Kina je predložila nekoliko izmena u izbornim propisima Hongkonga koja će pooštriti kontrolu nad gradom, prenose državni mediji.
Cilj ovih reformi je da osiguraju da samo patriotske figure mogu da se kandidiju za visoke funkcije.
Promene znače i da će potencijalni poslanici prvo proći proveru lojalnosti.
Kritičari upozoravaju da ovo znači kraj demokratije, pošto nestaje svako protivljenje gradskog parlamenta.
- Sve što treba da znate o protestima u Hongkongu
- Protest pod maskama u fotografijama
- Godina besa i očaja na ulicama Hongkonga
Pekinški parlament prvi put je početkom marta odobrio plan tokom sastanaka Nacionalnog narodnog kongresa (NPC).
U utorak, kineski državni mediji preneli su da je najviše telo države koje donosi odluke, odbor NPC-a, jednoglasno glasao za njegovo usvajanje.
Ovim se menjaju aneksi hongkonškog mini-ustava, Osnovnog zakona.
Analiza Stivena Mekdonela
reportera iz Kine
Sva opozicija iz kineske komunističke partije je izbrisana iz formalne politike Hongkonga.
Promene koje su objavljene pre nekoliko nedelje, naišle su na kritike na međunarodnom nivou.
Na Tviteru, australijska ministarka spoljnih poslova Maris Pejn pisala je o tome da će promene „oslabiti njene demokratske institucije“ i da su oni zabrinuti.
Bila je ljubazna.
Američki sekretar Entoni Blinken opisao je ovaj potez kao „uvredu za demokratiju“.
Istina je da je gradski izborni sistem već bio namešten kako bi se osiguralo da tabor koji je za Peking nikada ne izgubi kontrolu nad mini-parlamentom, odnosno Zakonodavnim savetom.
Lidera, odnosno izvršnog direktora veća je izabrao pro-pekinški komitet.
Poslednji put kada su održani pravi izbori u Hongkongu, oni za lokalne vlasti, prodemokratski tabor preuzeo je kontrolu nad svim, osim nad jednim okružnim većem.
Ovo je sigurno uplašilo Peking, pa su sada sprečili prodemokratske kandidate da se uopšte ne kandiduju.
Koje su promene i šta one znače za Hongkong?
Medijski izveštaji ukazuju da će hongkonško parlamentarno zakonodavno veće (LegKo) biti promenjeno, što će efikasno olakšati blokadu političara za koje se smatra da nisu naklonjeni Pekingu.
Svi potencijalni kandidati biće provereni, a uticaj demokratski izabranih članova u LegKo verovatno će biti oslabljen.
Promene dolaze mesecima pošto je nekoliko opozicionih poslanika diskvalifikovano, što je dovelo do toga da je celokupna opozicija u LegKo podnela ostavku.
Nekoliko lokalnih izbora predstoje 2021. godine, mada još nije jasno kada će reforme stupiti na snagu.
Kakva je pozadina priče?
Britanija je vratila Hongkong Kini 1997. godine, a Osnovni zakon nastao je pod primopredajnim dogovorom, po principu „jedna zemlja, dva sistema“.
Ovo u osnovi daje Hongkongu više sloboda od Kine, slobode za koje bi trebalo da ostanu netaknute do 2047. godine.
Ali poslednjih godina Peking je postepeno pojačavao uticaj na Hongkong.
Posle godina prodemokratskih protesta, nove demonstracije 2019. godine prerasle su u talase nasilnih sukoba aktivista i policije.
U Pekingu je 2020. godine donet kontroverzni zakon o nacionalnoj bezbednosti, dodat aneksu Osnovnog zakona, koji je u suštini smanjio sudsku autonomiju Hongkonga i olakšao kažnjavanje demonstranata.
Od tada su mnogi koji su kritikovali vlast uhapšeni na osnovu novog zakona, koji predviđa doživotnu kaznu zatvora kao maksimalnu kaznu.
Kritičari vlasti tvrdili su da se ovim potezima za uspostavljanje veće kontrole nad Hongkongom, podriva princip „jedna zemlja, dva sistema“, ali Peking to negira.
Na primer, postoji kontroverza oko toga da li „patriotske“ izborne reforme menjaju Osnovni zakon i da li krše sporazum o primopredaji.
Iako propekinški tabor u Hongkongu kaže da promene nemaju uticaja na mini-ustav, jer se menjaju samo njegovi aneksi, prodemokratska strana tvrdi drugačije.
„Tehnički, to nije promena osnovnog zakona“, rekao je za BBC Ian Čong, profesor političkih nauka na Nacionalnom univerzitetu u Singapuru.
Dodaje da bi u smislu [uticaja] na duh održavanja konkurentnih izbora i prelaska na opšte pravo glasa to bilo to.
Hongkong ima specijalan status
Bio je britanska kolonija više od 150 godina – jedan njegov deo, hongkongško ostrvo, pripojen je Velikoj Britaniji posle rata iz 1842. godine.
Kasnije, Kina je iznajmila ostatak Hongkonga – Nove teritorije – Britancima na 99 godina.
Postao je prometna trgovačka luka, a njegova privreda procvetala je 1950-tih, kada je postao fabričko čvorište.
Teritorija je bila popularna i među migrantima i disidentima koji su bežali od nestabilnosti, siromaštva ili progona u kopnenoj Kini.
Potom, ranih osamdesetih godina prošlog veka, kako je polako isticao rok za 99-ogodišnji najam, Velika Britanija i Kina započeli su pregovore o budućnosti Hongkonga – komunistička vlada u Kini smatrala je da čitav Hongkong treba vratiti.
Dve strane postigle su sporazum 1984. godine prema kom će se Hongkong vratiti Kini 1997. godine, pod načelom „jedna zemlja, dva sistema“.
To je značilo da će, iako će postati deo jedinstvene zemlje sa Kinom, Hongkong u narednih 50-ak godina uživati „visoki stepen autonomije, sem u spoljnim poslovima i odbrani“.
Kao posledica toga, Hongkong ima vlastiti pravni sistem i granice, a prava, poput slobode okupljanja i slobode govora, trebalo je da budu zaštićena.
Na primer, to je jedno od retkih mesta na kineskoj teritoriji na kom ljudi mogu da obeleže masakr na Tjenanmenu iz 1989. godine, kada je vojska otvorila vatru na nenaoružane demonstrante u Pekingu.
Ali stvari se menjaju.
Hongkong i dalje uživa slobode koje se ne viđaju u kopnenoj Kini – ali kritičari kažu da su one u opadanju.
Grupe za zaštitu prava optužile su Kinu za mešanje u poslove Hongkonga, navodeći primere kao što su sudske odluke koje su diskvalifikovale pro-demokratske poslanike.
Zabrinute su i zbog nestanka pet hongkongških knjižara i jednog tajkuna – koji su se svi na kraju pojavili u pritvoru u Kini.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.