Demonstracije u Gruziji: Vladajuća stranka povukla predlog „zakona o stranim agentima“
• Da li bi Belorusija mogla da uđe u ruski rat sa Ukrajinom
• „Začarani krug”: Zašto uticaj vođa kriminalnih klanova u gruzinskim zatvorima ponovo raste

Šta je zakon o „stranim agentima“?

Da je usvojen, zakon bi prisilio nevladine organizacije i medije da dobijaju manje od 20 odsto sredstava iz inostranstva kako bi bile uvršćene u specijalni registar i mogle da podnose godišnji finansijski izveštaj.

Propust da se podnese takav izveštaj kažnjava se novčanom kaznom od 9.500 dolara.

Gruzijsko ministarstvo pravde saopštilo je da bi ovaj potez pomogao da se razotkriju „strani agenti“ u zemlji.

Oni koji podržavaju zakon tvrde da SAD imaju sličan pravni akt – Zakon o registraciji stranih agenata (FARA).

Protivnici zakona osuđuju ga kao pokušaj da se oponaša rusko gušenje slobode govora i znak da uticaj Moskve u zemlji raste.

Ključno, oni zakon doživljavaju kao krupnu prepreku mogućnosti da se Gruzija pridruži Evropskoj uniji.

Aktuelna vladajuća stranka u Gruziji, Gruzijski san, više od decenije drži većinu u parlamentu.

Iako u teoriji podržava orijentaciju Gruzije prema EU i njenim vrednostima, u praksi je takođe prijateljski nastrojena prema Rusiji.

Mnogi bi rekli da je to izbor nastao iz pragmatizma.

Poslednji sukob oko kontroverznog zakona otkrio je raskol koji seže duboko u prošlost zemlje.

• Šta otkriva smeće iz napuštenih sovjetskih nuklearnih baza
• Hiljade povređenih u nemirima u Uzbekistanu, predsednik optužuje „zle sile“ za destabilizaciju države

Traume iz prošlosti

Bivša sovjetska republika Gruzija postala je nezavisna 1991, ali je prolazila kroz period unutrašnje nestabilnosti veći deo naredne decenije, tokom kog je region Abhazija proglasio vlastitu nezavisnost.

Tbilisi tvrdi da je otcepljenu oblast okupirala Rusija i ona je od tada praktično ostala pod okupacijom.

U prvoj i drugoj deceniji 21. veka Gruzija je otvorila privredu za strana ulaganja i pokušala da iskoreni korupciju i približi se EU i NATO.

Godine 2008, posle petodnevnog rata, ruske trupe su okupirale još jednu regiju Gruzije – Južnu Osetiju – malu planinsku oblast severozapadno od glavnog grada Tbilisija.

I ovaj region je kasnije proglasio nezavisnost, koji priznaje jedan broj zemalja, uključujući samu Rusiju, kao i Siriju i Venecuelu.

Južna Osetija je i dalje praktično pod ruskom okupacijom.

Većina Gruzijaca ne želi dalje sukobe i, prema anketama, većina bi želela da se pitanje Južne Osetije i Abhazije reši mirnim putem.

• Kost i koža: Bivši predsednik Gruzije značajno smršao u zatvoru, „ubijaju ga“, tvrdi Zelenski
• Estonija sklanja spomenike iz sovjetskog vremena

Rat u Ukrajini i unutrašnje podele

Istovremeno, vladino odbijanje do otvoreno podrži Ukrajinu – ili uvede sankcije – posle ruske invazije u februaru prošle godine naljutilo je mnoge Gruzijce, koji ovaj sukob doživljavaju kao agresiju Rusije.

Ova neutralnost je posebno naglašena ogromnim osvetljenim bilbordom na kome piše „Tbilisi – grad mira“ koji su podigle vlasti, ali je on u velikom kontrastu sa činjenicom da su se mnogi Gruzijci dobrovoljno prijavili da se bore u legiji stranaca rame uz rame sa ukrajinskim snagama protiv ruske vojske.

Jedan takav borac bio je David Ratijani, bivši vojni oficir koji se borio u Abhaziji i kasnije služio u gruzijskom kontingentu misije predvođene NATO alijansom u Avganistanu.

Kad je započela ruska invazija na Ukrajinu, pedesetdvogodišnji otac troje dece je otišao u Ukrajinu i kasnije poginuo.

Tačan broj Gruzijaca koji se bore u Ukrajini nije poznat, ali se smatra da se broji u stotinama.

Desetine su poginule u borbama.

Udovica Davida Ratijanija Ija kaže da je njen muž bio ubeđen da je pridružiti se ukrajinskoj borbi ispravna stvar.

„Rekao mi je da to radi za našu decu, da ona ne bi morala da uzimaju oružje u ruke kad budu starija i da mogu da žive u boljoj zemlji.

„Rekao je da će naša zemlja biti bolja ako Ukrajina pobedi u ovom ratu i da mora da pomogne Ukrajini.“

Vlasti u Tbilisiju su pokušale da spreče dobrovoljce iz Gruzije da otputuju za Ukrajinu, rekavši da bi to direktno uvuklo zemlju u sukob.

Na kraju, mnogi su ipak uspeli da stignu do Ukrajine, ali se Tbilisi ogradio od tih boraca.

Ija kaže da je poslednji put razgovarala sa mužem 16. marta prošle godine.

Uspeli su da pričaju preko video linka.

Čak je obukla novu haljinu i njen muž joj je udelio kompliment kako joj dobro stoji crveno.

Mogla je da vidi da je preokupiran i pod stresom.

Ispričao joj je kako se šokirao kad je ušao u jednu ukrajinsku kuću, koju su njeni stanari nedavno napustili primorani da ostave sve za sobom da bi pobegli od borbi.

„Rekao je: ‘Ovo se istorija Gruzije ponavlja u Ukrajini’, govoreći o gruzijskim borbama sa ruskim snagama u Abhaziji devedesetih“, priseća se Ija.

Rat i mir

Na prvu godišnjicu ruske invazije na Ukrajinu, gruzijska vlada je pozvala na smirenost i insistirala da je njen položaj motivisan željom da se „očuva mir“.

Ona je i izrazila zabrinutost zato što ima onih koji žele da se sukob proširi na Gruziju.

„Mi smo vlada koja je izbegla da čitava Gruzija bude zahvaćena ratom i koja je uspešno izbegavala provokacije.

„Da je na vlasti bila destruktivnija sila, do sada bi veliki deo Gruzije, baš kao i Ukrajina, bila pretvorena u ratište. Živimo u miru i vodimo računa o vlastitoj zemlji“, rekao je gruzijski premijer Irakli Garibašvili.

Ali opozicija, kojoj su se pridružile stotine pristalica, i dalje je izašla na ulice kako bi obeležila godišnjicu, u znak podrške Ukrajini i da bi odala počast onima koji su poginuli, uključujući gruzijske borce.

Pogledajte video

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]