GUP, Novi Sad i urbanizam: Usvojen urbanistički plan uprkos sukobima na protestima, aktivisti kažu da „ovo nije kraj“

Generalni urbanistički plan (GUP) Novog Sada usvojen je sa 78 glasova za i četiri protiv na lokalnoj skupštini, ali demonstranti koji su protestovali protiv plana kažu da ovo za njih nije kraj.

Glasanju su prethodili sukobi demonstranata i opozicionih aktivista sa obezbeđenjem i policijskim snagama kada su protivnici GUP-a pokušali da probiju kordon, a portal 021 prenosi da ima i privedenih.

Policija još nije saopštila koliko je ljudi uhapšeno tokom incidenata.

Nezadovoljni stanovnici grada i aktivisti protive se izgradnji projekta Novi Sad na vodi, stambenog kompleksa koji će biti smešten uz samu obalu Dunava, a gradska Komisija za planove na tajnoj sednici odbila je gotovo sve primedbe na dokument dug 1.300 strana.

„Ljudi koji žive u pojedinim delovima grada u kojima je urbicid već učinjen znaju šta znači kad investitori dobiju delove grada na tacni“, poručila je aktivistkinja Marija Srdić za N1.

Gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević iz Srpske napredne stranke odgovara da „mirno spava“, kao i da je struka napravila GUP, a da će „politika dati konačnu reč“.

• Kako su arhitekte iz Jugoslavije gradile Afriku
• Sava centar: Zašto je važno sačuvati „staklenu palatu na obali Save“
• U jednom lusteru se krije sudbina cele Jugoslavije

Generalni urbanistički plan (GUP) je „predstava o tome šta će sa gradom biti i kako će se razvijati u periodu između 10 i 20 godina“, objašnjava Đorđe Bobić, nekadašnji gradski arhitekta Beograda, za BBC na srpskom.

Pre dve godine, u Zagrebu, glavnom gradu Hrvatske, građani i struka su oborili GUP za Zagreb na Savi, kako je projekat među aktivistima nazvan zbog sličnosti sa Beogradom na vodi, projekta koji je Srbija proglasila nacionalno važnim, a koji se gradi u saradnji sa investitorom iz Ujedinjenih Arapskih Emirata.

Šta kažu aktivisti i demonstranti?

Demonstranti su ispred zgrade skupštine Vojvodine ofarbali policijske štitove u zeleno, a jednom policajcu je otet štit, prenosi reporter portala 021.

Do sukoba je došlo kada su okupljeni počeli da probijaju ograde koja je postavljena kako bi ih sprečili da priđu ulazu u skupštinu Vojvodine, gde se održava sednica lokalnog parlamenta.

https://www.youtube.com/watch?v=xbmDKrFYf3M

Radomir Lazović iz Ne davimo Beograd rekao je za N1 da su građani podneli više od 12.000 primedbi na Generalni urbanistički plan Novog Sada, od kojih ni jedna nije usvojena, a da sada na protestu traže samo da se jedan od njih obrati skupštini grada.

Mislim da kreće haos u Srbiji! pic.twitter.com/pDrKfKdMSq

— Dragan Vidaković Mrki P.S.Gerila (@protivdictature) July 21, 2022

Na lice mesta izašla je i interventna brigada policije, prenosi televizija N1.

Šta kaže gradonačelnik?

Gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević rekao je da rasprava o GUP-u nikada nije bila javnija jer su tri javne prezentacije održane sa velikim brojem primedbi.

„Mirno spavam“, rekao je on, a prenosi Radio-televizija Srbije.

„Razvojni GUP je koncipiran i definisan od strane struke, a politika će dati konačnu reč pod okvirom Ustava i zakona. Grad čuvamo.“

On je dodao i da se „svašta pričalo, da će Promenada potonuti, Spens propasti“, ali da se ništa od toga nije desilo.

Promenada je nedavno izgrađen tržni centar u Novom Sadu, dok je Spens sportski kompleks hale i bazena.

„Ovo je strateški dokument koji treba da da neku marginu kuda Novi Sad treba da se kreće u narednom periodu. Tvrdim da je ovo dobar plan, neću podleći manjoj skupini ljudi. Svako svoj posao, mirno i dostojanstveno“, kaže Vučević.

Prema njegovim rečima, grad će do 2030. imati više od 130 hiljada stanovnika.

„Plan daje i strože kriterijume za gradnju, veći broj parking mesta, veći broj zelenih površina“, rekao je on.

Šta je GUP?

Generalni urbanistički plan (GUP) svakog grada „podrazumeva lokacije za stambene industrijske zone, saobraćaj i infrastrukturu“, kaže arhitekta Đorđe Bobić.

„Ipak, poslednjih godina je važno i ekološko pitanje, pa svaki GUP treba da sadrži i plan zaštite prirodne i opstanak grada u kome ljudi mogu normalno da žive“, dodaje on.

Dodatna ideja svakog urbanističkog plana grada jeste i da se njime „onemogući gradnja i projekti koji bi mogli da ugroze dalji razvoj grada“, dodaje Bobić.

Ko piše GUP i šta građani mogu da promene?

Plan piše struka, objašnjava arhitekta.

„Najčešće je ovaj posao poveren gradskom preduzeću, odnosno Urbanističkom zavodu“, dodaje on.

„Onda struka u saradnji sa vlašću pokušava da sastavi program za razvoj grada.“

Ipak, nekadašnji gradski arhitekta kaže da je učešće ljudi koji nisu stručni, ali žive u gradu za koji se pravi plan, „jako bitno“.

„Ljudi imaju sopstvene potrebe i mogućnosti za ostvarivanje tih potreba“, kaže Bobić.

„Tome tvorci plana treba mnogo pažnje da posvete.“

Aktivisti i oni koje urbanistički projekti grada zanimaju mogu da daju sopstveno mišljenje tako što šalju primedbe na predlog o GUP-u ili učestvuju u javnoj raspravi.

U slučaju Novog Sada, demonstranti smatraju da je GUP rađen po meri investitora, a ne realnim potrebama grada jer njihove primedbe nisu usvojene.

Primedbe na GUP dalo je i Društvo arhitekata Novog Sada.

„Ukoliko političari ne usvoje nikakve primedbe, onda se stvara prostor u gradu u kome ljudi ne mogu da žive kako oni to žele i mogu“, dodaje Bobić.

Prema postojećem zakonskom rešenju, Komisija za planove, koja je sastavljena od ljudi koje je vlast delegirala, odlučuje o primedbama.

„Ova komisija nije nezavisna, već je formira vlast u svakom gradu“, kaže arhitekta.

U realizaciji svakog urbanističkog plana, Bobić smatra da je ključno pitanje i – da li za to ima novca.

„U trenutnoj situaciji u svetu, gde je privreda postala jako nestabilna zbog krize u Ukrajini, ozbiljno se pitam da li ima smisla kreirati GUP“, kaže on.

Od Zagreba na Savi do Skandinavije: Kako se GUP pravi u Evropi?

Komšije iz Zagreba pre samo dve godine suspendovale su Generalni urbanistički plan ovog grada.

Aktivisti su se tada bunili zbog plana čija je glavna stavka bila izgradnja projekta zagrebačkog Menhetna, kako su je iz uprave grada nazivali ili Zagreba na Savi, kako su ga aktivisti zvali.

Zagreb na Savi je naziv koji je usvojen među udruženjima iz Hrvatske koja su se protivila da se privatnoj kompaniji preda gradsko zemljište od milion kvadrata na Velesajmu i Hipodromu, delovima Zagreva.

Sam naziv je nastao kao odgovor na Beograd na vodi, projekat koji je u Beogradu izgrađen u saradnji Srbije sa investitorima iz Emirata, a protiv koga su se borila brojna udruženja arhitekata, aktivisti i nezadovoljni građani.

Nakon što su iz gradske uprave Zagreba objavili da više ne postoje planovi za realizaciju zagrebačkog Menhetna, iz udruženja građana rekli da su uspeli da spreče projekat kojim bi se privatizovala velika gradska površina u korist profita privatne kompanije, a na štetu grada Zagreba.

• Beograd na vodi u teoriji i praksi
• Poslednji stanari srušene Savamale
• Savamala: „Kompletni idioti“ i nekompletna istraga

U zemljama Evrope, urbanistički planovi imaju različitu vrednost, kaže arhitekta Đorđe Bobić.

„U skandinavskim zemljama je svaki urbanistički plan na nekoj vrsti referenduma“, kaže on.

„Posle puno diskusija, cilj je da se građani informišu temeljno i odobre svaku izgradnju, kao deo neposredne demokratije.“

U državama poput Švajcarske, Nemačka i Italije ne traži se od stanovnika zemlje da odobre direktno GUP, ali je javna rasprava o njemu, dodaje Bobić, „ključni element u planiranju“.

Generalni urbanistički plan, kaže on, i u ovim zemljama „radi Urbanistički zavod, ali se retko dogodi da posao dobije i privatna firma“.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]