Gruzija: Parlament poništio veto na zakon o „stranim agentima“, na ulicama novi protesti

Poslanici Gruzije glasali su za poništavanje predsedničkog veta na zakon o „stranim agentima“ koji je podelio zemlju i nedeljama izaziva masovne ulične proteste.

Na plenarnoj sednici 84 poslanika, uglavnom iz vladajuće partije Gruzijski san, glasalo je da se veto poništi, četvoro je bilo protiv, dok je opozicija bila uzdržana.

Kontroverzni zakon kojim se od nevladinih organizacija i nezavisnih medija koji primaju više od 20 odsto sopstvenog budžeta od stranih donatora zahteva da se registruju kao organizacije koje „sprovode interese strane sile“, poslanici su prethodno usvojili 14. maja, ali je Salome Zurabišvili, gruzijska predsednica uložila veto na taj dokument.

Zakon bi trebalo da stupi na snagu za 60 dana.

Gruzijska vlada tvrdi da će se na ovaj način država zaštiti od stranih ulaganja i da će protok novca namenjen nevladinim organizacijama biti transparentan.

Protivnici ga nazivaju ruskim zakonom, zbog sličnosti sa već postojećim u Rusiji i veruju da pravi razlog njegovog usvajanja neslaganje uoči parlamentarnih izbora u oktobru.

Evropska unija saopštila je da „duboko žali“ zbog najnovije odluke gruzijskog parlamenta, a mnoge nevladine organizacije su već najavile da se neće pridržavati zakona koji od njih zahteva da navedu da „deluju u interesu strane sile“ jer kažu da je to „uvredljivo“ i „činjenično netačno“.

• Da li je Gruzija sledeća Ukrajina
• Usvojen kontroverzni „zakon o stranim agentima“, tuča u gruzijskoj skupštini
• Za i protiv: Predlog „zakona o stranim agentima“ podelio Gruziju

Dok su poslanici raspravljali o zakonu, ljudi su se ponovo okupili ispred parlamenta, u prisustvu velikog broja policajaca.

Po objavljaivanju rezultata glasanja, mnogi su uzvikivali „robovi!“ i „Rusi!“.

„Cela naša budućnost je ulog, ili Evropa ili ništa“, rekla je 18-godišnja Kato, jedna od okupljenih.

Masovni protesti oko zakona potresaju ovu kavkasku zemlju gotovo mesec dana.

Snimci i fotografije nastale poslednjih dana prikazuju nasilne sukobe demonstranata i policije.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Kritičari kažu da je zakon inspirisao sličan autoritarni zakon susedne Rusije koji je iskorišćen za obračun sa disidentima.

Gruzija je dobila status kandidata za članstvo u EU u decembru 2023. godine, pa su neki zabrinuti da bi zakon mogao da omete put zemlje ka članstvu.

Uslovi za članstvo podrazumevaju da zemlje kandidati sprovode reforme u borbi protiv korupcije, povećaju transparentnost vlasti i promovišu civilno društvo.

Američki Stejt department saopštio je prošle nedelje da će se ograničiti putovanja onima koji „podrivaju demokratiju“ u Gruziji, kao i članovima njihovih porodica.

Vlasti, pak, upozoranja odbacuju.

Kakha Kaladeze, generalni sekretar vladajućeg Gruzijskog sna i gradonačelnik Tbilisija Kakha Kaladze, rekao je da „trgovine“ protiv interesa zemlje.

Salome Zurabišvili, gruzijska predsednica je u ponedeljak 27. maja svesna da ne može da spreči vladu da usvoji zakon, predstavila novu povelju za koju je rekla da će predstavljati plan kako da se Gruzija približi Evropi.

„Da bismo ponovo izgradili poverenje, potrebna nam je nova politička realnost: jasno jedinstvo, drugačiji izbori, drugačiji parlament i druga vlada“, napisala je društvenoj mreži Iks.

Poveljom je predviđeno i ukidanje zakona za koji kaže da je šteti evropskom putu države, ali i značajne reforme osmišljene da depolitizuju pravosudni sistem i službe bezbjednosti.

Predsednica, inače rivalka premijera Iraklija Kobakidzea, pozvala je sve opozicione strane da potpišu povelju pre 1. juna i da zajedno izađu na izbore u oktobru.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]