Brajan Sabo i njegov tim proveli su sate i sate prebirajući po fotografijama iznošenog džinsa, poput starih izbledelih farmerki sa izbeljenim delovima i visokokontrastnim šarama na naborima oko kolena nalik pčelinjem saću ili oko međunožja nalik mačjim brcima.

Na internetu, možete naći hvalospeve za vrhunske izbledele farmerke.

„Ove su ludački dobro popravljene oko međunožja!“, oduševljavaju se oni.

Ili: „Suptilne i ravnomerne nijanse… Skoro savršena ravnoteža izbledelih šara sa spektakularno plavim tonovima.“

Ova poslednja bila je pobednik.

Jer, zapravo, reč je o žiriranju u takmičenju: Indigo invitejšenel, gde ljudi iz čitavog sveta nose „sirovi džins“ (teksas materijal u najčistijem obliku) tokom čitave godine.

Ali učesnici nisu samo najbolji izbeljivači džinsa na svetu.

Oni su i šampioni u nečem drugog: retkom pranju farmerki.

Budući da se džins smeškava kad je nasapunjan i vlažan, jedan od ključnih sastojaka za postizanje šara visokog kontrasta je da se izbegava njegovo pranje.

Ovu strategiju slede svi, od članova kluba nepranja do izvršnog direktora Levisa, jedne od najpoznatijih firmi za farmerke.

Za Saboa, navika da se ređe pere odeća započela je kad je kupio prve farmerke od sirovog džinsa 2010. godine.

Putujući iz rodne Kanade za Evropu, kupio je farmerke za šestomesečno putovanje.

„Bila je to moja osobenost, imao sam smrdljive farmerke“, kaže on za BBC.

„Stvarno su grozno mirisale“, dodaje.

U Budimpešti, glavnom gradu Mađarske, upoznao je buduću ženu, a farmerke su postale posebna ličnost u njihovoj vezi.

„Moje farmerke bi ležale zgužvane na podu pored kreveta“, priseća se on.

„Ušli biste u sobu i osetili biste ih na daljinu… Imao sam sreće što se moja žena već bila zainteresovala za mene“, kaže uz osmeh.

Slike iznošenih farmerki šalju se na takmičenje Indigo invitejšenel, na kom učesnici nose jedne te iste farmerke godinu dana

Među učesnicima Indigo invitejšenela, koji se sada organizuje petu godinu zaredom, više od devet od svakih deset osoba odlaže prvo pranje pantalona sve dok nisu nošene 150 ili 200 puta, procenjuje Sabo.

„Neke od ovih pantalona, kako se približava kraj godine, ne bih voleo da držim blizu sebe.

„Verovatno bi mirisale vrlo odbojno“, kaže on.

Nekoliko njegovih prijatelja ljubitelja sirovog džinsa idu još dalje, držeći se, kako on kaže, „filozofije stalnog nepranja“.

„U slučaju jednog od njih, u veoma skučenim prostorima kao što su mali liftovi ili slično, ako čovek nosi određene farmerke, malko biste ih osetili“, kaže on.

„Neki od njegovih najboljih izbeljenih primeraka takođe se izlažu na sajmovima džinsa. Imaju određenu aromu… To možda nije baš izričito neprijatan miris, ali jeste upečatljiv miris.“

Umesto da se posluže veš mašinom, ljubitelji sirovog džinsa nauče neke druge načine za staranje o vlastitoj odeći, kao što je njihovo izlaganje ultraljubičastim zracima („Zovem to kupanjem na sunčevom svetlu“, kaže Sabo) ili njihovo puko provetravanje preko noći.

Sabo ipak koristi i veš mašinu.

„Čim moja žena može da namiriše moje farmerke, ona mi to i kaže i one momentalno odlaze na pranje.“

Nosioci farmerki nisu jedini koji proređuju pranje veša.

Modna kreatorka Stela Makartni je 2019. godine dospela u vesti kad je detaljno opisala navike retkog pranja odeće, izjavivši za Gardijan:

„Praktično, ovo je može životno pravilo: ako apsolutno ne morate da perete bilo šta, ne perite.

„Ne menjam grudnjak svaki dan i ne bacam stvari u veš mašinu samo zato što su jednom nošene. Izuzetno polažem na higijenu, ali nisam ljubitelj hemijskog čišćenja ili čestog pranja uopšte.“

Modna kreatorka Stela Makartni nije ljubiteljka čestog pranja odeće, iako i dalje „izuzetno mnogo polaže na higijenu“

Drugi preispituju vlastite običaje pranja zbog zabrinutosti za životnu sredinu ili porasta računa za struju.

(Što se tiče džins bratstva, Sabo kaže da većinu motivišu estetski interesi koji su sasvim „slučajno još i održivi“.)

Mek Bišop, osnivač tekstilne kompanije Vul end prins, objašnjava da je promenio naglasak na „udobnost i minimalizam“, što je imalo dobrog odjeka kod njegovih muških potrošača – „naročito onih koji su već mrzeli da peru veš – kad je počeo da promoviše i vlastiti ženski brend, Wool&.

Na meti viševekovnih seksističkih reklama za pranje veša, žene bi bile manje otvorene za ideju o nepranju odeće, teoretisao je on, a istraživanje ga je potkrepilo u tome, pokazavši da bi kod žena briga za životnu sredinu bio efikasniji razlog da popuste.

Danas brend Wool& prodaje haljine od merino vune uz pomoć „izazova“ da mušterije nose istu haljinu svaki dan narednih 100 dana.

Česta korist koju navode žene koje su se oprobale u ovom izazovu je „smanjena količina veša za pranje koji dolazi uz svakodnevno nošenje merina“ prema Rebeki Ebi iz Wool&.

Jedna od mušterija Wool& je Čelsi Heri iz Konektikata, u SAD.

„Odrasla sam u kući u kojoj se sve pere posle samo jednogh nošenja ili korišćenja“, kaže ona za BBC.

„Peškir posle samo jednog korišćenja, pidžama posle samo jednog nošenja.“

Jednog leta Heri je živela sa bakom, koja ju je naučila da ujutro ostavi pidžamu pod jastuk i ponovo je obuče naredne noći.

Kasnije je upoznala muža, koji, kaže ona, „retko kad uopšte pere odeću“.

A onda je, tokom pandemije korona virusa, Heri počela da se bavi planinskim pešačenjem.

Tada su se stvari stvarno promenile.

„Jasno je da ne možete da se istuširate nakon što ste pešačili po šumama čitav dan i spavali u ležaljci ili šatoru“, kaže ona.

Drugi iz planinarske zajednice predložili su joj Ex Officio vuneni donji veš, koji može da se nosi danima ili da se pere i suši brzo.

Koristeći ovu i drugu vunenu odeću, Heri je otkrila da može da pešači po planini danima, a da se i dalje oseća prijatno.

„Potom“, kaže ona, „počela sam da razmišljam: Zašto to ne bih radila stalno?“.

I to je bilo to.

Miris i osećajnost

Hari ne brinu mirisi.

„Verujem mom nosu“, kaže ona.

Kad nosi nove haljine sa drugačijim sastavom vune, ona može da namiriše sebe, što joj se nikada ne dešava u drugim haljinama, objašnjava ona, čak ni kad leti putuje na tropske destinacije kao što je Bliski istok.

Poput Saboa, ona se služi trikovima da bi izbegla potpuno pranje: provetrava odeću preko noći ili prska pazuh sirćetom ili votkom.

„Apsolutno obožavam kad uveče okačim vunenu haljinu, vunene helanke, vunene čarape“, kaže ona.

„I to i radim. Okačim ih pored prozora, odem da se istuširam, obučem donji veš Eks ofisio i, ujutro, samo sve vratim na sebe.“

„Jedna od najgorih stvari koju možete da uradite odeći, u pogledu njene trajnosti, jeste da je operete.“

Tako govori Mark Samner, predavač održivosti mode na Univerzitetu u Lidsu.

Tokom pranja, kaže on, odeća može da se pocepa, skupi i izgubi boju.

Sa kolegom Markom Tejlorom, Samner proučava kako mikrovlakna iz kućnog veša završe u morskim životinjama.

Ali, iako on tvrdi da je smanjenje učestalosti pranja odeće pravi izbor za našu životnu sredinu, on ne zagovara potpuni moratorijum na veš mašinu.

„Ne želimo da ljudi misle da ne smeju da peru veš zato što to uništava planetu“, kaže Samner za BBC.

„Suština je pokušati pronaći ravnotežu.“

Pranje odeće je važno iz medicinskih i higijenskih razloga, kaže on, na primer za ljude koji imaju ekcem i pokušavaju da izbegnu iritaciju koja nastane kad se naše prirodne kožne bakterije razmnože u našoj odeći.

Važno je i za samopouzdanje ljudi „da ne osećaju sramotu zato što im je odeća prljava ili smrdi.“

Proređivanje pranja odeće je bolje za planetu - i štedi vreme, kažu zagovornici ređeg pranja — Proređivanje pranja odeće je bolje za planetu – i štedi vreme, kažu zagovornici ređeg pranja

Ako ste planirali da se ugledate na druge da biste odredili koliko često treba da napunite veš mašinu, malo ste se prevarili.

Naime, kad su u pitanju običaji u vezi sa pranjem, tvrde Samner i Tejlor, ne postoji prosek: svi koristimo drugačije temperature za pranje, cikluse pranja i kombinacije boja i tekstila.

A naučnici se suočavaju sa istim dilemama kao i svi mi ostali.

„Bavim se tekstilom već 30 godina, mislim“, kaže Samner.

„I znam da bi trebalo da odvajam pamuk od sintetike, belo od šarenog… ali, iskreno, nemam za to vremena.“

Najbolji pristup, čini se, jeste biti fleksibilan.

„Ako vaša odeća ne miriše, onda ne morate da je perete“, kaže Samner.

„A kad je već perete, jasno razlučite šta treba da uradite da bi bila čista, ali na najefikasniji mogući način.“

Perite stvari na nižim temperaturama, predlaže on, ili odaberite zaista kratke programe osvežavanja bez upotrebe praška.

Osim toga, prečesto pranje odeće često vam oduzima sate i sate vašeg života.

A ko za to još ima vremena?

„Zaista me zanimaju održivost, životna sredina i upravljanje prirodnim resursima“, kaže Heri.

„Ali vodim računa i o vlastitom vremenu.“

Saboa takođe zanima održivost, ali on ima i druge razloge zašto odustaje od preterano revnosnih pranja.