Na adresi Savića mlin 9 u Mladenovcu, spuštena rampa i znak stop. U prijemnici kontrolišu ko dolazi u krug fabrike.
Ogromni betonski su prazni, a u proizvodnim halama više nema brašna.
Poslednje vekne hleba umešene su u noći između 8. i 9. marta, ali nisu odvezene onima koji su ih čekali. Mašine u jednoj od najvećih fabrika peciva u Srbiji od tada stoje.
Zaposleni u fabrici hleba i peciva Makovica u Mladenovcu kažu da je rukovodstvo „pobeglo“ iz tog preduzeća, u kom nema više sirovina, a ono što je proizvedeno delom propada.
- Život između povojnice i poskurica: „Priča o hlebu je priča o nama samima“
- Hleb sa bubašvabama – probati ili ne
- Šta sadrži hrana u Srbiji
Deca danas nisu dobila užinu
Hladnjače fabrike u Mladenovcu pune su kutija zapakovanih zamrznutih proizvoda.
Ukoliko se uskoro situacija stabilizuje i proizvodnja i isporuka počnu ponovo, njima neće isteći rok, kažu radnici.
Ali kratkoročni proizvodi – poput svežeg hleba, specijalnih hlebova i peciva – već su propali.
„Ovo je hleb od pre nekoliko dana. Već je bajat“, kaže za BBC na srpskom Milenko Bratić, vadeći iz gajbe veknu koji je nekoliko dana ranije izašao s proizvodne trake.
Bratić u ovoj firmi radi 20 godina i jedan je od oko 130 radnika ove pekare, koja je nekada zapošljavala i 300 ljudi.
Vladan Jovanović ima 58 godina, od kojih je 30 proveo radeći u mladenovačkoj fabrici. Ne zna šta će ako se ponovo ne uspostavi proizvodnja u firmi.
„Šta da radim. Ko će me primiti u skoro 60 godina. Jednostavno ne znam“, kaže Jovanović za BBC na srpskom.
- Pola miliona stanovnika Srbije nema ni za osnovne potrebe
- Kako Robin Fud pomaže gladnima
- Kragujevac: Butik u kom se ne kupuje, već poklanja
„Dolazimo jer ne znamo šta da radimo“
Noćna smena je završila sa pakovanjem hleba i peciva rano ujutru u ponedeljak, 9. marta. Ali se kombiji koji ih razvoze nisu pojavili.
Nije bilo ni administrativaca, a ni vlasnika i generalnog direktora Makovice, Ivana Karčeva Ivanova.
„Niko nam se nije obratio, niko nam nije rekao šta će biti s nama. Dolazimo na posao svakodnevno i dalje, iz navike, budemo tu u dvorištu nekoliko sati i onda idemo kući“, priča Jovanović.
„Dolazimo jer ne znamo šta da radimo, živimo u agoniji“, kaže on.
I tako je već danima.
Radnici kažu i da im nekoliko plata kasni, a da im nekoliko godina nije uplaćivan radni staž.
Iz inspekcije su za BBC rekli da su 16. marta dobili prijavu radnika Makovice, u kojoj navode da je „poslodavac prestao sa radom, da im nije isplatio sve dospele zarade, kao i da im nije vratio radne knjižice, te da ne mogu ostvariti pravo kod Nacionalne službe za zapošljavanje“.
„Planirano je vršenje inspekcijskog nadzora“, odgovor je na pitanje o tome koji su sledeći koraci inspektora.
„Posle toga ćete biti informisani o utvrđenom činjeničnom stanju i preduzetim merama“, piše u pismenom odgovoru Inpsekcije rada pri Ministarstvu za rad.
Predsednik opštine Mladenovac Vladan Glišić se sastao sa radnicima Makovice 10. marta.
Čelnici Mladenovca su obećali „punu podršku u rešavanju svih postojećih problema na čijem rešavanju će se intezivno raditi„, ali nisu saopštili koji su planovi.
Predstavnici opštine sastali su se i sa vlasnicima drugih lokalnih pekara, kako bi snabdevanje bilo normalizovano. Raspisane su nove javne nabavke i obezbeđeno snabdevanje.
BBC na srpskom je pokušao da stupi u kontakt sa Ivanovim, ali odgovor nije stigao do objavljivanja teksta.
Fabrika Makovica je osnovana je 1952. godine kao akcionarsko društvo, što je i danas, pošto oko 30 odsto kapitala pripada malim akcionarima – nekadašnjim i sadašnjim radnicima.
Svojevremeno je bila deo Poljoprivrednog kombinata Beograd (PKB), a sadašnji vlasnik je državljanin Bugarske Ivan Karčev Ivanov, preko svog preduzeća Agora.
Radnici tvrde da ga nikada nisu videli od kad je u oktobru 2019. godine kupio fabriku.
Korčev Ivanov je i vlasnik firme Ireli koja je 2016. godine u okviru Slobodne zone Pirot zakupila zemljište za preradu drveta za proizvodnju igračaka.
Fabrika Ireli pravi igračke u Bugarskoj, ali kako je za BBC na srpskom rečeno u Slobodnoj zoni Pirot, u okviru te zone više ne posluje.
On je i vlasnik firme MMR sistem plus iz Beograda, osnovane u julu 2019 i registrovane kao preduzeće za spoljnotrgovinsku razmenu.
„Nemaš kome da daš otkaz“
Radnici tvrde da niko iz kadrovske službe ne dolazi na posao, tako da ne mogu ni otkaze da daju.
„Problem je što sad nemaš kome ni da daš otkaz. Kadrovska služba je na vreme otišla.
„Ostali su tehnolozi i mi radnici. Nemamo kome da damo otkaz“, kaže Dalibor Ristić, jedan od zaposlenih.
Snežana Stojanović ima 58 godina i poslednjih osam radi u ovoj firmi.
„Ko će meni sada da da posao? Ne samo meni, nego i svim ostalim ljudima. Ovo je strašno“, kaže Stojanović za BBC na srpskom.
„Mi želimo da radimo i dalje. Šteta da sve propada. Ova firma radi skoro 70 godina i sad puštaju da propadne“, dodaje.
U gajbicama osim hleba, ima i upakovanih peciva – užine za decu.
„Ovo je hleb koji je rađen poslednju noć. Napravili smo hleb, ali ujutru nije imao ko da ga odveze. Nije bilo kombija, kamiona, nije bilo goriva, ničeg nije bilo“, kaže Stojanović.
„Bilo je i bureka, ostali su sad prazni plehovi. Ljudi su bili gladni, pa su pojeli.“
Nekad i sad
U petospratnu fabriku uz koju je i ogroman silos za žito, Vladan Jovanović dolazi od 1989.
„Proizvodili smo i do 55.000 vekni hleba dnevno. Snabdevali smo i vojsku“, priča on.
Počeo je da radi kao tehnolog u mlinu.
U fabrici je dočekivao i ispraćao razna rukovodstva, doživeo je tu političke promene koje su pratile i promene u firmi, radio je na različitim pozicijama.
„Sve sam prošao – i kad je pekara bila državna, političke promene, privatizaciju…
„Nikad nije bilo gore nego sada, poslednjih nekoliko meseci. Niko nas nije obavestio šta se dešava, šta će biti s nama. Niko nam ni u oktobru, kada smo prodavani, to nije rekao. Dobili smo mejl 24. oktobra da nas je kupio Bugarin. Novi gazda nam se nije nikada obratio“, tvrdi Jovanović.
- Kako je nekada vozio kamion iz pribojske fabrike
- Korupcija „na izvol’te“ u Srbiji
- Šta sa viškom hrane: Aplikacija pomaže gladnima u Srbiji
U Makovici trenutno nema ni sirovina za proizvodnju.
„Žita nema, sirovina nema. Ima aditiva, ali šta će nam kvasac, kad nemamo s čim da zamesimo. Ako ovako ostane, mašine će propasti, a mi – ne znam šta ćemo.“
Mnogi od radnika ne žele da pričaju pod imenom i prezimenom – nadaju se da će se proizvodnja pokrenuti i plaše istovremeno da bi mogli da kažu nešto što bi moglo da ih košta posla.
„Mi ćemo se boriti da dobijemo akcije, da nas pošalju na biro, da smo zbrinuti neko vreme, pa da tražimo posao“, kaže Milenko Bratić.
„Mi se svi nadamo da će se mašine pokrenuti, zato i dalje dolazimo“, dodaje.
- Goša i ono što je od nje ostalo
- Fijat u Kragujevcu: Šta ako Italijani odu
- Jugoremedija: Kako su radnici postali „suvišni ljudi“
Mašine stoje, one manje za pakovanje pokrivene su belim čaršavima.
Veće – za mešenje i pečenje – samo stoje.
Prošlo je skoro dve nedelje od kada je u mladenovačkoj fabrici stanje vanredno.
Radnici i danas dolaze u dvorište fabrike na po nekoliko sati.
Čekaju. Šta tačno – ni sami ne znaju.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
