Hoće li trolejbusi nestati sa ulica Beograda

Moji dolasci u Beograd sa roditeljima krajem 1980-ih donosili su mi dve ogromne radosti.

Presrećna sam bila poskakujući na pokretnim stepenicama u nekadašnjoj Robnoj kući „Beograd“ na Terazjama, a onda bi usledila još veća radost, a onda čuvena vožnja tramvajem ili trolejbusom.

Ne sećam se koje su tada boje bili, ali i dalje pamtim mekana i topla sedišta.

Kad obrnemo krug, pravac Dunav stanica i autobusom nazad za moj rodni grad Pančevo, udaljen 15-ak kilometara od Beograda.

Uzbuđenje ravno avanturi dugo nije jenjavalo, čak ni kada sam se kasnije preselila u Beograd.

Uzbuđeni su ovih dana i mnogi Beograđani zbog najave gradonačelnika Aleksandra Šapića da će električni autobusi zameniti trolejbuse, takođe vozila na strujni pogon, duduše preko mreže.

„Trolejbuska mreža je nešto što koči razvoj grada, estetski nije lepa i kvalitet usluga bi bio bolji ako imamo električna vozila.

„Tada bi se otvorilo nebo iznad Slavije ili Takovske ulice“, izjavio je Šapić.

Ova odluka je razljutila najveće sindikate Gradskog saobraćajnog preduzeća Beograd, ali i neka udruženja građana.

„Umesto kupovine trolejbusa za GSP, grad Beograd je zaključio ugovor u trajanju od 20 godina sa privatnom kompanijom ‘Strela’

„Njima će iz budžeta biti isplaćeno 136,6 milijardi dinara za period važenja ugovora, kako bi ta firma angažovala elektroautobuse“, navodi se u zajedničkom saopštenju četiri sindikata GSP.

Šapić tvrdi da grad želi da se što manje zadužuje investiranjem u vozila, te da se zato prave ugovore sa privatnim preduzetnicima, uz uslov da ona ulažu.

Predstavnici kompanije za prevoz „Strela“ iz Obrenovca nisu odgovorili na na pozive BBC novinara

• Može li javni gradski prevoz u Beogradu da bude besplatan
• Nova glavna autobuska stanica u Beogradu: Šta treba da znate
• Od konjske vuče do „Španaca“: Istorija beogradskih tramvaja

Šta kaže Šapić o trolejbusima?

Radi na struju, potrebne su mu žice, ne ispušta otrovne gasove i nije mnogo bučan.

Zvuči kao idealno prevozno sredstvo, kažu pristalice ovog tipa gradskog prevoza.

Ali iako je ranijih godina najavljivana nabavka novih trolejbusa, gradonačelnik ih sada doživljava drugačije.

„Kada podignete glavu ne biste imali paukovu mrežu za (superheroja) Spajdermena, već otvoreno nebo“, rekao je Šapić, misleći na isprepletanu elektromrežu neophodnu za kretanje trolejbusa.

U obrazloženju odluke gradskih vlasti piše da su trolejbuske linije u lošem stanju, sa zastarelim stubovima i žicama koje nisu menjane godinama.

Odbornicima je ukazano da trolejbuski sistem izaziva tehničke probleme, usporava i ometa prevoz, dok je vozni park star i neefikasan.

Sindikati tvrde da „ne postoji nijedan opravdani razlog“ za ukidanje trolejbusko gsistema.

„To nije zastarela tehnologija“, kaže Ivan Banković iz Sindikata GSP „Centar“ za BBC na srpskom.

U odluci se ne navodi kada će trolejbusi biti zamenjeni elektrobusevima.

Ivan Branković procenjuje da do zamene neće doći pre proleća 2025.

‘Trolejbusi ne idu na drva, već na struju’

„Trole ne idu na drva, već su električne.

„Jesu u lošem stanju, ali sve drugo u tom sistemu – kontaktne mreže, stubovi, žice, ispravljačke stanice i kapacitete za održavanje – jeste dobro i mnogo je vrednije od vozila“, kaže Banković.

Ova odluka ih je sve iznenadila, dodaje.

„Početkom decembra, GSP je poslao dopis Sekretarijatu za javni prevoz u Beogradu, za nabavku novih trolejbusa.

„Umesto odgovora, međutim, gradskoj upravi stiže ‘samoinicijatvini predlog’ privatnog partnera, koji predlaže gradu da odustane od trolejbusa i da njima daju te linije, gde će voziti elektro autobuse“, kaže Banković.

Budući privatni partner će sagraditi halu, garažu i prateće montažne objekte na gradskom zemljištu gde se nalazi trolejbuski depo, tvrdi.

„To je sve bacanje para, jer nešto što imate nećete da koristite da biste izgradili potpuno novu infrastrukturu, elektroenergetsku mrežu za punjače na okretnicama.

„Nema plana, ni stručne studije, a ni rasprave na ovu temu“, kaže Banković.

Odluka o ukidanju trolejbusa urađena je „bez pravih saobraćajnih argumenata i odgovarajuće studije“, ukazuje Davor Stupar iz Udruženja građana „Vratimo trolu 28″ .

„Grad Beograd želi da privatnik preuzme ove linije i da više ništa ne ostane u njegovom vlasništvu“, tvrdi i on.

Ovo udruženje je u novembru 2019. predvodilo proteste zbog odluke vlasti da zbog rekonstrukcije centralnog Trga republike sa mape gradskog prevoza izbriše dve trolejbuske linije, 19 i 28.

Tri godine kasnije, vraćene su obe linije.

„Trolejbusi imaju i emotivnu vrednost, to je prevoz koji živi već 77 godina i daje karakter određenim delovima grada“, kaže Stupar.

Koliko će sve to da košta Beograđane?

Ugovor o javno-privatnom partnerstvu biće, kako se navodi, zaključen na 20 godina, a godišnja naknada privatnom partneru u tom periodu iznosiće nešto više od 48 miliona evra, preneo je N1.

U budućem sistemu prevoza električnim autobusima planirano je 2.387 polazaka radnim danima, odnosno 1.794 subotom i nedeljom.

Ukupno planirani kilometri na svim trolejbuskim linijama koje bi bile zamenjene električnim autobusima su 6.214.843,37 kilometara godišnje, a budući da planirana cena naknade bez PDV-a po kilometru iznosi 914,16 dinara po kilometru, projektovani trošak godišnje naknade iznosi 5.681.361.215,12 dinara ili oko 48,5 miliona evra.

Ta cena, međutim, ne mora biti konačna, jer se u usvojenom predlogu navodi da je neophodno razmatrati mogućnost korekcije cena tokom trajanja ugovora.

Trolejbusi kroz brojke

• Prvi trolejbus predstavljen je na Prvomajskoj paradi 1947. godine
• GSP ima 92 trolejbusa, čija je prosećna starost 15 godina, a poslednja nabavka novih bila je pre 14 godina, piše u Odluci grada
• Beograd je 2010. kupio 83 nova trolejbusa iz Belorusije
• Aktivno je šest trolejbuskih linija do centra Beograda (19, 22, 28, 29, 40, 41)
• GSP zapošljava 290 vozača trolejbusa
• Trolejbusi troše od 90 do 130 vatčasova struje po kilometru – tramvaju treba 40 do 90, a gradskoj železnici od 40 do 60

Prva vožnja – prava avantura

Trolejbusi su 32-godišnju Radu Jovanović uvek podsećali na moderne vozove.

„Godinama su moje glavno prevozno sredstvo

„I uz staru zelenu sedmicu (tramvaj) bili su mi jedan od simbola Beograda“.

Prva vožnja trolejbusom joj je bila „prava avantura“ jer ih u njenom rodnom Čačku nije bilo.

„Ne vidim nijedan opravdan razlog za njihovo ukidanje.

„Štaviše, vidim samo posledice“, strahuje ona.

U gradu koji se već bori sa saobraćajnim gužvama, uklanjanje trolejbusa dodatno će pogoršati situaciju, veruje Jovanović.

Gde još ima trolejbusa?

Širom sveta, trolejbusi su deo javnog gradskog saobraćaja.

„Trolejbusi postoje u Budimpešti, Solunu, a i mnogi poljski gradovi ga koriste“, kaže Ivan Banković.

Ima ih i na ulicama Kanade, Rusije, Ukrajine, Italije, Turske i Kine.

Udruženje građana ‘Vratimo trolu 28’ navodi da se trolejbusi u svetu ubrzano razvijaju i uvode u mnogim gradovima koji ih ranije nisu imali.

Gradovi kao što su Cirih, Ženeva, Milano, Prag, Bratislava, Salcburg, Lion, Talin, Riga, Peking, Vankuver i mnogi drugi obilno ulažu u razvoj trolejbuskih podsistema, dok Beograd na pragu 2025. razmatra da ih ukine, saopštili su iz ovog udruženja.

• Niška autobuska stanica: Trag u vremenu, crvena boja i gužve
• Stari savski most u Beogradu: Razlozi uklanjanja i protesti
• Šta je Šapićeva „beogradsko, nemanjićko, vizantijsko plava”

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]