Hemikalije koje ostaju u krvotoku decenijama

U martu 2022, naučnici su potvrdili da su prvi put pronašli mikroplastiku u ljudskoj krvi.

Ove sitne čestice su pronađene kod 80 odsto od 22 nasumično odabranih ljudi za potrebe testiranja.

Uzorak na kojom su rađeni testovi je mali i za sada nije utvrđeno da prisustvo ovih čestica izaziva direktnu štetu po ljudsko zdravlje, ali uz dalja istraživanja i to će uskoro biti poznato.

• „Krv nema alternativu“: Zašto je važno biti redovan davalac
• Kako plava krv ove krabe spasava milione života svake godine
• Kako plastika utiče na zdravlje čoveka

Mikroplastika je predmet detaljnih istraživanja.

Kad god krenemo da je tražimo, pronađemo je.

Međutim, postoje drugi, manje opipljivi zagađivači koji treba da privlače pažnju šire javnosti, a koji su prisutni u našem krvotoku već decenijama.

Hemijsko zagađenje je zvanično prešlo „planetarnu granicu“, preteći ekosistemima na zemlji u istoj meri koliko i klimatske promene i gubitak staništa za životinje.

Nedavna studija, koju su objavili naučnici iz Švedske, Velike Britanije, Kanade, Danske i Švajcarske, ukazuje na nužnost donošenja odluke da se u potpunosti zabrani korišćenje otrovnih hemikalija.

Mnogi od njih, poznati kao dugotrajni organski zagađivači (engl. Persistent organic pollutants – POP) ne raspadaju se lako. Oni godinama mogu da opstanu u životnoj sredini i unutar naših tela – najčešće u krvotoku i masnim tkivima.

Dok sam s+prikupljala materijal za knjigu Oslobodite se otrova: Jednostavni i održivi načini da smanjite hemijsko zagađenje (Go Toxic Free: Easy and Sustainable Ways to Reduce Chemical Pollution), zanimalo me je da li su neke od ovih hemikalija u mom krvotoku, pa sam kontaktirala profesora hemije životne sredine Berta van Bavela iz Norveške.

On istražuje dugotrajne organske zagađivače koji opstaju u telu duže od 20, 30, nekad i više od 50 godina i analizira kako se visoka izloženost stanovništva tim zagađivačima podudara s pojavom raka, srčanih bolesti i stanja poput dijabetesa.

Bert van Bavel je osmislio protokol testa krvi za Sejf Planet (Safe Planet), globalnu kampanju programa za životnu sredinu Ujedinjenih nacija, koji može da se koristi kako bi se pratili nivoi ovih toksičnih hemikalija u organizmima ljudi na globalnom nivou.

Sejf planet ističe kakvu štetu stvara proizvodnja, korišćenje i odlaganje opasnih hemikalija, kao što su usporivači plamena i pesticidi, među kojima su mnogi zabranjeni.

Osmislio je test, koji meri „opterećenost tela“ – količinu ovih dugotrajnih sintetičkih hemijskih zagađivača koji se skupljaju u telu.

Od 2010, više od 100.000 ljudi se podvrglo ovom testu širom Evrope, Severne i Južne Amerike, Afrike i Jugoistočne Azije.

Došao je red i na mene. Zakazala sam termin kod izabranog lekara i izvadila krv.

Pažljivo sam spakovala epruvete i poslala ih kao posebnu pošiljku u specijalističku laboratoriju u Norveškoj, u kojoj su tokom šest nedelja analizirali uzorak na prisustvo više od 100 hemikalija.

Kada su rezultati konačno stigli preko mejla, osetila sam strah.

U dokumentu dugom osam strana navedene su precizne koncentracije velikog broja hemikalija, a imena nekih od njih je bilo gotovo nemoguće izgovoriti.

Potrebna mi je bila pomoć da dešifrujem šta ovo sve znači i da utvrdim da li je treba da brinem u vezi s tim ili su ti registrovani nivoi toliko niski da uopšte nisu važni.

• Da li rano ustajanje poboljšava zdravlje
• Jedno jaje dnevno za bolje zdravlje
• Da li su prijatelji loši po vaše zdravlje

Pozvala sam Van Bavela, koji mi je objasnio da je većina hemikalija na listi očekivana jer su deo „toksičnog koktela“ koji imamo u našim telima.

Korišćenje mnogih, ali ne i svih zagađivača reguliše Stokholmska konvencija Ujedinjenih nacija, globalni ugovor koji zabranjuje ili ograničava upotrebu toksičnih sintetičkih hemikalija poput pojedinih pesticida, usporivača plamena i polihlorovanih bifenila, koji se koriste kao rashladna tečnost u mašinama i električnim proizvodima u Velikoj Britaniji do 1981. godine.

„U tvom uzorku krvi smo tražili stare tradicionalne zagađivače, koji su bili regulisani i van tržišta, pa nisu korišćeni mnogo godina,“ objasnio je.

Rezultati analize moje krvi su pokazali tragove DDE-a, metabolita pesticida DDT koji je korišćen do sedamdesetih godina 20. veka, kao i niske nivoe polihlorovanih bifenila.

„Zastrašujuće je što imamo ovakve hemikalije u društvu, ne možemo lako da ih se rešimo.“

Uprkos zabranama, mnoge od njih i dalje postoje jer se ne raspadaju tako lako.

On je bio iznenađen što je pronašao relativno visok nivo hemikalije poznate kao oksihlordan, koje najčešće ima u manjem stepenu u odnosu na DDT i češće u Sjedinjenim Državama i Aziji, nego u Velikoj Britaniji.

Pesticid hlordan je zabranjen u Velikoj Britaniji 1981, godinu dana posle mog rođenja.

Kad se jednom nađe u telu, metaboliše se u oksihlordan, a on je pronađen u mojoj krvi na nivou od 5 odsto ukupne prisutnosti tog jedinjenja u populaciji tokom osamdesetih.

Ali „poluživot“ te hemikalije, što je vreme koje je potrebno da se prepolovi njena koncetracija u krvi, traje 30 godina.

Ne samo da je najverovatnije ova otrovna hemikalija dospela u moj organizam preko materice, nego sam je i ja nenamerno prenela mojoj deci.

Uticaj nekih od najopasnijih hemikalija protežu se na nekoliko generacija, a hlordan se i dalje koristi u nekim zemljama u razvoju i danas.

Hlordan je stvoren da bi bio otrovan, njegov zadatak je da ubija insekte, ali i da utiče na gliste, ptice i ribe.

Kod ljudi, on utiče na funkciju jetre, razvoj mozga i imuni sistem, a najverovatnije je i kancerogen.

Van Bavela nije brinula trenutna koncentracija oksihlordana u mom krvotoku, on insistira da je veoma važno zabraniti korišćenje toksičnih hemikalija pre nego što postanu dostupne svima na planeti i njihova koncentracija se akumulira u stanovništvu.

Njega su plašile hemikalije novije klase, poznate kao PFAS ili polifouroalkilne supstance.

Više hiljada različitih PFAS hemikalija se koristi u svakodnevnim proizvodima, kako bi bili otporni na vodu i prljavštinu – vodootporna odeća, odeća na kojoj se ne stvaraju fleke, neprijanjajuće posuđe za kuvanje su napravljeni korišćenjem ovih supstanci, poznatih i kao „hemikalije koje traju zauvek“ jer su toliko otporne.

Pogledajte video: Krv mladih osoba – novi „lek“ za dugovečnost

Da li treba da budem zabrinuta?

„Nivoi polifouroalkilnih supstanci nisu visoki, ali treba ih pratiti. Pronašli smo PFOS (perfluorooktansulfonsku kiselinu), PFNA (perfluorononsku kiselinu) i niže nivoe PFOA (perfluorooktanoinske kiseline), koju najčešće nalazimo u uzorcima krvi. Test je utvrdio da su glavne supstance na „razumnom nivou“, ne nivou koji treba da nas brine, ali usvajanje pravila koja ograničavaju količine dozvoljene supstance zaostaje za neophodnošću regulacije,“ prokomentarisao je Van Bavel.

Opterećenost mog tela na hemikalije on je opisao kao poprilično prosečnu.

„Mi smo svi izloženi ovim vrstama hemikalija. One se skupljaju u našem telu, ali ne bi trebalo da su tamo. Iz perspektive ljudskog zdravlja, nivo zabeležen u tvom telu je prihvatljiv, ali ako ne bismo ništa merili, nivoi izloženosti otrovnim hemikalijama bi rasli i stanovništvo bi trpelo drugačije toksikološke posledice.“

„Naravno, ove hemikalije treba regulisati, a sve je više njihovih zamena, pa su odgovarajuće mere neophodne, kako bismo ih kontrolisali.“

ANIN TOKSIČNI KOKTEL

Hlordan (insekticid) – zabranjen u Velikoj Britaniji, SAD i Evropskoj uniji

DDT (insekticid) – zabranjen širom sveta

Polihlorovani bifenili (boje, tečnosti za hlađenje, usporivači plamena) – zabranjeni širom sveta

PFOS – perflourooktanski sulfonati (pene za gašenje požara, premazi za tiganje i skidači fleka) – ograničeno korišćenje, ali nisu zabranjeni

PFNA – perfluorononanska kiselina (isto kao PFOS) – nije još zabranjena

PFOA (Isto kao PFOS) – zabranjeno 2019.

Ove „žaljenja vredne zamene“, to jest zamene jedne zabranjene hemikalije drugom sličnom, treba da nas brinu, pogotovo novi hemijski zagađivači poput PFAS. Prema Van Bavelovom pojašnjenju:

„Nemamo vremena da čekamo istraživanje o svakoj pojedinačnoj hemikaliji, zbog čega moramo da preduzmemo preventivni pristup“.

Što se tiče opterećenosti mog tela hemikalijama, nema mnogo stvari koje mogu da uradim da bih smanjila njihove nivoe u mom krvotoku, tvrdi Van Bavel.

„Tužno je što je veoma teško da nešto preduzmemo povodom ovih hemikalija, a morali bismo da budemo veoma spremni da regulišemo zakonom ova jedinjenja, pošto su ona sveprisutna. Veoma je teško pojedincima da izbegavaju ono što se nalazi u našoj sredini, a ne bi smelo da bude u našem telu. Zato moramo da podržimo zakone i konvencije UN da uklonimo ove hemikalije.“

Prevencija je bolja od leka

Bolje zakonodavstvo je nešto za šta se zalaže Ana Lenkvist, viša toksikološkinja u organizaciji za zaštitu životne sredine KemSek (ChemSec).

Sa sedištem u Švedskoj, KemSek se bravi smanjivanjem korišćenja opasnih hemikalija, vršenjem uticaja na ljude koji pišu zakone i ohrabrivanjem kompanija da prestanu s korišćenjem tih hemikalija i pređu na bezbednije alternative.

I Lenkvist se slaže da „mi možemo da smanjimo izloženost ovim hemikalijama, ali ne možemo da ih eliminišemo“.

Prema istraživanjima KemSeka, 62 odsto od svih hemikalija koje se koriste u Evropskoj Uniji su opasni za ljudsko zdravlje i životnu sredinu.

„Zato su zakoni ključni i treba da nas štite. Obični ljudi ne treba da misle o tome, ali još uvek nismo dostigli taj nivo u društvu.“

„Ne možemo da se oslobodimo ovih hemikalija u potpunosti jer ih imamo u sebi od rođenja i one su toliko prisutne u životnoj sredini – svi imamo u krvotoku na stotine sintetičkih supstanci,“ kaže Lenkvist.

Toksične hemikalije utiču na sve od razvoja mozga do sistema hormona.

Neke od njih mogu da budu kancerogene.

„Ove hemikalije funkcionišu na različite načine u našem telu, neke imaju odloženo dejstvo, na primer one koje utiču na sistem hormona. Ako smo izloženi takvim hemikalijama dok smo u majčinoj materici ili tokom puberteta, posledice se mogu pojaviti godinama, čak i decenijama kasnije, na primer rak dojke ili različiti poremećaju metabolizma.“

Posledice ne zavise samo od vrste i nivoa izloženosti hemikalijama, već i od toga da li se nešto desilo tokom ključnih faza razvoja.

Lenkvist objašnjava da smo u svakom trenutku izloženi brojnim hemikalijama, i da posledice ovog „otrovnog koktela“ mogu biti složene.

Neke hemikalije mogu da pojačaju dejstvo drugih, a neke se poništavaju međusobno.

„Ovi niski nivoi hemijskih smesa koje utiču na hormone i genetske efekte su mnogo teži za prepoznavanje i teže ih je povezati s određenim poremećajima, zato su neophodne velike studije populacije tokom dužeg vremenskog perioda kako bismo utvrdili šta je uzrok i šta je razlog,“ kaže Lenkvist, koja je i dalje optimistična u pogledu tih istraživanja.

Novi propisi u Evropskoj uniji, koji treba da zabrane 12.000 supstanci, bili su predloženi kao „najveća zabrana toksičnih hemikalija ikada“, kako je to najavio Biro za životnu sredinu Evropske unije, ali promene zakona mogu potrajati.

„Očekujemo puno od nove hemijske strategije Evropske unije i Evropskog zelenog dogovora, nadam se će se stvari promeniti. Ali čak i tada, bojim se da će biti potrebno mnogo vremena pre nego što se te promena vidi u krvotoku.“

Etikete omogućavaju potrošačima da naprave izbor, a da ne moraju da razumeju sve što na etiketi piše.

Tu treba da se mi uključimo kao potrošači, ali još važnije i kao građani.

„Možemo da koristimo naš glas, tako što ćemo tražiti veću transparentnost, jasnije obeležavanje hemikalija na etiketama i striktnije propise,“ dodaje Lenkvist.

„Ako bi potrošači i svi koji se nalaze u lancu snabdevanja izvršili pritisak, hemijska industrija bi se brže menjala. A smanjenje zagađenja otrovnim hemikalijama nije dobro samo za posao, već za svakog od nas, kao i za buduće generacije.“

Problemi s krvi

Pošto sam redovna davateljka krvi, zanimalo me je da li britanska nacionalna služba radi testiranje na dugotrajne organske zagađivače, poput onih koji su nađeni u mom krvotoku.

Očekivano, potvrdili su da testiraju krv na bolesti poput hepatitisa, ali proveravaju i prisustvo sintetičkih hemikalija.

Verovatno nećete razmišljati o zagađivačima, ako vam je potrebna transfuzija krvi, ali počela sam da razmišljam na tu temu.

Da li treba da budemo oprezniji kada dajemo krv, koja će biti korišćena i time prenosimo zagađivače iz našeg krvotoka?

Ili je davanje krvi dobar način da se rešimo toksičnih materija, jer ako kontaminirana krv ističe iz našeg dela, onda ćemo proizvesti svežu krv.

Od trenutka objavljivanja moje knjige, novo istraživanje se pojavilo i to baš na ovu temu.

Poznato je da pena za gašenje požara sadrži visoke nivoe PFAS supstanci, zbog čega su vatrogasci izloženim višim nivoima ove hemikalije nego ostalo stanovništvo.

U istraživanju koje je promenilo svest društva o davanju krvi, testirano je 285 australijskih vatrogasaca na prisustvo PFAS u krvi tokom godinu dana.

Neki od vatrogasaca su davali krv, neki nisu.

PFAS hemikalije se vezuju za serum proteine u krvi, a istraživači su utvrdili da je nivo ovih supstanci u krvotoku ljudi koji daju krv značajno smanjen.

Jedno od mogućih objašnjenja je da su se davanjem krvi, tela davalaca rešila krvi koja je kontamirana, pa je zamenjena nezagađenim krvi.

Ovo istraživanje je u povoju, a mogućnost da je davanje krvi dugoročno, održivo rešenje, i dalje je pod znakom pitanja jer, kako Lenkvist objašnjava: „Za posebno izložene osobe, poput vatrogasaca, možda je rešenje da se donira kontamirana krv, pa će telo stvoriti novu krv. Ali to znači da ne bismo smeli da budemo izloženi ponovnom zagađenju. Prosečna osoba je manje-više stalno izložena ovim hemikalijama, pa ne vidim da je donacija krvi rešenje za opštu populaciju. Međutim, zbog ovakvih dilema neophodno je da hitno rešimo problem PFAS hemikalija.“

I dok je uklanjanje hemikalija ključni korak u nekim slučajevima, sigurno je najpodesnije rešenje da se zavrne slavina na izvoru i time spreči da PFAS i druge opasne hemikalije uopšte dopru do naših tela.

Pogledajte video: I psi mogu da budu dobrovoljni davaoci krvi

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]