Gruzija i ukradena deca: Bliznakinje razdvojene po rođenju pronašle se preko TikToka

Ejmi i Ano su identične bliznakinje, ali neposredno nakon što su rođene, oduzete su majci i prodate različitim porodicama.

Godinama kasnije, pronašle su jedna drugu slučajno zahvaljujući jednoj televizijskoj emisiji za talente i videu na TikToku.

I kako su počele da istražuju prošlost, otkrile su da su među hiljadama beba u Gruziji koje su bile ukradene iz bolnica i prodate, još koliko 2005. godine.

One sada zahtevaju odgovore.

Ejmi šparta po hotelskoj sobi u nemačkom gradu Lajpcigu.

„Uplašena sam, stvarno sam uplašena“, kaže on, nervozno se vrpoljeći.

„Nisam spavala čitave nedelje. Ovo je moja prilika da konačno dobijem neke odgovore o tome šta nam se desilo.“

Njena sestra bliznakinja Ano sedi u fotelji, gledajući na telefonu video snimke na TikToku.

„Ovo je žena koja nas je možda prodala“, kaže ona prevrćući očima.

Ano priznaje da je i ona nervozna, ali samo zato što ne zna kako će reagovati i da li će uspeti da suzbije bes.

To je kraj njihovog dugog putovanja.

Putovale su iz Gruzije sve do Nemačke, u nadi da će pronaći deo slagalice koji im nedostaje.

Konačno će sresti biološku majku.

Poslednje dve godine su sklapale sliku o tome šta se desilo.

Dok su otkrivale istinu, shvatile su da je tokom decenija bilo desetine hiljada drugih ljudi u Gruziji koji su takođe uzimani iz bolnica kao bebe i prodavani.

Uprkos zvaničnim pokušajima da se istraži šta se desilo, niko još nije pozvan na odgovornost.

• Namerno razdvojeni: Identični blizanci koji su otkrili svoju tajnu sestru ili brata
• Kako kriminalci kupuju bebe na crnom tržištu Najrobija
• „Dali su mi novac, a ja želim svog sina”
• Nestale bebe i njihovi roditelji: „Naša deca nemaju cenu“

Priča o tome kako su Ejmi i Ano otkrili jedna drugu počela je kad su imale 12 godina.

Ejmi Hvitija je bila u kući svoje kume nadomak Crnog mora gledajući omiljenu TV emisiju Gruzija ima talenat.

Tu je nastupala jedna devojčica plešući džajv koja je izgledala identično kao ona.

Ne samo da je ličila, bila je identična.

„Svi su zvali moju mamu da je pitaju: ‘Zašto Ejmi pleše pod drugim imenom?'“, kaže ona.

Ejmi je pomenula to porodici, ali su oni to samo odbacili.

„Svako ima dvojnika“, rekla je njena majka.

Sedam godina kasnije, u novembru 2021. godine, Ejmi je na TikToku objavila snimak sebe sa plavom kosom kako joj buše pirsing na obrvi.

Oko 320 kilometara dalje, u Tbilisiju, druga 19-godišnjakinja, Ano Sartanija, dobila je snimak od prijateljice.

Ona je mislila da je „kul što ta devojka izgleda kao ja“.

Ano je pokušala preko interneta da pronađe devojku sa probušenom obrvom, ali nije mogla da je nađe, tako da je podelila snimak na univerzitetskoj grupi na Vocapu da bi videla da li neko može da joj pomogne.

Neko ko je poznavao Ejmi je video poruku i povezao ih preko Fejsbuka.

Ejmi je odmah znala da je Ano devojčica koju je videla pre mnogo godina u emisiji Gruzija ima talenat.

„Dugo sam te tražila!“, napisala je u poruci.

„I ja tebe“, odgovorila je Ano.

U narednih nekoliko dana, otkrile su da imaju mnogo toga zajedničkog, ali nije sve imalo smisla.

Obe su rođene u porodilištu Kirtski, koje više ne postoji, u zapadnoj Gruziji, ali prema njihovim krštenicama, njihovi rođendani su bili u razmaku od nekoliko nedelja.

Nisu mogle biti ni sestre, a kamoli bliznakinje.

Ali bilo je suviše sličnosti.

Volele su istu muziku, obe su volele da plešu i čak su nosile istu frizuru.

Otkrile su da imaju istu genetsku bolest, poremećaj kostiju po imenu displazija.

Osećale su se kao da zajednički razotkrivaju misteriju.

„Svaki put kad bih saznala nešto novo o Ano, postajalo je sve čudnije“, kaže Ejmi.

Dogovorile su se da se sastanu i nedelju dana kasnije, dok je Ejmi prilazila pokretnim stepenicama na stanici metroa Rustaveli u Tbilisiju, ona i Ano su se prvi put srele uživo.

„Bilo je kao da se gledate u ogledalu, identično lice, identičan glas. Ja sam ona i ona je ja“, kaže Ejmi.

Odmah je znala da su bliznakinje.

„Ne volim da se grlim, ali nju sam zagrlila“, kaže Ano.

Odlučile su se da se suoče svaka sa svojom porodicom i prvi put da saznaju istinu.

Bile su usvojene, odvojeno, u razmaku od nekoliko nedelja, 2002. godine.

Ejmi je bila uznemirena i smatrala je da joj je čitav život bio laž.

Obučena od glave do pete u crno izgleda opasno, ali ona se nervozno igra sa ogrlicom sa nitnama i briše suzu umazanu maskarom sa obraza.

„To je suluda priča“, kaže ona.

„Ali je istinita.“

Ano je bila „besna i ljuti se na porodicu“, ali je samo želela da se okonča težak razgovor kako bi svi mogli da nastave dalje.

Kopajući dublje, bliznakinje su pronašle razne detalje na svojim zvaničnim krštenicama, između ostalog da su datumi kada su rođene pogrešni.

Pošto nije mogla da ima decu, Ejmina majka kaže da joj je prijateljica ispričala da u lokalnoj bolnici postoji jedna neželjena beba.

Morala bi da plati doktore, ali može da je ponese kući i da je odgoji kao svoje.

Anoinoj majci je ispričana ista priča.

Pogledajte video: Ko krade decu u Keniji

Nijedna od porodica koje su je usvojile nije znala da su devojčice bliznakinje i uprkos tome što su platile mnogo novca da ih usvoje, one tvrde da nisu shvatile da je to ilegalno.

Gruzija je prolazila kroz težak period previranja i budući da je bolničko osoblje učestvovalo u svemu, mislile su da je sve legalno.

Nijedna porodica nije želela da otkrije koliko su novca platile.

Bliznakinje nisu mogle da se ne zapitaju da li su ih biološki roditelji prodali da bi zaradili novac.

Ejmi je želela da krene da traži biološku majku da bi to saznala, ali Ano nije bila baš sigurna u to.

„Zašto želiš da upoznaš osobu koja nas je možda izdala?“, pitala je ona.

Ejmi je pronašla Fejsbuk grupu posvećenu ponovnom susretu gruzijskih porodica sa decom za koju se sumnja da su ilegalno usvojena po rođenju i tamo postavila svoju priču.

Mlada žena iz Nemačke joj je odgovorila, rekavši da je njena majka rodila bliznakinje u porodilištu Kirtski 2002. godine i da je uprkos tome što su joj rekli da su bebe umrle, ona sada sumnjala u to.

DNK test je otkrio da je devojka iz Fejsbuk grupe njihova sestra i da živi sa njihovom biološkom majkom Azom u Nemačkoj.

Ejmi je žarko želela da upozna Azu, ali Ano je bila sumnjičavija prema toj ideji.

„To je osoba koja te je možda prodala, ona ti neće reći istinu“, upozorila ju je ova.

Uprkos svemu, ona je pristala da otputuje sa Ejmi u Nemačku da bi joj pružila podršku.

Fejsbuk grupa koju su koristile bliznakinje, Vedzeb, što na gruzijskom znači „Tražim“.

Ona sadrži bezbroj objava majki koje tvrde da im je bolničko osoblje reklo da su im bebe umrle, ali su kasnije otkrile da smrti nisu evidentirane i da bi njihova deca mogla biti živa.

Druge objave su od dece kao što su Ejmi i Ano, koja traže biološke roditelje.

Grupa ima više od 230.000 članova i, zajedno sa pristupom stranicama sa DNK, razotkrila je mračno poglavlje u gruzijskoj istoriji.

Osnovala ju je novinarka Tamuna Museridze 2021. godine nakon što je saznala da je usvojena.

Pronašla je svoju krštenicu sa pogrešnim detaljima kad je čistila kuću pokojne majke.

Osnovala je grupu da bi tražila vlastitu porodicu, ali je grupa na kraju razotkrila skandal sa trgovinom bebama koja je pogodila desetine hiljade ljudi i trajala je decenijama.

Ona je pomogla da se stotine porodica ponovo sastanu, ali još nije pronašla vlastitu.

Tamuna je otkrila crno tržište za usvajanje koje se proteže čitavom Gruzijom i započelo je od ranih sedamdesetih i trajalo sve do 2006. godine.

Ona veruje da su je vodili organizovani kriminalci i da je obuhvatala ljude iz svih delova društva, od taksista do osoba visoko u vladi.

„Razmere su nezamislive, ukradeno je i do 100.000 beba. To je bilo sistemski“, kaže ona.

• Da li imate izgubljenog blizanca
• Roditeljski ratovi: Šta kada mama ili tata otmu dete
• Nestanak dece: Šta se u Srbiji dešava kad roditelj prijavi slučaj
• „Za tri meseca jednom sam videla dete“: Zašto se Ukrajincima oduzimaju deca u zapadnoj Evropi

Tamuna objašnjava da je do ove brojke došla prebrojavši ljude koji su je kontaktirali i spojivši to sa vremenskim periodom i rasprostranjenošću slučajeva po čitavoj zemlji.

Bez pristupa dokumentima – neki su izgubljeni a drugi nisu objavljeni – nemoguće je potvrditi tačnu brojku.

Tamuna kaže da su joj mnogi roditelji rekli da kad su tražili da vide tela mrtvih beba, rečeno im je da su ona već sahranjena u krugu bolnice.

U međuvremenu je saznala da groblja u krugu gruzijskih bolnica nikad nisu postojala.

U drugim slučajevima bi roditeljima bile pokazane mrtve bebe koje su bile zamrznute u mrtvačnici.

Tamuna kaže da je bilo skupo kupiti dete, oko 1.000 manetija (1.400 dolara) za devojčicu i 1.500 manetija (2.100 dolara) za dečaka – što je otprilike godišnja plata u Gruziji.

Ona je otkrila da su neka deca završila sa stranim porodicama u SAD, Kanadi, na Kipru, u Rusiji i Ukrajini.

Gruzija je 2006. godine promenila zakonodavstvo o usvajanju i pojačala zakone protiv trgovine ljudima, otežavši ilegalna usvajanja.

Još jedna osoba koja traži odgovore je Irina Otarašvili.

Ona je rodila blizance u porodilištu u Kvareliju, podnožju gruzijskog Kavkaza 1978. godine.

Lekari su joj rekli da su dečaci zdravi, ali iz razloga koji nikad nisu objašnjeni, nisu joj doneli bebe.

Tri dana nakon što su rođeni, rečeno joj je da su obojica iznenada umrla.

Lekar joj je rekao da su imali respiratornih problema.

Irini i njenom mužu ništa nije bilo jasno, ali naročito u sovjetska vremena, „niste dovodili u pitanje vlast“, kaže ona.

Poverovala je sve što su joj rekli.

Zatraženo im je da donesu kofer da bi odneli ostatke novorođenčadi i sahranili ih na groblju ili u vlastitom dvorištu, kao što je bio običaj da se radi sa bebama u to vreme.

Doktor im je rekao da nikako ne otvaraju kofer jer bi ih suviše uznemirilo da vide njihova tela.

Irina je uradila kako joj je rečeno, ali 44 godine kasnije, njena ćerka Nino je pronašla Tamuninu Fejsbuk grupu i postala sumnjičava.

„Šta ako naša braća nisu stvarno umrla?“, zapitala se ona.

Nino i njena sestra Nana odlučile su da iskopaju kofer.

„Srce mi je tuklo kao ludo“, kaže ona.

„Kad smo ga otvorile, unutra nije bilo kostiju, samo grančica. Nismo znale da li da se smejemo ili da plačemo.“

Ona kaže da je lokalna policija potvrdila da su sadržaj kofera grančice od vinove loze i nije bilo tragova ljudskih ostataka.

Sada veruje da bi njena davno izgubljena braća mogla biti živa.

U hotelu u Lajpcigu, Ejmi i Ano se pripremaju da se sretnu sa biološkom majkom.

Ano kaže da se predomislila i da želi da odustane.

Ali to je bila samo trenutna slabost i, uzevši duboko vazduh, ona odlučuje da ipak nastavi.

Njihova biološka majka Aza čeka nervozno u susednoj sobi.

Ejmi oklevajući otvara vrata i Ano je sledi, gotovo gurnuvši sestru u sobu.

Aza skače i grli ih oboje čvrsto, po jednu bliznakinju sa svake strane.

Prolaze minuti i stisnute u zagrljaju nijedna od njih ništa ne govori.

Suze se slivaju niz Ejmine obraze, ali Ano ostaje stoička i nepokolebljiva.

Ona čak deluje pomalo iziritirana.

Njih tri sedaju da pričaju nasamo.

Kasnije, bliznakinje kažu da im je majka objasnila da joj je pozlilo posle porođaja i da je pala u komu.

Kad se probudila, bolničko osoblje joj je reklo da su, ubrzo nakon što su rođene, bebe umrle.

Azo kaže da je susret sa Ejmi i Ano podario novi smisao njenom životu.

Iako nisu bliske, i dalje su u kontaktu.

• Blizanci po profesiji
• I jesu i nisu blizanci
• Splićanka rodila četvorke, ali nisu blizanci: Lekari kažu „redak slučaj“

Gruzijska vlada je 2022. godine pokrenula istragu istorijske trgovine decom.

Ona je BBC-ju rekla da je razgovarala sa više od 40 ljudi, ali da su slučajevi „veoma stari i da su istorijski podaci izgubljeni“.

Novinarka Tamuna Museridze kaže da je podelila informacije, ali da vlada nije saopštila kada će objaviti rezultate istrage.

Ona je najmanje četiri puta pokušala da razotkrije šta se stvarno desilo.

U te pokušaje spada istraga iz 2003. godine međunarodne trgovine decom, koja je dovela do brojnih hapšenja, ali je malo informacija obelodanjeno u javnosti.

A 2015. godine, posle još jedne istrage, gruzijski mediji su javili da je generalni direktor porodilišta Rustavi, Aleksandre Baravkovi, uhapšen ali da je oslobođen svih sumnji i da se vratio na posao.

BBC se obratio gruzijskom Ministarstvu unutrašnjih poslova za više informacija o pojedinačnim slučajevima, ali mu je rečeno da konkretni detalji neće biti objavljeni zbog zaštite podataka.

Tamuna je sada udružila snage sa pravnicom za ljudska prava Liom Muhašavrijom da bi doveli slučajeve grupe žrtava na gruzijske sudove.

Oni žele pravo pristupa njihovim krštenicama, što trenutno nije moguće prema gruzijskom zakonu.

One se nadaju da će ovo pomoći da se jednom za svagda razreši ovaj slučaj.

„Oduvek sam se osećala kao da nešto ili neko nedostaje u mom životu“, kaže Ano.

„Sanjala sam devojčicu u crnom koja bi me pratila i pitala me kakav mi je bio dan.“

To osećanje je nestalo kad je pronašla Ejmi.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]