Mafijaška trilogija je bila okončana završnim poglavljem koje je dugo vremena bilo omalovažavano.

Ali sa novom, premontiranom verzijom, 30 godina kasnije, vreme je da ovo delo prođe kroz novu proveru, smatra Kerin Džejms.

Finalno poglavlje trilogije se smatra takvim umetničkim promašajem, da bi neko mogao da pomisli kako je Frensis Ford Kopola, u 16 godina koliko je prošlo od premijere, zaboravio kako se prave filmovi.

Tako je i čuveni citat iz Kuma 3 – kada Al Paćino kao ostareli mafijaški don Majkl Korleone kaže „Baš kada sam pomislio da sam se izvukao iz svega, oni su me ponovo uvukli unutra“ – postao replika za ismevanje.

Ali 30 godina posle premijere, vreme je da Kum 3 bude pošteđen užasne reputacije.

Paćinova elokventna, vatrena, ključna uloga je potpomognuta nekolicinom scenografskih rešenja koja su mini remek-dela sama po sebi.

Tu su i sračunati odjeci iz ranijih filmova trilogije, tu su i pevanje i ples na porodičnoj zabavi, bestidno ubistvo za vreme uličnog San Đenaro festivala, tragedija na stepenicama opere na Siciliji.

U zbunjujućem zapletu, Majkl biva upleten u zbivanja u Vatikanu

Naknadna analiza nam govori koliko je film bio potcenjen, čak i bez Kopoline osvežene, premontirane i preimenovane verzije.

Film se sada zove Kum Marija Puza, epilog: Smrt Majkla Korleonea.

Termin epilog učvršćuje vezu sa prethodnim delovima, možda čak i aludira na manji značaj.

Reč smrt ukazuje na mračnu neminovnost, iako je samo značenje te reči nešto neodređenije nego što se čini.

Punih 12 minuta kraća, ova verzija ima rearanžirane ključne scene, iz nje su izbačeni neki kraći segmenti, a pojedine replike su skraćene.

Ali sve do samog izmenjenog kraja, to je u suštini isti film, bolji u delovima nego kao celina.

On ima previše mana da bi mogao da se približi dostignućima Kuma (1972) i njegovog nastavka, filmovima koji spadaju u najuzvišenije i najuticajnije filmove 20. veka.

Radi se o delima koja su se ugradila u kulturu, od jezika („Daću mu ponudu koju neće moći da odbije“), pa sve do suštinski američke priče o imigrantima i putu ka vrhu.

Ali nova verzija pojašnjava Kopolinu epsku viziju, otkrivajući koliko je priča o familiji Korleone u stvari Majklova duboka moralna saga o krivici i iskupljenju.

Koja se, igrom slučaja, dešava jednom mafijaškom šefu.

Kopola je uvek bio racionalan po pitanju vizije njegove trilogije, čak i kada su drugi bili zbunjeni.

„Za mene se tragedija u Kumu, a to je i tragedija u samoj Americi, vezuje za Majkla Korleonea“, kaže on u video segmentu snimljenom za DVD izdanje trilogije obajvljeno 2001. godine.

On je još 1991. želeo da film nazove „Smrt Majkla Korleonea„, ali Paramaunt, studio koji ga je proizveo, nije.

Prve reakcije na film su bile odmereno razočaravajuće, nisu bile užasne i isključujuće, kako to danas izgleda.

Rodžeru Ibertu se film zapravo i svideo. Polin Kil ga nije ni volela ni mrzela, samo je ponudila jednu tužnu, snishodljivu procenu:

„Mislim da neće doći do javnog ponižavanja“.

Očekivanja su bila visoka i zbog zaostavštine prethodnih filmova, ali i niska jer je treći deo došao sa daškom očaja i zebnjom da će izneveriti očekivanja.

Kopola se godinama opirao nagovorima da napravi još jednog Kuma, ali je potom napisao scenario (sa Puzom), utegao ga i požurio da sve završi da bi film imao premijeru za Božić.

Čak je i zaradio sedam nominacija za Oskara, uključujući i one za najbolji film i režiju.

Neobičan primer filma čija je reputacija tokom decenija opadala.

Zbog čega je film pogrešno shvaćen

I onda i sada, cela serija je uglavnom bila pogrešno tumačena.

Kriminalistički filmovi Kopole ili Martina Skorsezea su toliko zavodljivi, da ih publika prihvata zbog navodnog glorifikovanja sirove snage i koncepta časti među lopovima.

Ali sa druge strane lica koje je prijateljsko prema mafijaškom svetu, ovi filmovi su izgrađeni na etičkim standardima koje njihovi junaci ne razumeju.

Epilog Kuma 3 nam poručuje da se zločin u stvari ne isplati ako si spreman da istražuješ sopstvenu dušu.

Mladi Majkl se bori sa idejom ubijanja i zločina u prvom Kumu.

Posledice njegovih odluka su ključne za treći deo, koji se odigrava 1979, 20 godina nakon događaja iz Kuma 2.

Majkl, milijarder koji živi u Njujorku, je legalizovao biznis i sada se bori sa krivicom zbog mnogih počinjenih zločina, uključujući i naručivanje ubistva sopstvenog brata Freda, koji ga je izdao.

Film i dalje ima problematičnih momenata koje čak ni nova montaža nije mogla da promeni.

U bespotrebno zbunjujućem zapletu, Majkl pokušava da preuzme evropski konglomerat pod nazivom Međunarodne nekretnine.

Kupujući vatikanske deonice, on zapravo spasava korumpiranu vatikansku banku.

Deo priče koji se bavi porodicom je usredsređen na Majklovog nećaka, Vinsenta Manćinija, vanbračnog sina njegovog brata Sonija.

Endi Garsija je idealni Soni, zgodan, razmetljiv, neizbrušen, ali i dinamičan na platnu.

Ali njegov lik nema puno smisla.

Vinsent ima i nasilne ambicije i eksplozivni temperament na oca, ali na svom putu prolazi put od ne tako bistrog siledžije, sve do oštroumnog, prisebnog stratega u samo nekoliko meseci.

Njegova transformacija nije ni blizu onoj kroz koju mladi Majkl prolazi u prvom Kumu kada naivni idealista postaje ubica.

Najčešće kritikovani element filma je oduvek bila uloga Sofije Kopole koja igra Majklovu ćerku Meri

Ali najoštrije kritikovani element filma nije ništa bolji ni posle toliko vremena.

Vinona Rajder, koja je trebalo da igra Majklovu ćerku Meri, je odustala od filma samo nekoliko nedelja pre početka snimanja.

Nju je zamenila, odlukom koja se može opisati kao besramni nepotizam, Kopolina ćerka Sofija, tada tinejdžerka.

Sofiju danas znamo kao sjajnu rediteljku, ali je jasno zašto je njena amaterska gluma bila generator svih onih šala koje su izmišljane na račun Kuma 3.

Naročito one koje su se ticale romanse u kojoj nije bilo ni trunke strasti, između nje i njenog rođaka Vinsenta.

Kopola je čak i izbacio neke njene replike iz nove verzije filma.

Veliku promenu u nanovo montiranom filmu Kopola donosi već na samom početku, tako što izbacuje predivni originalni uvod.

Elegični ton uspostavljen slikama napuštene porodične kuće na jezeru Taho iz Kuma 3 i flešbeka u kojem se ponovo prikazuju detalji Fredove smrti, pa još sve to uz prepoznatljive tonove saundtreka Nina Rote, u novoj verziji ne postoji.

Ona počinje scenom koja se originalno nalazila u sredini filma i prikazuje dvoličnog arhiepiskopa koji od Majkla traži pomoć za Vatikan.

Ova promena ističe deo zapleta koji se tiče finansija, ali ne pomaže mnogo u razjašnjavanju priče.

Uzbudljivi početak

Ali film vrlo brzo hvata korak sa pravim, uzbudljivim početkom.

Nekoliko generacija Korleonea, zajedno sa prijateljima i poslovnim partnerima, sreće se na zabavi organizovanoj u Maklovu čast.

Njegova sestra Koni peva italijansku pesmu, dok posetioci sumnjivog izgleda odaju počast Majklu u njegovom ofisu.

On ima čekinjastu sedu kosu i izborano lice, a porodicu, kao i posao, kontroliše snažnim autoritetom.

Ova ekstravagantna polusatna sekvenca podseća na Konino venčanje sa početka prvog Kuma, kao i na zabavu u čast prvog pričešća kojim počinje drugi.

Čak i svetlo koje se probija kroz venecijanere u Majklovom ofisu izgleda isto kao u prvom filmu kada Marlon Brando kao Vito Korleone prima posetioce.

Međutim, sva ta podsećanja na ranije filmove pronicljivo ukazuju na to koliko su se vremena promenila.

Majkla savest opterećuje na način koji Vito nikada nije iskusio.

„Ja se ne izvinjavam“, kaže Vito Majklu pred kraj prvog filma, opravdavajući tako brutalnost u procesu spasavanja sopstvene porodice.

Kum 3 se bavi Majklovim iskupljenjem.

Scene sa zabave se odvijaju polako i svaki lik dovode u sklad sa novim vremenom.

Dajana Kiton je i dalje vrlo okretna u ulozi Majklove bivše supruge Kej dok ga navodi da dozvoli njihovom sinu Toniju da nastavi sa karijerom operskog pevača.

Kej ume da bude i jeziva: „Toni zna da si ti ubio Freda“, upozorava ona Majkla.

Ipak, ona nikada ne uspeva da ga preboli, što vidimo i u njihovom razgovoru na Siciliji, u sceni koju Paćino i Kiton čine bolno stvarnom.

Koni, koju spektakularno oštro i mudro igra Talija Šajr, se pretvara u Lejdi Magbet.

Princeze iz mafijaških redova možda ne upravljaju poslovima, ali svakako umeju da povuku potrebne veze.

Upravo je Koni ta koja tako surovo kaže Vinsentu:

„Ti si jedini u ovoj familiji sa snagom mog oca. Ako se Majklu dogodi nešto, želim da uzvratiš iz sve snage“.

Jasno je da se obraća pravoj osobi.

Sve u filmu vodi ka završnoj, tragičnoj sekvenci u operi u kojoj Majkla progoni plaćeni ubica

Vinsent je centralni deo mnogih scena u filmu.

Za vreme sastanka mafijaških šefova u Atlantik Sitiju, dok Majkl najavljuje izlazak iz sveta kriminala, helikopter koji se približava prozoru otvara vatru kojom ubija veći deo okupljenih.

Vinsent odvodi glavnu metu, Majkla, na sigurno.

Spletke i brzometno nasilje u savršeno orkestriranoj sceni ipak pomalo zamagljuju poentu: Majkl ne može da umakne prošlosti.

Napad izaziva njegov krik: „I baš kada sam pomislio da sam se izvukao iz svega…“

Možda je Paćinova replika i postala stvar podsmeha, ali on vrlo dobro zna šta radi.

On je sirov i ponekada previše napadan, ali uspeva da podesi izlive besa nešto mirnijim momentima.

Kada završi u bolnici zbog povišenog šećera izazvanog stresom, on u polusvesnom stanju doziva Fredovo ime.

Paćino prikazuje Majkla u sukobu sa samim sobom; slabog, ali i dalje željnog moći.

Snaga premontiranog kraja

Ton filma postaje zloglasan, a teme duhovne kada cela porodica ode na Siciliju na Tonijevu opersku premijeru.

(Slede spojleri, mada su limiti za takve stvari istekli još pre 30 godina).

Majkl se hvata u koštac sa sicilijanskom mafijom zbog dogovora u vezi sa nekretninama, ali je sve to manje važno od njegove unutrašnje borbe.

U ispovesti kardinalu, on kroz suze kaže: „Ja se ne mogu iskupiti“.

Kada njegov zaštitnik, Don Tomasino, postane još jedna žrtva Majklove borbe za prevlast, on seda pored kovčega i u obraćanju Bogu kaže: „Zaklinjem se životima dece, samo mi daj šansu da se iskupim i više nikada neću zgrešiti“.

U novoj verziji, Kopola uklanja repliku u kojoj Majkjl objašnjava zašto ga se plaše i zbog čega ga ne vole, time uklanjajući ovu ispovest iz svesti gledalaca.

Majkl daje Vinsentu kontrolu nad familijom, ali da li mu je svest toliko čista ako zaista zna kakvu osvetu priprema Vinsent?

Osveta se odvija u dobro planiranoj, zahtevnoj finalnoj sceni u operi, pandanu jedne od najčuvenijih epizoda iz prvog Kuma, kada je krštenje ispresecano serijom ubistava.

Prva sekvenca se tiče Majklovog uspona ka vrhu – a sada on snosi posledice.

Dok porodica gleda Tonija koji je na bini, Kopola ubacuje scene u kojima Vinsentova banda svodi račune.

Jedan napadač pogađa neprijatelja koji se strmoglavljuje niz spiralne stepenice.

Drugi ubija svog protivnika tako što mu reže vrat njegovim sopstvenim naočarama.

U operi, ubica goni Majkla i to se završava pucnjavom na stepenicama tokom koje metak namenjen njemu ubija Meri.

Posle toga, za njega više nema povratka, nema nijednog mogućeg načina da sam sebi oprosti.

Na samom kraju filma, Kopola smišlja idealan izbor u vezi sa montažom.

U originalnom kraju, u montažnoj sekvenci vidimo kako Majkl, mnogo godina u budućnosti, sedi sam u šljunkovitom dvorištu dok mu kamera prilazi sve dok na njegovom licu ne vidimo usamljenost i tugu.

On pada na zemlju, bez sumnje mrtav. Malenim rezom, Kopola menja značenje ove scene.

Ona se sada završava krupnim kadrom na Majklu koji je i dalje živ i na njegovom licu.

Život sa krivicom je njegova prava smrt, smrt duše i nade.

Kopola dodaje i tekst koji kaže: „Kada vam Sicilijanci požele da živite sto godina, oni vam žele dug život, a Sicilijanci nikada ne zaboravljaju“.

Majkl je tako osuđen na dug život sećanja.

Kum, epilog obnavlja Kopolinu originalnu mračnu viziju, ali tu postoji jedan iskorak koji ni on sam nije mogao da predvidi.

Lokacije na kojima je film sniman i koje su izlistane na samoj odjavnoj špici, navode i Trampovu zamak/kockarnicu u Atlantik Sitiju, gde je sniman deo sa helikopterskim napadom.

Era Donalda Trampa je inače prepuna referenci na Kuma.

Neke dolaze i iz mejnstrim medija, uključujući i članak iz 2018. iz Atlantik magazina.

U njemu dominira naslov „Donald Tramp isti kao Fredo“, u kojem se jedan Trampov tvit u kojem on samog sebe naziva „zaista, veoma pametnim“ poredi sa Fredovim čuvenim insistiranjem u Kumu 2:

„Ja sam pametan! Nisam glup, kao što kažu, pametan sam!“

Slično tome, trolovi sa interneta konstantno kinje predsednikovo okruženje i njegovu odraslu decu kao da se radi o Fredu, prikazujući ih kao slabe i brbljive.

Sve to uz montažu kojom je glava Donalda juniora nalepljena na Fredovo telo.

Sam Tramp redovno napada novinara Si-En-En-a Krisa Kuoma tako što ga zove Fredo.

Kum 2 se pominje i u sudskim dokumentima koji optužuju Trampovog savetnika Rodžera Stouna da ometa pravdu.

Citiraj se imejl u kojem Stoun nekoga poziva da ga zaštiti na isti način na koji je Frenki Pantanđeli štitio porodicu Korleone.

Pominjanje lokacije na odjavnoj špici filma danas izgleda kao epilog Trampove vladavine i nudi podsećanje na to kako su uticajni bili filmovi u trilogiji Kum.

Čak i kada su tumačeni na potpuno pogrešan način.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.